Širak za medjunarodne snage u Libanu
Premijer Libana Fuad Siniora zatražio je u sredu na sastanku u Rimu razmenu zarobljenika izmedju Izraela i Libana i izneo predloge za uspostavljanje mira, javljaju agencije.
Siniora je na jednodnevnoj medjunarodnoj konferenciji u Rimu o ratu u Libanu, zatražio "oslobadjanje izraelskih i libanskih zatvorenika uz pomoć Medjunarodnog komiteta Crvenog krsta" i stavljanje osetljivih zona pod "jurisdikciju UN" dok ne bude rešen njihov status.
On se založio i za pojačavanje sastava i mandata posmatračke misije UN u južnom Libanu (UNIFIL) kako bi mogla da ispuni humanitarne zadatke i garantuje bezbednost.
Siniora je ponovo zatražio "momentani, i potpuni prekid vatre". "Ubijanje mora biti okončano! Sada!", rekao je Siniora i istakao da "svi moraju zajedno raditi na miru".
"U ime libanskog naroda, apelujem na pomoć kako bi bila okončana ova tragedija", dodao je on.
Siniora je takodje rekao da libanske vlasti moraju da legitimnim oružanim snagama uspostave kontrolu na celoj teritoriji zemlje i zatražio angažovanje UN u sprovodjenju sporazuma o primirju koji su Izrael i Liban potpisali 1949.
On je zatražio i da se medjunarodna zajednica obaveže da će pružiti podršku Libanu u svim oblastima, uključujući humanitarnu, socijalnu i ekonomsku pomoć.
"Može li medjunarodna zajednica i dalje da ne reaguje dok nam izraelska država tako bezosećajno nanosi toliku patnju", upitao je libanski premijer.
Siniora je ocenio da Izrael "ne može beskonačno ignorisati medjunarodni zakon". "On mora da plati", istakao je libanski premijer i rekao da će njegova zemlja upotrebiti "sva legalna sredstva" kako bi Izrael obeštetio libanski narod zbog, kako je rekao, "varvarskog uništavanja".
Siniora je na jednodnevnoj medjunarodnoj konferenciji u Rimu o ratu u Libanu, zatražio "oslobadjanje izraelskih i libanskih zatvorenika uz pomoć Medjunarodnog komiteta Crvenog krsta" i stavljanje osetljivih zona pod "jurisdikciju UN" dok ne bude rešen njihov status.
On se založio i za pojačavanje sastava i mandata posmatračke misije UN u južnom Libanu (UNIFIL) kako bi mogla da ispuni humanitarne zadatke i garantuje bezbednost.
Siniora je ponovo zatražio "momentani, i potpuni prekid vatre". "Ubijanje mora biti okončano! Sada!", rekao je Siniora i istakao da "svi moraju zajedno raditi na miru".
"U ime libanskog naroda, apelujem na pomoć kako bi bila okončana ova tragedija", dodao je on.
Siniora je takodje rekao da libanske vlasti moraju da legitimnim oružanim snagama uspostave kontrolu na celoj teritoriji zemlje i zatražio angažovanje UN u sprovodjenju sporazuma o primirju koji su Izrael i Liban potpisali 1949.
On je zatražio i da se medjunarodna zajednica obaveže da će pružiti podršku Libanu u svim oblastima, uključujući humanitarnu, socijalnu i ekonomsku pomoć.
"Može li medjunarodna zajednica i dalje da ne reaguje dok nam izraelska država tako bezosećajno nanosi toliku patnju", upitao je libanski premijer.
Siniora je ocenio da Izrael "ne može beskonačno ignorisati medjunarodni zakon". "On mora da plati", istakao je libanski premijer i rekao da će njegova zemlja upotrebiti "sva legalna sredstva" kako bi Izrael obeštetio libanski narod zbog, kako je rekao, "varvarskog uništavanja".
Anan još jednom pozvao na prekid vatre
Generalni sekretar UN Kofi Anan pozvao je u Rimu učesnike konferencije o Bliskom istoku da zatraže hitan prekid vatre kako bi se okončali sukobi izmedju Izraela i gerilaca libanskog Hezbolaha.
Hezbolah mora da obustavi napade na izraelske gradove, a izraelska vojska bombardovanje, kopnene operacije u Libanu i blokadu libanskih luka, rekao je Anan.
U hitnoj, jednodnevnoj konferenciji povodom rata u Libanu pored Anana, učestvuju i premijer Libana Fuad Siniora, državni sekretar SAD Kondoliza Rajs i predstavnici evropskih i arapskih zemalja, dok Izrael nije poslao predstavnika.
"Ukoliko prekid vatre bude postignut, nijedna strana ne sme, ponavljam: ne sme iskoristiti pauzu za sprovodjenje akcije utvrdjivanja ili rasporedjivanje vojske", rekao je Anan novinarima.
On je ocenio da je angažovanje medjunarodnih mirovnih snaga na Bliskom istoku od "vitalnog značaja".
Da bi rešenje bilo dugotrajno, i zemlje regiona, uključujići Siriju i Iran, moraju se uključiti, ocenio je Anan. On je takodje zahtevao da se zemlje-učesnice konferencije obavežu da će obezbediti značajnu pomoć za ponovnu izgradnju infrastrukture u Libanu, razorene izraelskim bombardovanjem.
Na zahtev generalnog sekretara UN, učesnici konferencije minutom ćutanja su odali počast žrtvama sukoba.
Italijanski premijer Romano Prodi je ocenio da bi konferencija mogla imati za posledicu prekid vatre, sa čim se u načelu složio i pomoćnik državnog sekretara za Bliski istok Dejvid Velč, koji je rekao da je to "goruće pitanje". On je dodao da je cilj "stvaranje uslova za održivi prekid vatre".
"Treba jasno osuditi terorizam", izjavio je Prodi otvarajući sastanak.
Britanska ministarka spoljnih poslova Margaret Beket, koja je došla sa planom za postizanje trajnog okončanja neprijateljstava, ocenila je da je "od najvećeg značaja da se reše strašni humanitarni problemi u Libanu".
U intervjuu italijanskom dnevniku "Koriere dela Sera" jedan od lidera Hezbolaha - Husein Hadži Hasan izjavio je da su gerilci tog pokreta "umorni od konferencija koje ne vode ničemu".
"Put da se izadje iz krize nema veze s Rimom. Prvo Izrael treba da prekine neosnovane napade na Liban. Nama je potreban hitan prekid vatre", rekao je on.
Izrael je počeo da bombarduje Liban 12. jula pošto je libanski Hezbolah oteo dvojicu izraelskih vojnika. U tom bombardovanju su u utorak život izgubila četiri posmatrača UN, što je osudio generalni sekretar UN Kofi Anan. Po završetku konferencije u Rimu neće biti završne deklaracije.
Hezbolah mora da obustavi napade na izraelske gradove, a izraelska vojska bombardovanje, kopnene operacije u Libanu i blokadu libanskih luka, rekao je Anan.
U hitnoj, jednodnevnoj konferenciji povodom rata u Libanu pored Anana, učestvuju i premijer Libana Fuad Siniora, državni sekretar SAD Kondoliza Rajs i predstavnici evropskih i arapskih zemalja, dok Izrael nije poslao predstavnika.
"Ukoliko prekid vatre bude postignut, nijedna strana ne sme, ponavljam: ne sme iskoristiti pauzu za sprovodjenje akcije utvrdjivanja ili rasporedjivanje vojske", rekao je Anan novinarima.
On je ocenio da je angažovanje medjunarodnih mirovnih snaga na Bliskom istoku od "vitalnog značaja".
Da bi rešenje bilo dugotrajno, i zemlje regiona, uključujići Siriju i Iran, moraju se uključiti, ocenio je Anan. On je takodje zahtevao da se zemlje-učesnice konferencije obavežu da će obezbediti značajnu pomoć za ponovnu izgradnju infrastrukture u Libanu, razorene izraelskim bombardovanjem.
Na zahtev generalnog sekretara UN, učesnici konferencije minutom ćutanja su odali počast žrtvama sukoba.
Italijanski premijer Romano Prodi je ocenio da bi konferencija mogla imati za posledicu prekid vatre, sa čim se u načelu složio i pomoćnik državnog sekretara za Bliski istok Dejvid Velč, koji je rekao da je to "goruće pitanje". On je dodao da je cilj "stvaranje uslova za održivi prekid vatre".
"Treba jasno osuditi terorizam", izjavio je Prodi otvarajući sastanak.
Britanska ministarka spoljnih poslova Margaret Beket, koja je došla sa planom za postizanje trajnog okončanja neprijateljstava, ocenila je da je "od najvećeg značaja da se reše strašni humanitarni problemi u Libanu".
U intervjuu italijanskom dnevniku "Koriere dela Sera" jedan od lidera Hezbolaha - Husein Hadži Hasan izjavio je da su gerilci tog pokreta "umorni od konferencija koje ne vode ničemu".
"Put da se izadje iz krize nema veze s Rimom. Prvo Izrael treba da prekine neosnovane napade na Liban. Nama je potreban hitan prekid vatre", rekao je on.
Izrael je počeo da bombarduje Liban 12. jula pošto je libanski Hezbolah oteo dvojicu izraelskih vojnika. U tom bombardovanju su u utorak život izgubila četiri posmatrača UN, što je osudio generalni sekretar UN Kofi Anan. Po završetku konferencije u Rimu neće biti završne deklaracije.
Širak za medjunarodne snage u Libanu
Francuski predsednik Žak Širak predložio je u sredu da posle postizanja sporazuma izmedju Libana i Izraela budu angažovane medjunarodne snage koje će garantovati poštovanje granica.
Misija tih snaga bila bi da kontrolišu prekid vatre i obezbede poštovanje granica, izraelsko-libanske i sirijsko-libanske, rekao je francuski predsednik u intervjuu koji će u četvrtak objaviti dnevnik "Mond".
"Angažovanje medjunarodnih trupa uslovljeno je postizanjem političkog sporazuma, koji pretpostavlja prekid vatre. Ovaj sporazum "mora da bude postignut izmedju libanske vlade i Hezbola, sa jedne strane, i izmedju medjunarodne zajednice, Izraela i Libana sa druge", ocenio je Širak.
Šef francuske države je, medjutim, isključio učešće NATO-a u ovim multinacionalnim vojnim snagama, jer se ova organizacija "želeli mi to ili ne, doživljava kao produžena ruka zapada".
"Za Francusku, NATO ne treba da učestvuje u formaciji takvih snaga", poručio je Širak, distancirajući se od stava SAD.
Vašington želi da snage NATO-a, koje bi bile predvodjene evropskom vrhovnom komandom, sastavljenom od Nemačke, Francuske, Belgije i Španije, učestvuju "na neki način u nadgledanju prekida vatre".
Širak je objasnio da se Francuska pre zalaže za plan iz tri etape: prekid vatre, politička akcija, a potom multinacionalne snage na terenu.
On je, medjutim, priznao da nema mnogo zemalja koje bi htele da uzmu učešće u ovim snagama, ali nije isključio angažovanje francuskih snaga.
(agencije)
Misija tih snaga bila bi da kontrolišu prekid vatre i obezbede poštovanje granica, izraelsko-libanske i sirijsko-libanske, rekao je francuski predsednik u intervjuu koji će u četvrtak objaviti dnevnik "Mond".
"Angažovanje medjunarodnih trupa uslovljeno je postizanjem političkog sporazuma, koji pretpostavlja prekid vatre. Ovaj sporazum "mora da bude postignut izmedju libanske vlade i Hezbola, sa jedne strane, i izmedju medjunarodne zajednice, Izraela i Libana sa druge", ocenio je Širak.
Šef francuske države je, medjutim, isključio učešće NATO-a u ovim multinacionalnim vojnim snagama, jer se ova organizacija "želeli mi to ili ne, doživljava kao produžena ruka zapada".
"Za Francusku, NATO ne treba da učestvuje u formaciji takvih snaga", poručio je Širak, distancirajući se od stava SAD.
Vašington želi da snage NATO-a, koje bi bile predvodjene evropskom vrhovnom komandom, sastavljenom od Nemačke, Francuske, Belgije i Španije, učestvuju "na neki način u nadgledanju prekida vatre".
Širak je objasnio da se Francuska pre zalaže za plan iz tri etape: prekid vatre, politička akcija, a potom multinacionalne snage na terenu.
On je, medjutim, priznao da nema mnogo zemalja koje bi htele da uzmu učešće u ovim snagama, ali nije isključio angažovanje francuskih snaga.
(agencije)
Pridruži se MONDO zajednici.