Najmanje 56 civila medju kojima i 34 dece poginulo je u nedelju u bombardovanju izraelskih snaga koje su pogodile trospratnicu u selu Kana u južnom Libanu.
U zgradi su, uz stalne stanare, živele i porodice izbegle iz drugih sela u okolini Tira (83 km južno od Bejruta), koja su već nekoliko dana izložena razornom bombardovanju, navode agencije.
Jedan meštanin je rekao da je u zgradi koja se sasvim urušila bilo "više od stotinu ljudi".
Policija dodaje da je bombardovanje trajalo dva sata i da je uništeno nekoliko zgrada u Kani.
U medjuvremenu, gerilci Hezbolaha sukobili su se sa izraelskim snagama koje su u nedelju ušle tri do četiri kilometra u libansku teritoriju, rekli su libanski zvaničnici.
Isti izvori tvrde da su borbe izbile kada su Izraelci prešli granicu od izraelskog sela Metula ka šiitskom gradu Hiam. Izraelske letelice i artiljerija žestoko su se obrušile na gerilce koji su ispaljivali rakete na severni Izrael.
Za sada nije jasno da li je reč o manjem sukobu dve strane ili o velikoj invaziji koje se plaše libanski zvaničnici.
U došadašnjim sukobima Izraela i Hezbolaha poginulo je 458 Libanaca, uglavnom civila i 33 izraelska vojnika i 19 civila. Sukobi su izbili 12. jula.
Američka državna sekretarka Kondoliza Rajs i evropski zvaničnici osudili su izraelsko bombardovanje libanskog sela Kane.
Rajsova je izrazila i duboko žaljenje zbog pogibije nevinih ljudi u Kani i istakla kako je "vreme za prekid vatre" Izraela i gerilaca Hezbolaha.
Ona je potvrdila da je otkazala planiranu posetu Bejrutu, ali da će ostati u Izraelu kako bi radila na postizanju dogovora o prekidu 19-dnevnih sukoba.
Francuski predsednik Žak Širak izrazio je "zgražavanje" ovim napadom i osudio "tu neopravdanu akciju koja više nego ikada pokazuje neophodnost da se postigne hitan prekid vatre bez kojeg će se samo ponavljati ovakve drame".
Ministarka spoljnih poslova Britanije Margaret Beket rekla je da je bombardovanje Kane "apsolutno užasno".
"Više puta smo pozivali Izrael da deluje proporcionalno", rekla je ona, ali je izbegla da vazdušne napade nazove "neproporcionalnim".
Jordanski kralj je ocenio da je napad na Kanu "ozbiljan zločin", da su prekršeni "medjunarodni statuti" i zatražio hitan prekid vatre.
Selo Kana, na jugu Libana, potpuno je uništeno u izraelskim napadima koji su počeli u nedelju u zoru, a obuhvatili su napade iz vazduha, s mora i sa kopna koji su trajali dva sata.
Izraelski premijer Ehud Olmert izjavio je da je Izrael ranije poručio stanovnicima Kane da ga napuste pre bombardovanja, navodeći da su pripadnici libanskog pokreta Hezbolah iz Kane ispaljivali rakete na Izrael.
"Svi stanovnici su bili upozoreni i rečeno im je odu. Nikome nije bilo naredjeno da puca na civile, jer naša politika nije ubijanje nevinog naroda", rekao je Olmert.
Hezbolah je saopštio da će se osvetiti za najnoviji zločin.
U zgradi su, uz stalne stanare, živele i porodice izbegle iz drugih sela u okolini Tira (83 km južno od Bejruta), koja su već nekoliko dana izložena razornom bombardovanju, navode agencije.
Jedan meštanin je rekao da je u zgradi koja se sasvim urušila bilo "više od stotinu ljudi".
Policija dodaje da je bombardovanje trajalo dva sata i da je uništeno nekoliko zgrada u Kani.
U medjuvremenu, gerilci Hezbolaha sukobili su se sa izraelskim snagama koje su u nedelju ušle tri do četiri kilometra u libansku teritoriju, rekli su libanski zvaničnici.
Isti izvori tvrde da su borbe izbile kada su Izraelci prešli granicu od izraelskog sela Metula ka šiitskom gradu Hiam. Izraelske letelice i artiljerija žestoko su se obrušile na gerilce koji su ispaljivali rakete na severni Izrael.
Za sada nije jasno da li je reč o manjem sukobu dve strane ili o velikoj invaziji koje se plaše libanski zvaničnici.
U došadašnjim sukobima Izraela i Hezbolaha poginulo je 458 Libanaca, uglavnom civila i 33 izraelska vojnika i 19 civila. Sukobi su izbili 12. jula.
Američka državna sekretarka Kondoliza Rajs i evropski zvaničnici osudili su izraelsko bombardovanje libanskog sela Kane.
Rajsova je izrazila i duboko žaljenje zbog pogibije nevinih ljudi u Kani i istakla kako je "vreme za prekid vatre" Izraela i gerilaca Hezbolaha.
Ona je potvrdila da je otkazala planiranu posetu Bejrutu, ali da će ostati u Izraelu kako bi radila na postizanju dogovora o prekidu 19-dnevnih sukoba.
Francuski predsednik Žak Širak izrazio je "zgražavanje" ovim napadom i osudio "tu neopravdanu akciju koja više nego ikada pokazuje neophodnost da se postigne hitan prekid vatre bez kojeg će se samo ponavljati ovakve drame".
Ministarka spoljnih poslova Britanije Margaret Beket rekla je da je bombardovanje Kane "apsolutno užasno".
"Više puta smo pozivali Izrael da deluje proporcionalno", rekla je ona, ali je izbegla da vazdušne napade nazove "neproporcionalnim".
Jordanski kralj je ocenio da je napad na Kanu "ozbiljan zločin", da su prekršeni "medjunarodni statuti" i zatražio hitan prekid vatre.
Selo Kana, na jugu Libana, potpuno je uništeno u izraelskim napadima koji su počeli u nedelju u zoru, a obuhvatili su napade iz vazduha, s mora i sa kopna koji su trajali dva sata.
Izraelski premijer Ehud Olmert izjavio je da je Izrael ranije poručio stanovnicima Kane da ga napuste pre bombardovanja, navodeći da su pripadnici libanskog pokreta Hezbolah iz Kane ispaljivali rakete na Izrael.
"Svi stanovnici su bili upozoreni i rečeno im je odu. Nikome nije bilo naredjeno da puca na civile, jer naša politika nije ubijanje nevinog naroda", rekao je Olmert.
Hezbolah je saopštio da će se osvetiti za najnoviji zločin.
Krajnji čas za diplomatsko rešenje
Rajsova je u subotu uveče razgovarala sa izraelskim premijerom Ehudom Olmertom i tom pirlikom mu zahvalila što je dozvolio otvaranje koridora za dopremu humanitrne pomoći libanskom narodu.
Američka državna sekretarka donela je plan kojim se predvidja rasporedjivanje medjunarodnih stabilizacionih snaga od 10.000 do 30.000 vojnika na jugu Libana, u zamenu za izuraelsko povlačenje sa Šeba farmi na padinama planine Hemon za koje Liban tvrdi da pripadaju toj zemlji, navela je štampa u Izraelu.
Izraelska vojska se povukla iz južnog Libana u maju 2000, a UN su potvrdile da je povlacenje bilo potpuno u skladu sa na medjunarodno priznatim granicama.
Sporne farme su po izraelskim tvrdnjama osvojene od Sirije u šestodnevnom ratu 1967.
Po planu Rajsove, medjunarodne snage u južnom Libanu bi pomagale libanskoj armiji da se razmesti u tom području koje trenutno kontroliše Hezbolah i čuvale granicu između Sirije i Libana, sprečavajući krijumčarenje oružja iz severne zemlje koja podržava gerilce.
Rajsova navodno nije zatražila od premijera Olmerta da u ovom trenutku okonča izraelske vojne oepracije i procenjuje se da izraelska armija (IDF) ima još sedam do deset dana da ih nastavi.
Do srede će, kako se ocekuje, SAD dobiti odobrenje Saveta bezbednosti UN za novu rezoluciju koja poziva na okončanje neprijateljstava.
Izraelski mediji navode da je generalštabu IDF naredjeno da pre objave prekida vatre u graničnom području bude ubrzana ofanziva.
Dogovor o prekidu bi uključio razoružavanje Hezbolaha i vraćanje dva izraelska vojnika koje je pokret oteo 12. jula u prekogranicncom napadu gerilaca, što je izazvalo najnoviji rat između Izraela i te proiranske šitske organizacije.
U medjuvremenu je Francuska predložila nacrt rezolucije kojom bi se pozvalo na momentalan prekid neprijatelstava u Izraelu i Libanu i pripreme za razmeštanje međunarodnih snaga.
Francuski predsednik Žak Širak je u subotu rekao da njegova zemlja neće razmestiti svoje vojnike dok ne bude postignut prekid vatre, i naglasio da je dogovor medju zaraćenim stranama preduslov za ulazak multianacionalnih snaga u južni Liban.
(agencije/MONDO)
Američka državna sekretarka donela je plan kojim se predvidja rasporedjivanje medjunarodnih stabilizacionih snaga od 10.000 do 30.000 vojnika na jugu Libana, u zamenu za izuraelsko povlačenje sa Šeba farmi na padinama planine Hemon za koje Liban tvrdi da pripadaju toj zemlji, navela je štampa u Izraelu.
Izraelska vojska se povukla iz južnog Libana u maju 2000, a UN su potvrdile da je povlacenje bilo potpuno u skladu sa na medjunarodno priznatim granicama.
Sporne farme su po izraelskim tvrdnjama osvojene od Sirije u šestodnevnom ratu 1967.
Po planu Rajsove, medjunarodne snage u južnom Libanu bi pomagale libanskoj armiji da se razmesti u tom području koje trenutno kontroliše Hezbolah i čuvale granicu između Sirije i Libana, sprečavajući krijumčarenje oružja iz severne zemlje koja podržava gerilce.
Rajsova navodno nije zatražila od premijera Olmerta da u ovom trenutku okonča izraelske vojne oepracije i procenjuje se da izraelska armija (IDF) ima još sedam do deset dana da ih nastavi.
Do srede će, kako se ocekuje, SAD dobiti odobrenje Saveta bezbednosti UN za novu rezoluciju koja poziva na okončanje neprijateljstava.
Izraelski mediji navode da je generalštabu IDF naredjeno da pre objave prekida vatre u graničnom području bude ubrzana ofanziva.
Dogovor o prekidu bi uključio razoružavanje Hezbolaha i vraćanje dva izraelska vojnika koje je pokret oteo 12. jula u prekogranicncom napadu gerilaca, što je izazvalo najnoviji rat između Izraela i te proiranske šitske organizacije.
U medjuvremenu je Francuska predložila nacrt rezolucije kojom bi se pozvalo na momentalan prekid neprijatelstava u Izraelu i Libanu i pripreme za razmeštanje međunarodnih snaga.
Francuski predsednik Žak Širak je u subotu rekao da njegova zemlja neće razmestiti svoje vojnike dok ne bude postignut prekid vatre, i naglasio da je dogovor medju zaraćenim stranama preduslov za ulazak multianacionalnih snaga u južni Liban.
(agencije/MONDO)
Pridruži se MONDO zajednici.