Izraelska vojska saopštila je da je njenom istragom pogibije civila u bombardovanju libanskog sela Kane utvrdjeno da se trospratnica u kojoj su izbeglice potražile sklonište srušila osam sati pošto je pogodjena u izraelskom bombardovanju.
Medjutim, žitelji Kane oštro su porekli ove navode, tvrdeći da je Izrael nakon nekoliko minuta ponovo gadjao istu zgradu, i da se ona odmah srušila. "Nakon početnog udara neki stanari pogodjene zgrade izašli na ulicu da izvide štetu i tako se zapravo spasili jer su posle nekoliko minuta avioni ponovo gadjali isti cilj, što je izazvalo rušenje zgrade" rekli su očevici.
"Napad na zgradu u selu Kana dogodio se izmedju ponoći i jedan sat. Razmak izmedju vremena kolapsa zgrade i trenutka vazdušnog udara nije jasan," objasnio je] novinarima brigadni general Amir Ešel na konferenciji u Ministarstvu odbrane u Tel Avivu.
Arapski mediji su počeli da izveštavaju o masakru u Kani posle svitanja, odnosno oko sedam sati nakon udara i u njihovim izveštajima napomenuto je da je zgrada srušena kratko vreme pre njihovog dolaska, preneli su izraelski mediji.
U medjuvremenu su libanske vlasti saopštile da je broj poginulih civila u rušenju zgrade povećan na 60, a više od polovine broja žrtava su deca.
Ešel i načelnik operativne grane izraelske armije, general-major Gadi Eisnkot su rekli da zgrada nije bila napadnuta kada je srušena, oko osam sati ujutro, nagovestivši da su pripadnici libanske ekstremističke organizacije Hezbolah postavili eksploziv u zgradu i izazvali njeno rušenje.
Druga mogućnost je da se zgrada srušila tek nekoliko sati pošto je pogodjena u izraelskom vazdušnom napadu. "Može biti da je u toj zgradi bilo nečega što je izazvalo eksploziju. Kažem to vrlo pažljivo, jer u ovom trenutku mi nemamo objašnjenje za tu vremensku razliku", rekao je Ešel.
Izraelska armija je u 7,30 gadjala i druge zgrade u Kani, u kojoj su navodno uporišta šiitskog Hezbolaha u južnom Libanu.
"To je bio napad na tri zgrade 460 metara udaljene od one o kojoj govorimo. Četiri bombe su na njih bačene i sve je dokumentovano kamerama u avionima. Oni su svi pogodili svoje mete," precizirao je Ešel. On je napomenuo da je od početka sukoba, 12. jula, 150 raketa ispaljeno iz Kane i okolnog područja na severni Izrael.
Medjutim, žitelji Kane oštro su porekli ove navode, tvrdeći da je Izrael nakon nekoliko minuta ponovo gadjao istu zgradu, i da se ona odmah srušila. "Nakon početnog udara neki stanari pogodjene zgrade izašli na ulicu da izvide štetu i tako se zapravo spasili jer su posle nekoliko minuta avioni ponovo gadjali isti cilj, što je izazvalo rušenje zgrade" rekli su očevici.
"Napad na zgradu u selu Kana dogodio se izmedju ponoći i jedan sat. Razmak izmedju vremena kolapsa zgrade i trenutka vazdušnog udara nije jasan," objasnio je] novinarima brigadni general Amir Ešel na konferenciji u Ministarstvu odbrane u Tel Avivu.
Arapski mediji su počeli da izveštavaju o masakru u Kani posle svitanja, odnosno oko sedam sati nakon udara i u njihovim izveštajima napomenuto je da je zgrada srušena kratko vreme pre njihovog dolaska, preneli su izraelski mediji.
U medjuvremenu su libanske vlasti saopštile da je broj poginulih civila u rušenju zgrade povećan na 60, a više od polovine broja žrtava su deca.
Ešel i načelnik operativne grane izraelske armije, general-major Gadi Eisnkot su rekli da zgrada nije bila napadnuta kada je srušena, oko osam sati ujutro, nagovestivši da su pripadnici libanske ekstremističke organizacije Hezbolah postavili eksploziv u zgradu i izazvali njeno rušenje.
Druga mogućnost je da se zgrada srušila tek nekoliko sati pošto je pogodjena u izraelskom vazdušnom napadu. "Može biti da je u toj zgradi bilo nečega što je izazvalo eksploziju. Kažem to vrlo pažljivo, jer u ovom trenutku mi nemamo objašnjenje za tu vremensku razliku", rekao je Ešel.
Izraelska armija je u 7,30 gadjala i druge zgrade u Kani, u kojoj su navodno uporišta šiitskog Hezbolaha u južnom Libanu.
"To je bio napad na tri zgrade 460 metara udaljene od one o kojoj govorimo. Četiri bombe su na njih bačene i sve je dokumentovano kamerama u avionima. Oni su svi pogodili svoje mete," precizirao je Ešel. On je napomenuo da je od početka sukoba, 12. jula, 150 raketa ispaljeno iz Kane i okolnog područja na severni Izrael.
Svet šokiran, političari neodlučni
Svet je zgrožen ubistvom dece u libanskom selu Kani, ali političari i dalje ostaju nejedinstveni, pristrasni i mlaki kad se radi o potrebi obustave rata izmedju Izraela i Hezbolaha, u kojem je već ubijeno više od hiljadu ljudi.
Odraz takvog stanja je i ishod sednice Saveta bezbednosti, na kojoj nije prihvaćen apel generalnog sekretara Kofija Anana da se zahteva hitna uspostava primirja. Umesto toga, izglasano je saopštenje u kojem je (samo) oštro osudjen izraelski napad.
"UN su na slučaju Libana pokazale 'impotentnost'", razočarano je reagovao na vest s Ist Rivera u Njujorku egipatski predsednik Hosni Mubarak, apelujući na neodložnu uspostavu primirja.
Londonski "Indipendent" otvoreno sugeriše da nastavak nasilja podstiču SAD i Velika Britanija, pravdajući ofanzivu Izraela na jug Libana čiji je zvanični cilj da se unište uporišta militantnog islamskog Hezbolaha. Ohrabren tom podrškom, izraelski premijer Ehud Olmert najavljuje nastavak sukoba, ne hajući mnogo za stradanja civila, ističe list.
S druge strane, Liban je sve više razočaran držanjem SAD, što je pokazao porukom državnom sekretaru Kondolizi Rajs da nije dobrodošla u Bejrut, ako ne dodje do prekida vatre što, naravno, uveliko zavisi od volje Amerike.
Arapski svet je gotovo listom na strani Libana. U Egiptu, Saudijskoj Arabiji i Jordanu - zemljama koje imaju "toplije" odnose sa SAD - vlade su suočena sa žestokim zahtevima javnosti da zatraže od Vašingtona da "obuzda Izrael".
Kruto držanje izraelskog premijera i podrška koju mu daju SAD, doveli su do jačanja podrške Hezbolahu širom Bliskog Istoka i širenja straha u Izraelu od samoubilačkih napada Palestinaca i islamista.
Iako "Indipendent" smatra da su se Buš, Bler i Olmert "opasno zaglibili na Bliskom Istoku", i da su najdogovorniji za tamošnji haos, ima i onih koji krivicu za sve pripisuju Hezbolahu.
Napadom na tu militantnu šiitsku grupu danas se oglasio portparol nemačke parlamentarne grupe Hrišćansko-demokratske i Hrišćansko socijalne unije (CDU/CSU) Ekard fon Kleden, ističući da je Hezbolah odgovoran za civilne žrtve na jugu Libana. Iako je Nemačka dosledna u političkoj podršci Izraelu, kancelar Angela Merkel i šef diplomatije Valter Štajnmajer osudili su "tragični dogadjaj u Kani" i založili se za prekid sukoba, koji su nastavljeni i danas, iako je Izrael, posle masakra u Kani, obećao 48-časovni prekid vatre. "Izrael svojim prijateljima, ponekad, stvarno pričinjava teškoće", rekao je portparol nemačkih liberala, najjače opozicione partije, dok je ugledni "Velt" zaključio da nije tačno da je za sve kriv Hezbolah.
Francuska, koja se energičnije od svojih zapadnih saveznika zalaže za brzo uspostavljanje primirja na Bliskom Istoku i stabilizaciju Libana, danas je osporila i američki stav o ulozi Irana u nastaloj krizi. "Iran igra ulogu stabilizatora u regionu", izjavio je, prema izveštaju Rojtersa, šef francuske diplomatije Filip Dust Blazi.
Stav SAD je da Iran i Sirija podržavaju Hezbolah i da su, na taj način, sukrivci za tekući sukob i opštu nestabilnost na Bliskom Istoku.
I francuska štampa pokazuje nerazumevanje za tvrdoglavost Izraela i onih koji mu "duvaju u jedra". "Izraelci će uskoro uništiti sve osim Hezbolaha", piše u uvodniku "Liberasiona", u kojem se apeluje na svet da više ne okleva u sprečavanju krvoprolića na jugu Libana.
(MONDO/Tanjug)
Odraz takvog stanja je i ishod sednice Saveta bezbednosti, na kojoj nije prihvaćen apel generalnog sekretara Kofija Anana da se zahteva hitna uspostava primirja. Umesto toga, izglasano je saopštenje u kojem je (samo) oštro osudjen izraelski napad.
"UN su na slučaju Libana pokazale 'impotentnost'", razočarano je reagovao na vest s Ist Rivera u Njujorku egipatski predsednik Hosni Mubarak, apelujući na neodložnu uspostavu primirja.
Londonski "Indipendent" otvoreno sugeriše da nastavak nasilja podstiču SAD i Velika Britanija, pravdajući ofanzivu Izraela na jug Libana čiji je zvanični cilj da se unište uporišta militantnog islamskog Hezbolaha. Ohrabren tom podrškom, izraelski premijer Ehud Olmert najavljuje nastavak sukoba, ne hajući mnogo za stradanja civila, ističe list.
S druge strane, Liban je sve više razočaran držanjem SAD, što je pokazao porukom državnom sekretaru Kondolizi Rajs da nije dobrodošla u Bejrut, ako ne dodje do prekida vatre što, naravno, uveliko zavisi od volje Amerike.
Arapski svet je gotovo listom na strani Libana. U Egiptu, Saudijskoj Arabiji i Jordanu - zemljama koje imaju "toplije" odnose sa SAD - vlade su suočena sa žestokim zahtevima javnosti da zatraže od Vašingtona da "obuzda Izrael".
Kruto držanje izraelskog premijera i podrška koju mu daju SAD, doveli su do jačanja podrške Hezbolahu širom Bliskog Istoka i širenja straha u Izraelu od samoubilačkih napada Palestinaca i islamista.
Iako "Indipendent" smatra da su se Buš, Bler i Olmert "opasno zaglibili na Bliskom Istoku", i da su najdogovorniji za tamošnji haos, ima i onih koji krivicu za sve pripisuju Hezbolahu.
Napadom na tu militantnu šiitsku grupu danas se oglasio portparol nemačke parlamentarne grupe Hrišćansko-demokratske i Hrišćansko socijalne unije (CDU/CSU) Ekard fon Kleden, ističući da je Hezbolah odgovoran za civilne žrtve na jugu Libana. Iako je Nemačka dosledna u političkoj podršci Izraelu, kancelar Angela Merkel i šef diplomatije Valter Štajnmajer osudili su "tragični dogadjaj u Kani" i založili se za prekid sukoba, koji su nastavljeni i danas, iako je Izrael, posle masakra u Kani, obećao 48-časovni prekid vatre. "Izrael svojim prijateljima, ponekad, stvarno pričinjava teškoće", rekao je portparol nemačkih liberala, najjače opozicione partije, dok je ugledni "Velt" zaključio da nije tačno da je za sve kriv Hezbolah.
Francuska, koja se energičnije od svojih zapadnih saveznika zalaže za brzo uspostavljanje primirja na Bliskom Istoku i stabilizaciju Libana, danas je osporila i američki stav o ulozi Irana u nastaloj krizi. "Iran igra ulogu stabilizatora u regionu", izjavio je, prema izveštaju Rojtersa, šef francuske diplomatije Filip Dust Blazi.
Stav SAD je da Iran i Sirija podržavaju Hezbolah i da su, na taj način, sukrivci za tekući sukob i opštu nestabilnost na Bliskom Istoku.
I francuska štampa pokazuje nerazumevanje za tvrdoglavost Izraela i onih koji mu "duvaju u jedra". "Izraelci će uskoro uništiti sve osim Hezbolaha", piše u uvodniku "Liberasiona", u kojem se apeluje na svet da više ne okleva u sprečavanju krvoprolića na jugu Libana.
(MONDO/Tanjug)
Pridruži se MONDO zajednici.