Kubanski predsednik Fidel Kastro, koji je na vlasti od januara 1959. godine, kada je u oružanoj revoluciji svrgnuo diktatora Fulhensia Batistu, lider je koji je najduže na vlasti u pet preostalih komunistričkih država na svetu (Kuba, Kina, Vijetnam, Laos i Severna Koreja).
Harizmatični kubanski lider "nadživeo je" bivši Sovjetski savez, devet predsednika SAD i izbegao više atentata i invazija koje je organizovala američke obaveštajne službe CIA.
I oni koji mu se dive na Kubi i oni koji ga kude, bili su zatečeni vešću da je čovek koji je Kubom vladao 47 godina, privremeno, zbog operacije stomaka, preneo vlast na svog mladjeg brata, ministra odbrane Raula (75).
Kastro, koji će 13. avgusta napuniti 80 godina, jedan je od "najdugovečnijih" savremenih državnika.
Tajlandski kralj Bumibol Aduljadej (79) na vlasti je od 1946, emir Sahr bin Mohamed al Kasimi (86) iz Ujedinjenih Arapskih Emirata od 1948, vladar Tibeta u egzilu od 1950, dalaj lama Tenzin Gjaco (71) i engleska kraljica Elizabeta II, rodjena 1926, koja vlada od 1952.
Svojom harizmom Kastro se svrstava u red državnika 20 veka koji su u značajnoj meri obeležili epohu.
Nekadašnji francuski predsednik Šarl de Gol je rekao da "šef države treba da otelotvori duh nacije u samoj naciji i svetu", a Kastro je upravo to za Kubu.
Njegovo ime vezuje se za sve značajnije državnike prošlog i ovog veka (De Gola, Čerčila, Tita, Hruščova).
"Revolucija nije krevet posut ružama. To je borba izmedju budućnosti i prošlosti", rekao je on 1959. godine, a revoluciju na Kubi započeo je sa 82. ljudi, ističući da bi to isto učinio sa 10 ili 15, uz apslolutnu veru.
"Nije bitno koliko ste mali ukoliko imate veru i akcioni plan", rekao je Kastro.
"Jedna od najvećih tekovina revolucije je i ta da su čak i naše prostitutke diplomirale na koledžima", naglasio je 2003. godine u dokumentarcu "Komandante", režisera Olivera Stona.
Prošlog meseca kubanski lider je još zbijao šale na svoj račun, ističući da ne planira da ostane na vlasti do svoje stote godine, mada, zahvaljujući komunističkoj zdravstvenoj i socijalnoj službi sve više stogodišnjaka medju Kubancima.
"Neka se naši mali susedi na severu ne plaše, ne planiram da ostanem na vlasti u stotoj", rekao je povodom godišnjice napada na vojni garnizom 1953. godine u gradu Bajamo, čime je otpočela revolucija na Kubi.
Bušova administracija zaoštrila je u julu sankcije protiv Kube dodavši 80 miliona dolara "naporima da se izgradi opozicija" koja bi parirala jednopartijskoj ostrvskoj državi u nadi da će sprečiti da ministar odbrane Raul Kastro preuzme kormilo posle starijeg brata.
Mnogobrojni Kubanci se danas nadaju i mole za Kastrov oporavak, a zabrinuti su i oni koji žive u malim ilegalnim disidentskim grupama, koje strahuju od toga da zemlja bude duže poverena na upravljanje Raulu.
Čak sedam od 10 Kubanaca rodjeno je posle Kastrove revolucije 1959. godine i ne zna za drugi sistem osim jednopartijske komunističke države koju je izgradio na pragu SAD.
Oni koji su ga podržali u revoluciji još se nadaju da Kastro može obezbediti da sistem koji je ustanovio preživi s njim ili bez njega.
"Svi smo zatečeni...ali siguran sam da će se obezbediti politički i ekonomski kontinuitet. Rukovodstvo na tome radi godinama, a Fidel zna šta radi", rekao je za AP privrednik koji je želeo da ostane anoniman.
U medjuvremenu, većina Kubanaca još trpi siromaštvo i nestašice posle kolapsa Sovjetskog saveza 1991. godine, koji je bio ekonomski saveznik na koga se Kuba dugo oslanjala. Ali, taj deo stanovništva isuviše je obuzet dnevnim naporima da "sastavi kraj s krajem" da bi mislio o budućnosti zemlje.
Prošlih deceniju i po mladi Kubanci su živeli u krizi i mnogi više ne veruju u vladinu retoriku, ali je mali broj njih u stanju da odista zamisli Kubu bez Kastrove braće ili da gaji simpatije prema SAD.
Čak i Kastrovi kritičari dive se njegovim političkim uspesima i izražavaju brigu da bi Raul mogao zemlju odvesti na stranputicu.
"Mora da je Fidel u lošem stanju kada je predao dužnost. Molim se za njegov oporavak", rekla je Karmen Valjeho, disidentkinja čiji je otac Rene, lekar, bio Kastrov prijatelj s početka revolucije.
Ni ona ne bi želela da Raul vlada, ocenjujući da "on nema Fidelove intelektualne kapacitete".
"Oni medju nama koji misle o budućnosti brinu se zato što će svakom ko dodje posle Kastra biti teško da zadrži na okupu zemlju bez velikih promena i eventualnih grešaka koje bi mogle pružiti SAD brešu za intervenciju", izjavio je u Havani i jedan univerzitetski profesor koji je želeo da ostane anoniman.
(Tanjug)
Harizmatični kubanski lider "nadživeo je" bivši Sovjetski savez, devet predsednika SAD i izbegao više atentata i invazija koje je organizovala američke obaveštajne službe CIA.
I oni koji mu se dive na Kubi i oni koji ga kude, bili su zatečeni vešću da je čovek koji je Kubom vladao 47 godina, privremeno, zbog operacije stomaka, preneo vlast na svog mladjeg brata, ministra odbrane Raula (75).
Kastro, koji će 13. avgusta napuniti 80 godina, jedan je od "najdugovečnijih" savremenih državnika.
Tajlandski kralj Bumibol Aduljadej (79) na vlasti je od 1946, emir Sahr bin Mohamed al Kasimi (86) iz Ujedinjenih Arapskih Emirata od 1948, vladar Tibeta u egzilu od 1950, dalaj lama Tenzin Gjaco (71) i engleska kraljica Elizabeta II, rodjena 1926, koja vlada od 1952.
Svojom harizmom Kastro se svrstava u red državnika 20 veka koji su u značajnoj meri obeležili epohu.
Nekadašnji francuski predsednik Šarl de Gol je rekao da "šef države treba da otelotvori duh nacije u samoj naciji i svetu", a Kastro je upravo to za Kubu.
Njegovo ime vezuje se za sve značajnije državnike prošlog i ovog veka (De Gola, Čerčila, Tita, Hruščova).
"Revolucija nije krevet posut ružama. To je borba izmedju budućnosti i prošlosti", rekao je on 1959. godine, a revoluciju na Kubi započeo je sa 82. ljudi, ističući da bi to isto učinio sa 10 ili 15, uz apslolutnu veru.
"Nije bitno koliko ste mali ukoliko imate veru i akcioni plan", rekao je Kastro.
"Jedna od najvećih tekovina revolucije je i ta da su čak i naše prostitutke diplomirale na koledžima", naglasio je 2003. godine u dokumentarcu "Komandante", režisera Olivera Stona.
Prošlog meseca kubanski lider je još zbijao šale na svoj račun, ističući da ne planira da ostane na vlasti do svoje stote godine, mada, zahvaljujući komunističkoj zdravstvenoj i socijalnoj službi sve više stogodišnjaka medju Kubancima.
"Neka se naši mali susedi na severu ne plaše, ne planiram da ostanem na vlasti u stotoj", rekao je povodom godišnjice napada na vojni garnizom 1953. godine u gradu Bajamo, čime je otpočela revolucija na Kubi.
Bušova administracija zaoštrila je u julu sankcije protiv Kube dodavši 80 miliona dolara "naporima da se izgradi opozicija" koja bi parirala jednopartijskoj ostrvskoj državi u nadi da će sprečiti da ministar odbrane Raul Kastro preuzme kormilo posle starijeg brata.
Mnogobrojni Kubanci se danas nadaju i mole za Kastrov oporavak, a zabrinuti su i oni koji žive u malim ilegalnim disidentskim grupama, koje strahuju od toga da zemlja bude duže poverena na upravljanje Raulu.
Čak sedam od 10 Kubanaca rodjeno je posle Kastrove revolucije 1959. godine i ne zna za drugi sistem osim jednopartijske komunističke države koju je izgradio na pragu SAD.
Oni koji su ga podržali u revoluciji još se nadaju da Kastro može obezbediti da sistem koji je ustanovio preživi s njim ili bez njega.
"Svi smo zatečeni...ali siguran sam da će se obezbediti politički i ekonomski kontinuitet. Rukovodstvo na tome radi godinama, a Fidel zna šta radi", rekao je za AP privrednik koji je želeo da ostane anoniman.
U medjuvremenu, većina Kubanaca još trpi siromaštvo i nestašice posle kolapsa Sovjetskog saveza 1991. godine, koji je bio ekonomski saveznik na koga se Kuba dugo oslanjala. Ali, taj deo stanovništva isuviše je obuzet dnevnim naporima da "sastavi kraj s krajem" da bi mislio o budućnosti zemlje.
Prošlih deceniju i po mladi Kubanci su živeli u krizi i mnogi više ne veruju u vladinu retoriku, ali je mali broj njih u stanju da odista zamisli Kubu bez Kastrove braće ili da gaji simpatije prema SAD.
Čak i Kastrovi kritičari dive se njegovim političkim uspesima i izražavaju brigu da bi Raul mogao zemlju odvesti na stranputicu.
"Mora da je Fidel u lošem stanju kada je predao dužnost. Molim se za njegov oporavak", rekla je Karmen Valjeho, disidentkinja čiji je otac Rene, lekar, bio Kastrov prijatelj s početka revolucije.
Ni ona ne bi želela da Raul vlada, ocenjujući da "on nema Fidelove intelektualne kapacitete".
"Oni medju nama koji misle o budućnosti brinu se zato što će svakom ko dodje posle Kastra biti teško da zadrži na okupu zemlju bez velikih promena i eventualnih grešaka koje bi mogle pružiti SAD brešu za intervenciju", izjavio je u Havani i jedan univerzitetski profesor koji je želeo da ostane anoniman.
(Tanjug)
Pridruži se MONDO zajednici.