Udruženje za zaštitu životinja "Vajld ejd" (Wild Aid) uz pomoć zvezde kineske košarke Jao Minga, započelo je kampanju ubedjivanja stanovnika Kine da više paze na očuvanje životinjskih vrsta i da prestanu da jedu peraja od ajkule.
Agencija Rojters pripremila je pregled činjenica u vezi sa ajkulama, tigrovima, slonovima i medvedima - četiri životinjske vrste koje su ugrožene u Aziji.
Agencija Rojters pripremila je pregled činjenica u vezi sa ajkulama, tigrovima, slonovima i medvedima - četiri životinjske vrste koje su ugrožene u Aziji.
AJKULE
Oko 100 miliona ajkula biva ubijeno svake godine, radi trgovine njihovim perajima koja uglavnom završavaju na kineskom tržištu. Meso se prodaje za ishranu, lečenje i kozmetiku.
Odsecanje peraja ajkulama, pri čemu se ostatak tela baca u more, legalno je u Aziji, premda nekoliko zemalja propisuje da ulovljena ajkula mora biti prebačena na kopno, sa perajima na sebi.
Neumereni ribolov ugrožava, do istrebljenja, 20 odsto vrsta ajkula na planeti kojih je ukupno 547, saopštila je ove godine Svetska konzervatorska unija.
Polovina registrovanog uvoza ajkulinih peraja ide kroz Hong Kong, odakle ide ka ogromnim tržištima Kine, Japana, Hong Konga, Singapura, Južne Koreje, i tržištima drugih zemalja.
Odsecanje peraja ajkulama, pri čemu se ostatak tela baca u more, legalno je u Aziji, premda nekoliko zemalja propisuje da ulovljena ajkula mora biti prebačena na kopno, sa perajima na sebi.
Neumereni ribolov ugrožava, do istrebljenja, 20 odsto vrsta ajkula na planeti kojih je ukupno 547, saopštila je ove godine Svetska konzervatorska unija.
Polovina registrovanog uvoza ajkulinih peraja ide kroz Hong Kong, odakle ide ka ogromnim tržištima Kine, Japana, Hong Konga, Singapura, Južne Koreje, i tržištima drugih zemalja.
TIGROVI
U Indiji živi više od polovine svetske populacije tigrova. Ostatak je razbacan od jugoistočne Azije do dalekog istoka Rusije.
Izmedju 5.000 i 7.000 tigrova živi u divljini, dok je ta brojka na početku 20. veka iznosila oko 100.000. Ubijaju ih lovokradice zbog kože i pravljenja medicinskih preparata u Indiji, Vijetnamu, Mijanmaru, na Tajlandu, u Kambodži i Laosu. Takodje ih ugrožava seča šume, kao i neumeren lov životinja kojima se hrane.
Trgovina delovima tela tigrova zabranjena je u Kini. Sa druge strane, Kina, Južna Koreja, Japan, Singapur, Tajvan i Hong Kong najveći su potrošači tradicionalnih lekova koji sadrže delove tela tigrova.
Tri od osam podvrsta tigrova istrebljene su tokom tridesetih i osamdesetih godina prošlog veka - javanski, kaspijski i balijski tigar. Od preostalih pet - a to su sibirski, bengalski, sumatranski, indokineski i južnokineski - najugroženiji su južnokineski, koji bi mogli da nestanu tokom sledećih pet godina. Procenjuje se da ih ima izmedju 10 i 30.
Izmedju 5.000 i 7.000 tigrova živi u divljini, dok je ta brojka na početku 20. veka iznosila oko 100.000. Ubijaju ih lovokradice zbog kože i pravljenja medicinskih preparata u Indiji, Vijetnamu, Mijanmaru, na Tajlandu, u Kambodži i Laosu. Takodje ih ugrožava seča šume, kao i neumeren lov životinja kojima se hrane.
Trgovina delovima tela tigrova zabranjena je u Kini. Sa druge strane, Kina, Južna Koreja, Japan, Singapur, Tajvan i Hong Kong najveći su potrošači tradicionalnih lekova koji sadrže delove tela tigrova.
Tri od osam podvrsta tigrova istrebljene su tokom tridesetih i osamdesetih godina prošlog veka - javanski, kaspijski i balijski tigar. Od preostalih pet - a to su sibirski, bengalski, sumatranski, indokineski i južnokineski - najugroženiji su južnokineski, koji bi mogli da nestanu tokom sledećih pet godina. Procenjuje se da ih ima izmedju 10 i 30.
SLONOVI
Postoji izmedju 25.600 i 32.750 azijskih slonova, koji žive u malim, razbacanim grupama po divljini, i više od 15.000 pod kontrolom ljudi.
To je manje od desetine broja afričkih slonova koji žive u divljini, saopštio je Svetski fond za prirodu.
Broj slonova je u opadanju zbog uništavanja prirodnih staništa ovih životinja, ali i zbog krivolova kojim se snabdeva ilegalno tržište slonovače.
Japan, najveći svetski konzument slonovače, koristi je za izradu nakita, rezbarije i pečata. Konvencija UN o medjunarodnoj trgovini ugroženim vrstama i divljom florom i faunom ukinula je 1999. godine desetogodišnju zabranu trgovine slonovačom, što je omogućilo Japanu da posluje sa skladištima u Namibiji, Bocvani i Zimbabveu.
To je manje od desetine broja afričkih slonova koji žive u divljini, saopštio je Svetski fond za prirodu.
Broj slonova je u opadanju zbog uništavanja prirodnih staništa ovih životinja, ali i zbog krivolova kojim se snabdeva ilegalno tržište slonovače.
Japan, najveći svetski konzument slonovače, koristi je za izradu nakita, rezbarije i pečata. Konvencija UN o medjunarodnoj trgovini ugroženim vrstama i divljom florom i faunom ukinula je 1999. godine desetogodišnju zabranu trgovine slonovačom, što je omogućilo Japanu da posluje sa skladištima u Namibiji, Bocvani i Zimbabveu.
MEDVEDI
U Aziji živi pet od osam vrsta medveda koji postoje u svetu. Svih osam se nalazi na listi kritično ugroženih vrsta.
Medvedi su najviše ugroženi krivolovom i uništavanjem njihovih prirodnih staništa. Najveći konzumenti medvedjih produkata su Južna Koreja, Tajvan, Japan, Kina i azijske zajednice širom sveta. Neke vrste se na Tajlandu love za pravljenje čorbe od medvedjih šapa.
Medvedja žuč je predmet legalne trgovine u Kini, i ta trgovina je smanjila broj svih medvedjih vrsta, sa izuzetkom velikog pande, saopštila je organizacija "Enimal Azija" (Animal Asia). Više od 7.000 medveda trenutno se uzgaja da bi im se vadila žuč.
(Beta)
Medvedi su najviše ugroženi krivolovom i uništavanjem njihovih prirodnih staništa. Najveći konzumenti medvedjih produkata su Južna Koreja, Tajvan, Japan, Kina i azijske zajednice širom sveta. Neke vrste se na Tajlandu love za pravljenje čorbe od medvedjih šapa.
Medvedja žuč je predmet legalne trgovine u Kini, i ta trgovina je smanjila broj svih medvedjih vrsta, sa izuzetkom velikog pande, saopštila je organizacija "Enimal Azija" (Animal Asia). Više od 7.000 medveda trenutno se uzgaja da bi im se vadila žuč.
(Beta)
Pridruži se MONDO zajednici.