Da nije bilo "Da Vinčijevog koda" dobitnici nagradnog putovanja “Soni pikčers” ne bi se obreli ispred dvorca Klo Lise u dolini Loare, mesta u kojem je majstor renesanse Leonardo da Vinči proveo poslednje godine života.
Poslednje prebivalište Leonarda da Vinčija, u kojem je proveo tri poslednje godine života kao gost Fransoa I - jednog od najvećih kraljeva Francuske i velikog ljubitelja umetnosti - nije, doduše, pomenuto u svetskom bestseleru Dena Brauna, niti pak u filmu koji je po njemu snimljen.
Da taj podatak bude uvršten u turističku ponudu obilaska dvoraca u dolini Loare pobrinula se porodica Sen Bris, u čijem je vlasništvu zamak Klo Lise skoro 200 godina.
Kralj Fransoa I je 1516, kada mu je bilo samo 20 godina, pozvao šezdesettrogodišnjeg Leonarda da dodje u Francusku, ponudivši mu zaštitu. Bilo je to u trenutku kada je u Italiji umro papa, Leonardov mecena i kada su umetnički prostor već osvojili mladi i talentovani Rafaelo i Mikelandjelo.
Leonardo je prešao Alpe na svom magarcu, s prtljagom u kojem su bila i tri platna - Djokonda, Sveta Ana i Sveti Jovan Krstitelj.
Na dvoru je dočekan počastima, a mladi Fransoa I ga je toliko zavoleo da ga je nazivao svojim ocem.
Dvorac Klo Lise je jedini dom koji je Leonardo imao, pored kuće u Vinčiju u kojoj se rodio i proveo prve godine života, kao vanbračno dete. Najveći deo života proveo je radeći kod svojih mecena.
Italijanski majstor, koji je u Toskani, kod Verokija, izučio i mehaniku i tehnologiju, posvetio se po dolasku u Francusku, pre svega, izradi mašina, ali i arhitektonskih projekata, inženjerskih, civilnih i vojnih.
Za majku mladog kralja skicirao je idealni grad, na tri nivoa, sa projektom većeg prometa ljudi i dobara. Bilo je to u godinama u kojima je Evropa ostavila iza sebe pošast kuge i doživljavala ekonomski procvat. Grad je trebalo da bude podignut na kanalu koji spaja reke Ronu i Loaru, ali projekat nikada nije ostvaren.
Leonardo je radio i na isušivanju močvara, na dvostrukom stepeništu, kako se prolaznici ne bi sreli - u vreme kad su tajni sastanci, ljubavi i zavere bili sastavni deo dvorskog života.
Radio je i na koreografiji raskošnih kraljevskih proslava, koje je Fransoa I voleo da pravi. Osmišljavao je kostime i maske, dekor, mašine za spektakle. Na prijemu u čast mletačkog ambasadora, 150 sveća osvetljavalo je dvor kao u po bela dana.
"Leonardo je bio neka vrsta Džordža Lukasa onoga vremena, majstor spektakla", kaže Fransoa Sen Bris, koji je odrastao u dvorcu Klo Lise igrajući se lukom i strelom kao nekada Fransoa I.
Porodica Sen Bris otkrila je u 19. veku sloj zida sa jedva vidljivim Leonardovim freskama, koji su raniji vlasnici prekrili, neosetljivi na njenu vrednost.
Nedaleko od dvorca u kojem je Leonardo umro, u kapeli preko puta dvorca Amboaz, jedne od najlepših renesansnih palata u dolini Loare, nalazi se grobnica za koju se veruje da je Leonardova.
(Tanjug)
Poslednje prebivalište Leonarda da Vinčija, u kojem je proveo tri poslednje godine života kao gost Fransoa I - jednog od najvećih kraljeva Francuske i velikog ljubitelja umetnosti - nije, doduše, pomenuto u svetskom bestseleru Dena Brauna, niti pak u filmu koji je po njemu snimljen.
Da taj podatak bude uvršten u turističku ponudu obilaska dvoraca u dolini Loare pobrinula se porodica Sen Bris, u čijem je vlasništvu zamak Klo Lise skoro 200 godina.
Kralj Fransoa I je 1516, kada mu je bilo samo 20 godina, pozvao šezdesettrogodišnjeg Leonarda da dodje u Francusku, ponudivši mu zaštitu. Bilo je to u trenutku kada je u Italiji umro papa, Leonardov mecena i kada su umetnički prostor već osvojili mladi i talentovani Rafaelo i Mikelandjelo.
Leonardo je prešao Alpe na svom magarcu, s prtljagom u kojem su bila i tri platna - Djokonda, Sveta Ana i Sveti Jovan Krstitelj.
Na dvoru je dočekan počastima, a mladi Fransoa I ga je toliko zavoleo da ga je nazivao svojim ocem.
Dvorac Klo Lise je jedini dom koji je Leonardo imao, pored kuće u Vinčiju u kojoj se rodio i proveo prve godine života, kao vanbračno dete. Najveći deo života proveo je radeći kod svojih mecena.
Italijanski majstor, koji je u Toskani, kod Verokija, izučio i mehaniku i tehnologiju, posvetio se po dolasku u Francusku, pre svega, izradi mašina, ali i arhitektonskih projekata, inženjerskih, civilnih i vojnih.
Za majku mladog kralja skicirao je idealni grad, na tri nivoa, sa projektom većeg prometa ljudi i dobara. Bilo je to u godinama u kojima je Evropa ostavila iza sebe pošast kuge i doživljavala ekonomski procvat. Grad je trebalo da bude podignut na kanalu koji spaja reke Ronu i Loaru, ali projekat nikada nije ostvaren.
Leonardo je radio i na isušivanju močvara, na dvostrukom stepeništu, kako se prolaznici ne bi sreli - u vreme kad su tajni sastanci, ljubavi i zavere bili sastavni deo dvorskog života.
Radio je i na koreografiji raskošnih kraljevskih proslava, koje je Fransoa I voleo da pravi. Osmišljavao je kostime i maske, dekor, mašine za spektakle. Na prijemu u čast mletačkog ambasadora, 150 sveća osvetljavalo je dvor kao u po bela dana.
"Leonardo je bio neka vrsta Džordža Lukasa onoga vremena, majstor spektakla", kaže Fransoa Sen Bris, koji je odrastao u dvorcu Klo Lise igrajući se lukom i strelom kao nekada Fransoa I.
Porodica Sen Bris otkrila je u 19. veku sloj zida sa jedva vidljivim Leonardovim freskama, koji su raniji vlasnici prekrili, neosetljivi na njenu vrednost.
Nedaleko od dvorca u kojem je Leonardo umro, u kapeli preko puta dvorca Amboaz, jedne od najlepših renesansnih palata u dolini Loare, nalazi se grobnica za koju se veruje da je Leonardova.
(Tanjug)
Pridruži se MONDO zajednici.