Izraelski premijer Ehud Olmert naredio je oružanim snagama proširenje zone kopnene ofanzive u Libanu, izrazivši nezadovoljstvo nacrtom rezolucije UN o prekidu sukoba izraelske vojske i Hezbolaha, rekli su zvaničnici izraelske vlade.
Olmert je rekao ministru odbrane Amiru Perecu da se pripremi za ostvarenje vojnog plana.
Ovakva odluka mogla bi zadati veliki udarac izgledima za mir na Bliskom istoku.
Izraelski bezbednosni kabinet odobrio je proširenje ofanzive u sredu, ali je dan kasnije taj potez odložen na dva-tri dana, u očekivanju pomaka na diplomatskom planu.
Proširenje ofanzive u sukobu koji traje već mesec dana predvidja da izraelska vojska potisne gerilce Hezbolaha do reke Litani, tridesetak kilometara od izraelsko-libanske granice.
U južnom Libanu trenutno se bori oko 10.000 izraelskih vojnika, dok bi u široj ofanzivi, prema procenama, učestvovalo dodatnih 30.000 vojnika i rezervista.
Očekuje se da ofanziva traje najmanje mesec dana, a procenjuje se da će potrajati bar duplo duže i da će gubici na izraelskoj strani iznositi stotine poginulih vojnika.
U dosadašnjem sukobu izraelske vojske i Hezbolaha ubijeno je najmanje 1.023 ljudi u Libanu, uglavnom civila i 123 Izraelca, mahom civili.
Samo jedan sat pre Olmertove odluke, američki ambasador u UN Džon Bolton rekao je da je dogovor o nacrtu rezoluciji "vrlo blizu", najavivši da će se po svoj prilici već danas glasati u Savetu bezbednosti.
Nešto ranije su libanski politički izvori rekli da se u nacrtu dokumenta poziva na progresivno izraelsko povlačenje iz Libana, a takodje je obelodanjeno da će se mirovne snage UN koje su sada u Libanu pojačati francuskim vojnicima.
Američke i francuske diplomate su verovale da su uspešno okončale razgovore, ali se ispostavilo da Izrael ima druge planove.
Olmert je rekao ministru odbrane Amiru Perecu da se pripremi za ostvarenje vojnog plana.
Ovakva odluka mogla bi zadati veliki udarac izgledima za mir na Bliskom istoku.
Izraelski bezbednosni kabinet odobrio je proširenje ofanzive u sredu, ali je dan kasnije taj potez odložen na dva-tri dana, u očekivanju pomaka na diplomatskom planu.
Proširenje ofanzive u sukobu koji traje već mesec dana predvidja da izraelska vojska potisne gerilce Hezbolaha do reke Litani, tridesetak kilometara od izraelsko-libanske granice.
U južnom Libanu trenutno se bori oko 10.000 izraelskih vojnika, dok bi u široj ofanzivi, prema procenama, učestvovalo dodatnih 30.000 vojnika i rezervista.
Očekuje se da ofanziva traje najmanje mesec dana, a procenjuje se da će potrajati bar duplo duže i da će gubici na izraelskoj strani iznositi stotine poginulih vojnika.
U dosadašnjem sukobu izraelske vojske i Hezbolaha ubijeno je najmanje 1.023 ljudi u Libanu, uglavnom civila i 123 Izraelca, mahom civili.
Samo jedan sat pre Olmertove odluke, američki ambasador u UN Džon Bolton rekao je da je dogovor o nacrtu rezoluciji "vrlo blizu", najavivši da će se po svoj prilici već danas glasati u Savetu bezbednosti.
Nešto ranije su libanski politički izvori rekli da se u nacrtu dokumenta poziva na progresivno izraelsko povlačenje iz Libana, a takodje je obelodanjeno da će se mirovne snage UN koje su sada u Libanu pojačati francuskim vojnicima.
Američke i francuske diplomate su verovale da su uspešno okončale razgovore, ali se ispostavilo da Izrael ima druge planove.
Izrael prvi put gadjao celu teritoriju Libana
Izraelska vojska je, prvi put od početka sukoba s Hezbolahom 12. jula, gadjala ciljeve na celoj teritoriji Libana i u tim napadima poginulo je 11 libanskih civila. Artiljerijskom vatrom je gadjala pozicije gerilaca kraj južne granice s Izraelom i bombardovala severni deo zemlje, u blizini granice sa Sirijom, oko 120 kilometara severoistočno od Bejruta.
Najmanje 11 libanskih civila je poginulo kada su borbeni avioni pogodili glavni most na graničnom prelazu Abudije, u severnoj provinciji Akar. To planinsko područje je sada praktično odsečeno za stotine raseljenih Libanaca koji su bežali iz južnog Libana, rekli su libanski bezbednosni zvaničnici.
Meta vazdušnih napada bila je ponovo i okolina Balbeka, aHezbolah je uzvratio nesmanjenom žestinom, ispalivši 150 raketa na Izrael i povredivši najmanje dvoje ljudi u lučkom gradu Haifi.
Obnovljeno bombardovanje bejrutskih predgradja, nastavljeno je posle podne, u trenutku kada je pomoćnik američkog drzavnog sekretara Dejvid Velč tamo pregovorao s libanskim zvaničnicima.
Oštre borbe su u medjuvrenu nastavljene oko libanskog grada Mardžajuna, odakle izraelska vojska može da nadgleda reku Litani i oblast južno od nje, iz koje gerilci ispaljuju rakete na severni Izrael. Izraelska vojska je u četvrtak, kako je saopštila, zauzela taj grad, u kome žive uglavnom hrišćani. Tamo je bilo sedište saveznika Izraela, Južne armije Libana, tokom 18 godina okupacije libanskog juga. Danas su tamo libanski vojnici i policija bili pritvoreni, rekao je libanski ministar unutrašnjih poslova Ahmed Fatfat Asošiejted presu, što su izraelski vojni predstavnici demantovali.
Mirovnjaci UN su nameravali da iz Mardžajuna evakuišu oko 350 libanskih vojnika, ali im to nije uspelo zbog nastavka borbi. Zauzimanjem tog grada, izraelska armija se približila Bejrutu više nego ikada u dosadašnjem sukobu koji je počeo 12. jula, ali u isto vreme nije odmakla više od osam kilometra od svoje granice.
Dok se bombardovanje Libana nastavlja još većom žestinom, izraelska pešadija i tenkovi se gomilajuu na severnoj granici Izraela u očekivanju naredbe da krenu u širu ofanzivu, sve do reke Litani - tridesetak kilometara od granice.
Jedino što može da se ispreči na tom putu je diplomatsko rešenje.
(Tanjug)
Najmanje 11 libanskih civila je poginulo kada su borbeni avioni pogodili glavni most na graničnom prelazu Abudije, u severnoj provinciji Akar. To planinsko područje je sada praktično odsečeno za stotine raseljenih Libanaca koji su bežali iz južnog Libana, rekli su libanski bezbednosni zvaničnici.
Meta vazdušnih napada bila je ponovo i okolina Balbeka, aHezbolah je uzvratio nesmanjenom žestinom, ispalivši 150 raketa na Izrael i povredivši najmanje dvoje ljudi u lučkom gradu Haifi.
Obnovljeno bombardovanje bejrutskih predgradja, nastavljeno je posle podne, u trenutku kada je pomoćnik američkog drzavnog sekretara Dejvid Velč tamo pregovorao s libanskim zvaničnicima.
Oštre borbe su u medjuvrenu nastavljene oko libanskog grada Mardžajuna, odakle izraelska vojska može da nadgleda reku Litani i oblast južno od nje, iz koje gerilci ispaljuju rakete na severni Izrael. Izraelska vojska je u četvrtak, kako je saopštila, zauzela taj grad, u kome žive uglavnom hrišćani. Tamo je bilo sedište saveznika Izraela, Južne armije Libana, tokom 18 godina okupacije libanskog juga. Danas su tamo libanski vojnici i policija bili pritvoreni, rekao je libanski ministar unutrašnjih poslova Ahmed Fatfat Asošiejted presu, što su izraelski vojni predstavnici demantovali.
Mirovnjaci UN su nameravali da iz Mardžajuna evakuišu oko 350 libanskih vojnika, ali im to nije uspelo zbog nastavka borbi. Zauzimanjem tog grada, izraelska armija se približila Bejrutu više nego ikada u dosadašnjem sukobu koji je počeo 12. jula, ali u isto vreme nije odmakla više od osam kilometra od svoje granice.
Dok se bombardovanje Libana nastavlja još većom žestinom, izraelska pešadija i tenkovi se gomilajuu na severnoj granici Izraela u očekivanju naredbe da krenu u širu ofanzivu, sve do reke Litani - tridesetak kilometara od granice.
Jedino što može da se ispreči na tom putu je diplomatsko rešenje.
(Tanjug)
Pridruži se MONDO zajednici.