Nepriznata Južna Osetija počela je u utorak da izdaje sopstvene "nacionalne" pasoše za unutrašnju upotrebu.
Prvi pasoš sa nacionalnom simbolikom uručen je predsedniku Eduardu Kakojtiju, a mogu ga dobiti "svi koji se smatraju državljanima te republike", javili su ruski mediji.
"Danas je republika načinila još jedan korak ka nezavisnosti", izjavio je Kakojti.
Kako je saopštila informativna služba vlasti Južne Osetije, obrazac novog ličnog dokumenta je napisan na ruskom i osetijskom, boja je crvena, a na svakoj stranici utisnut je grb Južne Osetije.
Gradjani Južne Osetije imaju već tri pasoša - ruski, pasoš bivšeg ŠSR-a i pasoš iz specijalne serije za putovanje u inostranstvo. Pasoš će dobiti i izbeglice koje žive u Severnoj Osetiji, ruskoj republici sa kojom se graniči.
Skupština Južne Osetije je septembra 1990. godine donela Deklaraciju o suverenitetu, proglasila Južnu Osetiju sovjetskom republikom i od Moskve tražila priznanje suvereniteta u okviru SSSR-a.
Posle raspada Sovjetskog Saveza, 19. januara 1992. godine, sproveden je referendum na kojem je skoro 100 odsto stanovnika glasalo za ujedinjenje Južne i Severne Osetije - ruske republike sa kojom se graniči - i prisajedinjenje Rusiji.
U maju iste godine proglašena je državna nezavisnost, a posle sukoba sa Gruzijom, u čijem je sastavu bila, u Južnu Osetiju su uvedene mirovne snage od 1.500 pripadnika.
Teritorija je obuhvatala blizu 40.000 kvadratnih kilometara, a u Južnoj Osetiji živi oko 85.000 ljudi - prbližno 67 odsto Osetina, 25 odsto Gruzina i drugih nacionalnosti oko osam odsto.
U Severnoj Osetiji nalazi se blizu 40.000 izbeglica, a skoro 98 odsto stanovnika ima rusko državljanstvo i pasoše.
(Tanjug)
Prvi pasoš sa nacionalnom simbolikom uručen je predsedniku Eduardu Kakojtiju, a mogu ga dobiti "svi koji se smatraju državljanima te republike", javili su ruski mediji.
"Danas je republika načinila još jedan korak ka nezavisnosti", izjavio je Kakojti.
Kako je saopštila informativna služba vlasti Južne Osetije, obrazac novog ličnog dokumenta je napisan na ruskom i osetijskom, boja je crvena, a na svakoj stranici utisnut je grb Južne Osetije.
Gradjani Južne Osetije imaju već tri pasoša - ruski, pasoš bivšeg ŠSR-a i pasoš iz specijalne serije za putovanje u inostranstvo. Pasoš će dobiti i izbeglice koje žive u Severnoj Osetiji, ruskoj republici sa kojom se graniči.
Skupština Južne Osetije je septembra 1990. godine donela Deklaraciju o suverenitetu, proglasila Južnu Osetiju sovjetskom republikom i od Moskve tražila priznanje suvereniteta u okviru SSSR-a.
Posle raspada Sovjetskog Saveza, 19. januara 1992. godine, sproveden je referendum na kojem je skoro 100 odsto stanovnika glasalo za ujedinjenje Južne i Severne Osetije - ruske republike sa kojom se graniči - i prisajedinjenje Rusiji.
U maju iste godine proglašena je državna nezavisnost, a posle sukoba sa Gruzijom, u čijem je sastavu bila, u Južnu Osetiju su uvedene mirovne snage od 1.500 pripadnika.
Teritorija je obuhvatala blizu 40.000 kvadratnih kilometara, a u Južnoj Osetiji živi oko 85.000 ljudi - prbližno 67 odsto Osetina, 25 odsto Gruzina i drugih nacionalnosti oko osam odsto.
U Severnoj Osetiji nalazi se blizu 40.000 izbeglica, a skoro 98 odsto stanovnika ima rusko državljanstvo i pasoše.
(Tanjug)
Pridruži se MONDO zajednici.