Generalni sekretar UN Kofi Anan zatražio je u sredu da Izrael odmah ukine pomorsku i vazdušnu blokadu Libana, što je izraelski premijer Ehud Olmert odbio.
Anan je u razgovoru sa Olmertom u Jerusalimu naglasio da bi ukidanje blokade predstavljalo neophodnu pomoć za oporavak libanske ekonomije nakon jedomesečnog rata, obećavši da će učiniti sve da osigura oslobadjanje izraelskih vojnika koji su u poslednjih nekoliko meseci oteti u prekograničnim napadima pokreta Hezbolah na Izrael.
"To je važno ne samo zbog ekonomskog efekta na zemlju, već je važno da se ojača demokratska vlada u Libanu sa kojom Izrael, kako je više puta ponovio, nema problema", kazao je Anan, aprenose svetske agencije.
Olmert je odbacio Ananov zahtev naglasivši da ukidanje blokade zavisi od pune primene rezolucije UN o okončanju neprijateljstava izmedju izraelske vojske i libanskog militantnog pokreta Hezbolah.
“Sve će biti primenjeno, uključujući i ukidanje blokade u sklopu celokupne primene članova (rezolucije UN)", rekao je Olmert na zajedničkoj konferenciji za novinare sa Ananom.
Anan je u sredu razgovarao sa Olmertom o razmeštanju pripadnika UN u južnom Libanu, a izraelski premijer je tom prilikom izrazio nadu da će prekid vatre izmedju Izraela i libanskog Hezbolaha, koji je stupio na snagu 14.avgusta, biti kamen temeljac novih odnosa sa Libanom.
Izrael zahteva da se medjunarodne snage razmeste zajedno sa regularnom libanskom armijom u dovoljnom broju i na pravim mestima, da spreče ponovno naoružavanje Hezbolaha.
Izraelski lideri tvrde da se gerilci snabedevaju oružjem iz Irana preko Sirije i zahtevaju rasporedjivanje mirovnjaka duž libansko-sirjske granice, čemu se Liban protivi, a Sirijci prete da će zatvoriti granične prelaze.
Anan je u utorak doputavo u Izrael iz Libana, gde je, kako je rekao, od libanskih lidera tražio momentalano i bezuslovno puštanje izraelskih vojnika, koje su 12. jula oteli gerilci Hezbolaha. Ta otmica bila je povod za početak rata.
Anan je u utorak uvecce posle sastanka sa izraelskim ministrom odbrane Amirom Perecom rekao da je Izrael odgovoran za najveći broj kršenja prekida vatre i naglasio da je uporedo sa diplomatskim i političkim naporima, neophodno ojačati prekid vatre i osigurati da se pretvori u trajan mir.
Oko 100 prekršaja prekida vatre, od toga najveći broj u libanskom vazdušnom prostoru, od strane Izraela prijavljeno je Savetu bezbednosti UN, dok je Hezbolah četiri puta kršio primirje.
Anan je u razgovoru sa Olmertom u Jerusalimu naglasio da bi ukidanje blokade predstavljalo neophodnu pomoć za oporavak libanske ekonomije nakon jedomesečnog rata, obećavši da će učiniti sve da osigura oslobadjanje izraelskih vojnika koji su u poslednjih nekoliko meseci oteti u prekograničnim napadima pokreta Hezbolah na Izrael.
"To je važno ne samo zbog ekonomskog efekta na zemlju, već je važno da se ojača demokratska vlada u Libanu sa kojom Izrael, kako je više puta ponovio, nema problema", kazao je Anan, aprenose svetske agencije.
Olmert je odbacio Ananov zahtev naglasivši da ukidanje blokade zavisi od pune primene rezolucije UN o okončanju neprijateljstava izmedju izraelske vojske i libanskog militantnog pokreta Hezbolah.
“Sve će biti primenjeno, uključujući i ukidanje blokade u sklopu celokupne primene članova (rezolucije UN)", rekao je Olmert na zajedničkoj konferenciji za novinare sa Ananom.
Anan je u sredu razgovarao sa Olmertom o razmeštanju pripadnika UN u južnom Libanu, a izraelski premijer je tom prilikom izrazio nadu da će prekid vatre izmedju Izraela i libanskog Hezbolaha, koji je stupio na snagu 14.avgusta, biti kamen temeljac novih odnosa sa Libanom.
Izrael zahteva da se medjunarodne snage razmeste zajedno sa regularnom libanskom armijom u dovoljnom broju i na pravim mestima, da spreče ponovno naoružavanje Hezbolaha.
Izraelski lideri tvrde da se gerilci snabedevaju oružjem iz Irana preko Sirije i zahtevaju rasporedjivanje mirovnjaka duž libansko-sirjske granice, čemu se Liban protivi, a Sirijci prete da će zatvoriti granične prelaze.
Anan je u utorak doputavo u Izrael iz Libana, gde je, kako je rekao, od libanskih lidera tražio momentalano i bezuslovno puštanje izraelskih vojnika, koje su 12. jula oteli gerilci Hezbolaha. Ta otmica bila je povod za početak rata.
Anan je u utorak uvecce posle sastanka sa izraelskim ministrom odbrane Amirom Perecom rekao da je Izrael odgovoran za najveći broj kršenja prekida vatre i naglasio da je uporedo sa diplomatskim i političkim naporima, neophodno ojačati prekid vatre i osigurati da se pretvori u trajan mir.
Oko 100 prekršaja prekida vatre, od toga najveći broj u libanskom vazdušnom prostoru, od strane Izraela prijavljeno je Savetu bezbednosti UN, dok je Hezbolah četiri puta kršio primirje.
Liban odbio direktan kontakt sa Izraelom
Libanski premijer Fuad Siniora odbio je u sredu svaki direktan kontakt sa Izraelom i najavio da će Liban biti poslednja arapska zemlja koja će ikada potpisati mirovni sporazum s jevrejskom državom.
"Neka bude jasno, mi ne težimo nikakvom sporazumu dok ne bude sveobuhvatnog mira, zasnovanog na arapskoj inicijativi," rekao je Siniora, misleći na plan odobren na samitu Arapske lige u Bejrutu, 2002. godine.
Njime se poziva Izrael da, u zamenu za mir i punu normalizaciju odnosa sa arapskim zemljama, vrati sve teritorije okupirane u ratu 1967. godine. Takodje se apeluje na stvaranje palestinske države s istočnim Jerusalimom, kao glavnim gradom.
Siniora je, zapravo, odgovarao na raniju izjavu izraelskog premijera Ehuda Olmerta, u kojoj je izrazio nadu da će prekid vatre izmedju izraelske vojske i Hezbolaha, kome su posredovale UN, biti "kamen temeljac početka novih odnosa sa Libanom".
Siniora je još obećao da će njegova vlada isplatiti 33.000 dolara po domaćinstvu u vidu kompenzacija onima čiju su domovi uništeni u izraelskim napadima tokom jednomesečnog rata.
On je to najavio u trenutku kada rastu kritike da je vlada u Bejrutu sporo odgovorila na patnje stanovnika Libana koji su izgubili krov nad glavom.
Za razliku od vlade, Hezbolah je odmah nakon proglašenja prekida vatre, 14. avgusta delio 12.000 dolara po porodici.
Siniora je rekao da je uništeno ili oštećeno 130.000 stambenih jedinica u izraelskim napadima sa kopna, mora i iz vazduha i u kopnenim okršajima s gerilcima Hezbolaha, najviše u južnom Libanu.
"Neka bude jasno, mi ne težimo nikakvom sporazumu dok ne bude sveobuhvatnog mira, zasnovanog na arapskoj inicijativi," rekao je Siniora, misleći na plan odobren na samitu Arapske lige u Bejrutu, 2002. godine.
Njime se poziva Izrael da, u zamenu za mir i punu normalizaciju odnosa sa arapskim zemljama, vrati sve teritorije okupirane u ratu 1967. godine. Takodje se apeluje na stvaranje palestinske države s istočnim Jerusalimom, kao glavnim gradom.
Siniora je, zapravo, odgovarao na raniju izjavu izraelskog premijera Ehuda Olmerta, u kojoj je izrazio nadu da će prekid vatre izmedju izraelske vojske i Hezbolaha, kome su posredovale UN, biti "kamen temeljac početka novih odnosa sa Libanom".
Siniora je još obećao da će njegova vlada isplatiti 33.000 dolara po domaćinstvu u vidu kompenzacija onima čiju su domovi uništeni u izraelskim napadima tokom jednomesečnog rata.
On je to najavio u trenutku kada rastu kritike da je vlada u Bejrutu sporo odgovorila na patnje stanovnika Libana koji su izgubili krov nad glavom.
Za razliku od vlade, Hezbolah je odmah nakon proglašenja prekida vatre, 14. avgusta delio 12.000 dolara po porodici.
Siniora je rekao da je uništeno ili oštećeno 130.000 stambenih jedinica u izraelskim napadima sa kopna, mora i iz vazduha i u kopnenim okršajima s gerilcima Hezbolaha, najviše u južnom Libanu.
Izraelci ubili pet Palestinaca u Gazi
Izraelske snage ubile su u sredu tri naoružana Palestinca i dva civila u napadu na uporište radikalnih islamskih aktivista u gradu Gaza, rekli su izvori iz bolnica.
U akcijama izraelskih snaga protiv radikalnih palestinskih aktivista u pojasu Gaze i Zapadnoj obali u protekla 24 sata poginulo je ukupno 11 Palestinaca, uključujući i žrtve današnjeg napada u Gazi.
Portparolka izraelske vojske je rekla da su vojnici pucali na četvoricu naoružanih Palestinaca u četvrti Šidžaja u Gazi, a da su dva Palestinca pritom ispalila protivtenkovske rakete na vojnike.
Jedan od vodja Islamskog Džihada Hosam Džaradat umro je u sredu u bolnici u Jordanu od povreda koje je zadobio u izraelskom napadu u DŽeninu prošle nedelje, saopštila je ta radikalna islamska grupa.
Izraelska vojska je u pojasu Gaze ubila najmanje 200 Palestinaca, od kojih su polovina civili, od početka ofanzive koju je pokrenula pošto su naoružani Palestinci 25. jula oteli izraelskog vojnika.
Izraelska vojska je saopštila da je otkrila tunel dug 150 metara koji vodi od pojasa Gaze ka prelazu Karni na granici sa Izraelom, koji su radikalni palestinski aktivisti nameravali da koriste za napad velikih razmera, verovatno na sam prelaz Karni. Ulaz u tunel je otkriven u kući u Šidžaji.
Humanitarne organizacije su upozorile da je zatvaranje prelaza Karni, glavnog punkta za transport robe, pogoršalo humanitarne uslove u pojasu Gaze. Taj prelaz je zatvoren od 15. avgusta.
(MONDO)
U akcijama izraelskih snaga protiv radikalnih palestinskih aktivista u pojasu Gaze i Zapadnoj obali u protekla 24 sata poginulo je ukupno 11 Palestinaca, uključujući i žrtve današnjeg napada u Gazi.
Portparolka izraelske vojske je rekla da su vojnici pucali na četvoricu naoružanih Palestinaca u četvrti Šidžaja u Gazi, a da su dva Palestinca pritom ispalila protivtenkovske rakete na vojnike.
Jedan od vodja Islamskog Džihada Hosam Džaradat umro je u sredu u bolnici u Jordanu od povreda koje je zadobio u izraelskom napadu u DŽeninu prošle nedelje, saopštila je ta radikalna islamska grupa.
Izraelska vojska je u pojasu Gaze ubila najmanje 200 Palestinaca, od kojih su polovina civili, od početka ofanzive koju je pokrenula pošto su naoružani Palestinci 25. jula oteli izraelskog vojnika.
Izraelska vojska je saopštila da je otkrila tunel dug 150 metara koji vodi od pojasa Gaze ka prelazu Karni na granici sa Izraelom, koji su radikalni palestinski aktivisti nameravali da koriste za napad velikih razmera, verovatno na sam prelaz Karni. Ulaz u tunel je otkriven u kući u Šidžaji.
Humanitarne organizacije su upozorile da je zatvaranje prelaza Karni, glavnog punkta za transport robe, pogoršalo humanitarne uslove u pojasu Gaze. Taj prelaz je zatvoren od 15. avgusta.
(MONDO)
Pridruži se MONDO zajednici.