Nekoliko hiljada ljudi je odalo počast nekadašnjem vodji Kineske revolucije Mao Cedungu, preminulom pre 30 godina, ali su kineski mediji ceo dogadjaj propratili veoma skromno.
Nekoliko hiljada ljudi je odalo počast nekadašnjem vodji Kineske revolucije Mao Cedungu, preminulom pre 30 godina, ali su kineski mediji ceo dogadjaj propratili veoma skromno.U masi gradjana koja je strpljivo čekala svoj red u mauzoleju "Mao Cedung" u kineskoj prestonici, nalazili su se se policija, kao i tajni agenti, što je jasno pokazalo da je Kina i dalje veoma osetljiva na uspomenu na čoveka koji je osnovao "novu Kinu", a zatim je gurnuo u glad i haos, naveo je Rojters.
Pet godina posle Maove smrti (1893-1976), kineska Komunistička partija ga je proglasila čovekom koji je "70 odsto bio u pravu, a 30 odsto u krivu". Medjutim, stotine miliona siromašnih ljudi, naročito onih sa sela, gleda i danas na Mao Cedunga kao na nekoga kome je bilo stalo do njih i njihovih nevolja, naročito sada kada ubrzani ekonomski napredak u NRK najmanje zahvata žitele sela.
Kineski zvaničnici, s druge strane, se svojski trude da ne prikažu Maovu vladavinu onakvom kakva je zaista bila - autokratska, beskrupulozna, odgovorna za smrt miliona Kineza, primetila je britanska novinska agencija.
"Kulturna revolucija" (1966-1976) se u svom desetogodišnjem razornom pohodu žestoko obračunala sa kineskom inteligencijom, a tokom njenih prvih šest meseci je oko 200.000 književnika, pisaca, slikara, umetnika, istoričara, poslato na prisilni rad u narodne komune, poljoprivredna dobra, fabrike, rudnike i redove kineske armije.
Posle Maove smrti, postojano je održavan kult njegove ličnosti, a poslednja pompezna proslava praznika u ime "Velikog krmanoša" je održana 1993, kada je država na veoma bogat način proslavila 100. godišnjicu njegovog rodjenja. Kako je NRK prihvatila tržišnu ekonomiju, sve je manje insistirala na proučavanju lika i dela "druga" Cedunga, pa zato i ne iznenadjuje što kineska omladina ne haje mnogo za bivšeg vodju.
Vodeći kineski dnevnik "Pipls dejli" je u martu objavio članak kako je vlada predložila da Maov lik na kovanicama zameni likom nekih drugih znamenitih Kineza. Skromno obeležavanje 30. godišnjice Maove smrti je u suprotnosti sa nekadašnjim kultom njegove ličnosti.
Memorijalna svečanost pod nazivom "Najcrvenije sunce - predsednik Mao je najvoljeniji" je održana u petak u sali parlamenta "Velika narodna sala". Jedino je kineski list na engleskom jeziku "Čajna dejli" (vladin list posvećen strancima) posvetio celu naslovnu stranicu godišnjici smrti velikog vodje.
Veliki broj ljudi se i danas seća gladi, haosa i progona koje je Mao sprovodio od 1966. godine kada je počela Kulturna revolucija. "Sada bolje živimo. Imamo puno mogućnosti i izbora. U vreme Mao Cedunga bilo je puno restrikcija, počev od hrane pa do ulja", objasnio je radnik u supermarketu Zhan Jingsheng (50). On je dodao da su ljudi u Maovo vreme, ipak, imali manje problema, jer je država vodila brigu o gradjanima i niko nije mogao da dobije otkaz. "Nismo imali mnogo, ali nismo ni umirali od gladi", naglasio je on.
Mladi Kinezi na Mao Cedunga, pak, gledaju drugim očima i za njih su njegov lik i delo sve bledji delovi prošlosti.
(Tanjug)
