U Havani počinje Samit zemalja nesvrstanih, pokreta u čijem je osnivanju, 1961. godine u Beogradu, odigrala ključnu ulogu.
U Havani počinje Samit zemalja nesvrstanih, pokreta u čijem je osnivanju, 1961. godine u Beogradu, odigrala ključnu ulogu.Nijedna od bivših republika nekadašnje Jugoslavije sada nije članica pokreta, ali je iz Hrvatske najavljeno da će njen predsednik Stjepan Mesić otići na samit Stjepan Mesić i boravak na Kubi iskoristiti za lobiranje za kandidaturu Hrvatske kao nestalne članice saveta bezbednosti UN.
Hrvatska je jedna od zemalja naslednica bivše Jugoslavije koja je pod vodstvom predsednika Tita odigrala ključnu ulogu u stvaranju i usmeravanju Pokreta nesvrstanih, rekao je Mesić, dodajući da se Hrvatska se opredelila za članstvo u EU i NATO paktu, a aktivnost nesvrstanih prati kao posmatrač.
Šef spoljnih poslova Kube Felipe Peres Roke najavio je da će na Samitu nesvrstanih biti snažno osudjena politika SAD, koje je označio kao "globalnog policajca".
On je naglasio da samit nije sazvan, niti mu je cilj samo kritika politike SAD, ali je podvukao da zemlje u razvoju ne mogu da ostanu neme na jednostrane akcije Vašingtona u svim delovima sveta gde je izbila kriza, uključujući ratove u Avganistanu i Iraku.
"Sa samita ćemo snažmo da poručimo da nijedna supersila nema pravo da okupira zemlje, da nelegalno menja režime i vlast, kao i to da najoštrije osudjujemo tajne zavore i torturu u njima", rekao je šef spoljnih poslova Kube.
Na Samitu Pokreta nesvrstanih, koji okuplja 116 zemalja, učestvovaće oko 50 šefova država ili vlada.
Sent Kits i Nevis i Haiti trebalo bi da postanu nova dva člana Pokreta nesvrstanih, tako da će broj nesvrstanih zemalja biti 118.
Kubanski lider Fidel Kastro zbog bolesti najverovatnije neće prisustvovati samitu, iako je bilo najavljeno da će organizovati večeru za državnike zemalja članica. Najavljeno je da će u Havanu doći generalni sekretar UN Kofi Anan.
Pokret Nesvrstanih osnovan je 1961. godine u Beogradu, kao pokušaj da Trećih zemalja da izbegnu priklanjanju ili bivšem SSSR-u ili SAD. Pokret su osnovali Josip Broz Tito, indijski državnik Džavaraharlal Nehru i egipatski vodja Gamal Abdel Naser.
(MONDO)
