U nepriznatoj Pridnjestrovskoj Moldavskoj Republici (PMR) u sredu je počelo prevremeno glasanje u okviru referenduma o odnosu te otcepljene republike prema Rusiji i Moldaviji.
U nepriznatoj Pridnjestrovskoj Moldavskoj Republici (PMR) u sredu je počelo prevremeno glasanje u okviru referenduma o odnosu te otcepljene republike prema Rusiji i Moldaviji.Naredna četiri dana glasaće birači koji će na dan održavanja referenduma, 17. septembra, biti van zemlje, saopštio je predsednik Centralne izborne komisije Pjotr Denisenko.
Ministar inostranih poslova i evropskih integracija Moldavije Andrea Stratan smatra da referendum o nezavisnosti Pridnjestrovlja neće imati pravne posledice.
Na referendumskim listićima su dva pitanja: "Da li smatrate mogućim očuvanje kursa traženja medjunarodnog priznanja Pridnjestrovlja i ulazak u sastav Rusije" i "Da li smatrate mogućim ulazak Pridnjestrovlja u sastav Moldavije".
Na dan glasanja biće otvorena 262 glasačka mesta i očekuje se da će glasati više od 390.000 od ukupno više od 550.000 stanovnika.
Pridnjestrovlje, na levoj obali Dnjestra izmedju Ukrajine i Moldavije, je i pre raspada Sovjetskog Saveza posle etničkog konflikta u Moldaviji od 23. juna 1990. počelo da funkcioniše kao nepriznata država, smatrajući se jednom od naslednica Moldavske Sovjetske Republike.
Iste godine, 2. septembra na kongresu narodnih deputata proglašena je PMR u okviru SSSR-a. Kao uvod u medjuetnički sukob, poslužila su zalaganja radikalnih moldavskih političara za prisajedinjenje Rumuniji, i ukidanje ruskog jezika kao zvaničnog, dok su u Pridnjestrovlju Moldavci manjina a prevladjuju Gagauzi, Rusi i Ukrajinci.
U sukobima od 1990. do 1993. godine, poginulo je oko 1.000 ljudi, a snage je razdvojila 14. ruska armija čiji se vojnici i danas nalaze u Pridnjestrovlju. Sporazum o prekidu vatre potpisan je 21. jula 1992. godine, a od 1993. godine traju pregovori o statusu.
Na rešavanju spornog pitanja Pridnjestrovlja angažovani su u formatu "5+2" predstavnici Moldavije i Pridnjestrovlja, a kao posmatrači učestvuju OEBS, Rusija, Ukrajina, SAD i Evropska unija.
U nedavnom intervjuu ruskoj štampi pres sekretar Evropske komisije za spoljnu politiku Ema Advin rekla da EU ne priznaje samoproklamovanu republiku PMR i da ta tvorevina nema status, jer je kao zemlju nije priznala nijedna država.
"OEBS je jasno formulisao svoju poziciju - taj referendum je nelegitiman i ni EU neće priznati rezultate tog referenduma", rekla je ona.
Prema rečima Advinove "sa tačke gledišta EU najbolji scenario za ljude koji žive u Pridnjestrovlju je integracija u državi u kojoj žive - Moldaviji, poštovanje medjunarodnih normi uvažavanja različitih nacionalnih zajednica koje žive na teritoriji države, integracija različitih kultura, zajednički život u miru, akumulacija zajedničkih resursa". "To su osnovne karakteristike savremenih evropskih država", istakla je Advinova.
Glas Rusije, podsećajući da je i gruzijska otcepljena republika Južna Osetija zakazala za 12. novembar referendum o nezavisnosti, prenosi reči eksperta ruskog Instituta za Zajednicu Nezavisnih Država Vladimira Žarihina, da "ti referendumi naravno neće imati medjunarodne pravne posledice, ali će bezuslovno pokazati stremljenje naroda nepriznatih republika ka samoopredeljenju".
"Na kraju krajeva, koliko god nam predstavnici Zapada govore o principu nepovredivosti granica, mi odlično znamo situaciju sa Crnom Gorom. Upravo na osnovu referenduma, koji je, uzgred, priznala EU, odvojila se Crna Gora od Srbije", naveo je on.
Žarihin je upozorio da će "moguće jednostrano davanje autonomnoj pokrajini Kosovo nezavisnost od Beograda u najskorijoj budućnosti dati 'zeleno svetlo' za zaoštravanje borbe za nezavisnosti na drugim teritorijama".
On je podsetio da Rusija zapadne zemlje poziva na izradu jedinstvenog prilaza svim slučajevima, "jer u geopolitičkoj igri ili su ista pravila za sve ili ih uopšte nema".
(Tanjug)
