SAD su, nakon terorističkih napada u Njujorku i Vašingtonu 11. septembra 2001 godine, zapretile Pakistanu žestokim bombardovanjem ukoliko ne bude saradjivao u ratu protiv terorizma, izjavio je pakistanski predsednik Pervez Mušaraf.
SAD su, nakon terorističkih napada u Njujorku i Vašingtonu 11. septembra 2001 godine, zapretile Pakistanu žestokim bombardovanjem ukoliko ne bude saradjivao u ratu protiv terorizma, izjavio je pakistanski predsednik Pervez Mušaraf.On je u intervjuu koji će američka televizija CBS emitovati u nedelju, precizirao da je tadašnji zamenik državnog sekretara SAD Ričard Armitidž uputio tu pretnju direktoru pakistanske obaveštajne službe, javljaju agencije.
"Direktor obaveštajne službe mi je rekao da je (Armitidž) kazao: 'Budite spremni na bombardovanje. Bude spremni da se vratite u kameno doba'", izjavio je pakistanski predsednik.
Armitidž nije bio dostupan da reaguje na tu tvrdnju, dok je portparol Stejt departmenta Tom Kejsi odbio da je komentariše.
Mušaraf koji se nalazi u Njujorku, treba da se sutra sastane sa američkim predsednikom Džordžom Bušom.
Pakistanski predsednik, čiju je izjavu CBS dostavila medijima, rekao je da je odgovorno odreagovao na tu pretnju. "Trebalo je misliti i preduzeti korake u interesu nacije, što sam i učinio", istakao je on.
Pakistan je pre napada u SAD, 11. septembra 2001. bio jedina zemlja na svetu koja je imala odnose sa talibanskim režimom u Avganistanu, a stanovništvo je imalo simpatija prema susednoj islamskoj državi.
Mušaraf je, nakon napada u SAD, prekinuo veze sa talibanima i uključio se u američku potragu i hvatanje pripadnika Al Kaide i talibana koji su pronašli utočište u Pakistanu.
U zvaničnom izveštaju američke komisije o dogadjajima od 11.
septembra piše da su se SAD odmah posle napada na Njujork i Vašington usredsredile na pridobijanje Pakistana na saradnju.
Taj izveštaj ne pominje nikakve pretnje SAD, ali se navodi da je Mušaraf u jednom danu pristao na svih sedam američkih zahteva.
Mušaraf je za CBS objasnio da su SAD tražile da Pakistan preda svoje pogranične punktove i baze američkoj vojsci. Ističući da su ti zahtevi bili "apsurdni", Mušaraf je naveo i američki zahtev da suzbije izraze podrške terorizmu od strane pakistanskog stanovništva.
"Ukoliko neko izražava svoje mišljenje, onda ga ne možemo sprečiti da to i čini", rekao je pakistanski predsednik.
Nastavkom sukoba sa talibanima i saopštenjem avganistanske vlade da Pakistan mora da učini više na slamanju pobune u pograničnom pojasu, ova tema je ponovo aktuelna u odnosima Islamabada i Vašingtona.
Mušaraf je, tako, s nezadovoljstvom reagovao na jučerašnju Bušovu izjavu da bi naložio ulazak u Pakistan, ukoliko bi imao čvrste obaveštajne podatke da je lider Al Kaide Osama bin Laden u toj zemlji.
"To verovatno ne bismo dozvolili. Ne bismo voleli da to učinimo sami", izjavio je pakistanski predsednik novinarima.
Mušaraf je u intervjuu za CBS takodje govorio o neprilici u kojoj je bio kada mu je tadašnji direktor CIA Džordž Tenet rekao 2003. u UN da je pakistanska nuklearna tehnologija prebačena u Iran i Severnu Koreju.
"To mi je bio najneprijatniji trenutak", rekao je Mušaraf, demantujući da je bilo ko u vladi ili vojsci znao o prebacivanju 18 tona tajnog materijala iz pakistanskih nuklearnih postrojenja.
