Predstavnički dom američkog Kongresa izglasao je u Vašingtonu uvodjenje sankcija državama koje na bilo koji način pružaju podršku iranskom nuklearnom programu.

To je prvi od tri obavezna koraka, koja administracija predsednika Džordža Buša mora da predje kako bi ovaj predlog stupio na snagu.

Očekuje se da do kraja nedelje "Akt o podršci slobodi Irana", kako je nazvan dokument, prodje preostale dve instance - glasanje u Senatu i, konačno, da ga potpiše predsednik Buš.

Gotovo istovremeno, američka administracija pokrenula je široku diplomatsku inicijativu kako bi ubedila države članice Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija da na neki način "kazne" Iran, ukoliko ta država u medjuvremenu, ne prekine program obogaćivanja uranijuma.

SAD uvele su sankcije Iranu još 1979, posle čuvene opsade ambasade te zemlje u Teheranu i katastrofalnog pokušaja spasavanja talaca.

Kritičari ovog projekta koji podržavaju demokratske promene u Iranu, medjutim, upozoravaju da administracija predsednika Buša dovodi SAD u poziciju da se još jednom nadju u situaciji poput sadašnje u Iraku, gde su neoprezni potezi Vašingtona doveli do neslućenog antagonizma lokalnog stanovništva prema Amerikancima.

SAD tvrde da se u Iranu nalazi ukupno 15. lokacija na kojima se obavljaju razna istraživanje vezana za kontroverzni nuklearni program, koji je ta država naglo ubrzala u prethodnih godinu dana.
Najveći strah zvaničnog Vašingtona, suštinski, predstavlja shvatanje da se Iran nalazi na vrhu svih lista sponzora radikalnih islamista, zbog čega bi obogaćeni uranijum u njihovim rukama predstavljao globalnu opasnost.

U prethodnih mesec dana američke snage izvele su više pokaznih vežbi u Persijskom zalivu, dovodeći ovdašnje stratege na zaključak da se Bušova administracija možda polako sprema za novu intervenciju na u regionu Bliskog istoka i centralne Azije.

(Tanjug)