Predsednik Rusije Vladimir Putin ocenio je da hapšenje ruskih oficira u Gruziji pod sumnjom da su se bavili špijunažom predstavlja "akt državnog terorizma koji uključuje i uzimanje talaca".
Predsednik Rusije Vladimir Putin ocenio je da hapšenje ruskih oficira u Gruziji pod sumnjom da su se bavili špijunažom predstavlja "akt državnog terorizma koji uključuje i uzimanje talaca".Putin je to izjavio posle sastanka sa članovima Saveta za bezbednost, koji je bio posvećen novonastaloj krizi sa Gruzijom, najtežom u poslednjih 10 godina, prenele su agencije.
Istovremeno, visoki predstavnik Evropske unije za spoljnu politiku i bezbednost Havijer Solana upozorio je gruzijskog predsednika Mihaila Sakašvilija na rizik od dalje eksalacije sukoba sa Moskvom zbog hapšenja ruskih oficira.
Organizacija za evropsku bezbednost i saradnju (OEBS), čiji su članovi i Rusija i Gruzija, pozvala je dve zemlje da se uzdrže od provokacija i da počnu dijalog.
Putin je nešto ranije istakao da je jasno da Gruzija "pokušava da isprovocira Rusiju" i da se vlasti u Tbilisiju prema uhapšenim ruskim oficirima ponašaju kao Lavrentije Berija, šef Staljinove tajne policije.
I Staljin i Berija su bili Gruzijci.
Zbog novonastale situacije, komanda ruskih snaga u Južnom Kavkazu pojačala je pripravnost u štabovima u Tbilisiju i objektima širom Gruzije kako bi se odgovorilo na eventualne pokušaje upada.
Gruzijske vlasti su 27. septembra uhapsile četiri pripadnika ruske vojske pod sumnjom da su špijuni, što ruska strana demantuje, tvrdeći da su oni učestvovali u pripremama za zatvaranje ruskih vojnih baza u Gruziji.
Rusija, koja je zadržala vojne baze u Gruziji posle raspada Sovjetskog Saveza 1991, obećala je da će ih zatvoriti do kraja 2008. godine.
Do sada su, zbog najnovijeg zaoštravanja odnosa izmedju Rusije i Gruzije, evakuisane 84 ruske diplomate i članovi njihovih porodica, a evakuacija ostalih ruskih državljana će se nastaviti, dok će u ambasadi u Tbilisiju ostati samo minimum osoblja.
Odnosi izmedju Moskve i Tbilisija poremećeni su već duže vreme zbog namere Gruzije da se priključi NATO i bliskih veza Rusije sa Abhazijom i Južnom Osetijom, koje teže otcepljenju.
Abhazija i Južna Osetija su u trenutku proglašenja nezavisnosti Gruzije 1991. godine imale status autonomne republike i autonomne pokrajine u okviru Gruzije.
Staljin je Osetiju podelio na severnu, koja je pripala Rusiji i južnu, koja je pripala Gruziji.
Kad se SSSR raspao, Abhazija i Južna Osetija su zatražile da se pripoje Rusiji, a Gruzija danas ne kontroliše nijednu od te dve republike koje joj formalno pripadaju.
(Tanjug)
