Havarijsko zagadjenje mazutom na Dunavu kod Prahova je zaustavljeno, saopštilo je Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede.
Havarijsko zagadjenje mazutom na Dunavu kod Prahova je zaustavljeno, saopštilo je Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede.
Republička vodoprivredna inspekcija, “Srbijavode” i ekipe Republičkog hidrometeorološkog zavoda konstatovali su da je iz objekta separatora pretovarne instalacije NIS AD u Prahovu došlo do havarijskog ispuštanja neutvrdjene količine mazuta i ostalih zauljenih materija u Dunav.
Prema izjavi direktora instalacije, isteklo je oko 100 kilograma mazuta.
Pregledom reke na potezu objekata instalacija Prahovo, konstatovan je film zauljenih materija na dužini od oko 300 metara, širine oko 50 metara, a na obalnom prostoru su uočene crne fleke mazuta, navedeno je u saopštenju.
Predstavnici Hidrometeorološkog zavoda izvršili su uzorkovanje voda Dunava na tri profila (na ispustu, uzvodno i nizvodno od instalacije), kao i inspekcijski pregled vodotoka nizvodno od instalacije u Prahovu u dužini od devet kilometara. Konstatovano je da se na obalnom prostoru nalaze "mazutne krpe", a celom dužinom je na vodenom ogledalu prisutan zauljeni film u širini od oko 20 metara.
Preduzeću NIS je naloženo da odmah preduzme mere na sprečavanju zagadjenja reke i izvrši sanaciju. Još u toku inspekcijske kontrole, NIS je postupio po nalogu i sprečio dalje ispuštanje zauljenih materija u Dunav.
U skladu sa medjunarodnim sporazumima koje je Srbija potpisala, pregledima na licu mesta prisustvovali su predstavnici i stručnjaci srpsko-rumunske hidrotehničke komisije koji su sačinili odgovarajuću belešku, a potpisale su je obe strane.
Dogovoreno je da se izvrše zajednički pregledi na rumunskoj teritoriji od “Djerdapa I” do ušća Timoka u Dunav. Primećene su dve vrste zagadjujućih materija, mazut i nafta, pa postoji mogućnost da su uzročnici zagadjenja odvojeni subjekti. Rezultati ispitivanja uzetih uzoraka, koji se očekuju u četvrtak, definisaće prirodu zagadjenja, dodaje se u saopštenju.
Kako bi se utvrdilo šta se dogodilo, vodoprivredna inspekcija, zajedno sa predstavnicima RHMZ, nastavlja praćenje stanja vodotoka, uzorkovanja i ispitivanja kvaliteta vode i preduzeće sve zakonom predvidjene mere.
U istragu su uključeni tužilaštvo i kriminalistička policija, koji imaju zadatak, izmedju ostalog, da utvrde bilans goriva u objektu u Prahovu pre i posle pojave zagadjenja. Uključiće se i laboratorija u Nemačkoj koja može da utvrdi zagadjivača na osnovu uzoraka zagadjenja, navodi se u saopštenju.
Šef Lučke kapetanije u Prahovu Branislav Mišević odbacio je mogućnost da deo naftne mrlje koja je dospela do obala Srbije, Rumunije i Bugarske potiče sa nekog broda koji je prošao Dunavom.
"Nije bilo nikakvih havarija i indicija da je sa brodova koji su prošli Dunavom u poslednjih dva dana izbačena veća količina ulja ili nafte koja bi mogla da izazove ekološki akcident", rekao je Mišević zaječarskoj televiziji.
U Lučkoj kapetaniji na Dunavu napominju da su svi brodovi koji su prošli preko prevodnice sa rumunske ili srpske strane, "najstrože kontrolisani". Navedeno je da je u proteklih dva dana preko obe prevodnice prošlo petnaestak brodova.
Barbu je ranije u sredu uputila pismo srpskom ministru poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede Goranu Živkovu u kojem optužuje Srbiju što nije obavestila Rumuniuju o zagadjenju Dunava.
U oštro intoniranom pismu, Rumunija zamera Srbiji što nije obavestila rumunske zvaničnike o zagadjenju na Dunavu, kako to predvidjaju medjunarodne konvencije koje su potpisale obe zemlje, a u cilju blagovremenog preduzimanja potrebnih mera.
Kako je saopštilo rumunsko ministarstvo za zaštitu životne sredine, u pismu se Srbija se okrivljuje i zato što "nije intervenisala u otklonjenju posledica zagadjenja".
Takodje je navedeno da je "treći put da rumunska strana nije informisana o zagadjenju na Dunavu".
Na rumunskoj obali Dunava 3. oktobra konstatovana je naftna mrlja širine oko 200 metara na rečnom kilometru 819 - 833, a 2. oktobra je zabeleženo zagadjenje i na 855. kilometru.
Rumunski premijer Kalin Popesku Taričeanu zatražio je od Ministarstva zaštite životne sredine da preduzme sve potrebne mere kako bi se sprečilo da naftna mrlja na Dunavu stigne do delte Dunava.
Rumunska vlada održala je sednicu na kojoj je razmotrena situacija nastala posle izlivanja nafte, a državni sekretar u Ministarstvu za zaštitu životne sredine Lučija Varga obavestila je vladu da je količina nafte velika i da su najviše ugrožene oblasti Turnu Magurele, Korabija i Djurdju.
(agencije)
Republička vodoprivredna inspekcija, “Srbijavode” i ekipe Republičkog hidrometeorološkog zavoda konstatovali su da je iz objekta separatora pretovarne instalacije NIS AD u Prahovu došlo do havarijskog ispuštanja neutvrdjene količine mazuta i ostalih zauljenih materija u Dunav.
Prema izjavi direktora instalacije, isteklo je oko 100 kilograma mazuta.
Pregledom reke na potezu objekata instalacija Prahovo, konstatovan je film zauljenih materija na dužini od oko 300 metara, širine oko 50 metara, a na obalnom prostoru su uočene crne fleke mazuta, navedeno je u saopštenju.
Predstavnici Hidrometeorološkog zavoda izvršili su uzorkovanje voda Dunava na tri profila (na ispustu, uzvodno i nizvodno od instalacije), kao i inspekcijski pregled vodotoka nizvodno od instalacije u Prahovu u dužini od devet kilometara. Konstatovano je da se na obalnom prostoru nalaze "mazutne krpe", a celom dužinom je na vodenom ogledalu prisutan zauljeni film u širini od oko 20 metara.
Preduzeću NIS je naloženo da odmah preduzme mere na sprečavanju zagadjenja reke i izvrši sanaciju. Još u toku inspekcijske kontrole, NIS je postupio po nalogu i sprečio dalje ispuštanje zauljenih materija u Dunav.
U skladu sa medjunarodnim sporazumima koje je Srbija potpisala, pregledima na licu mesta prisustvovali su predstavnici i stručnjaci srpsko-rumunske hidrotehničke komisije koji su sačinili odgovarajuću belešku, a potpisale su je obe strane.
Dogovoreno je da se izvrše zajednički pregledi na rumunskoj teritoriji od “Djerdapa I” do ušća Timoka u Dunav. Primećene su dve vrste zagadjujućih materija, mazut i nafta, pa postoji mogućnost da su uzročnici zagadjenja odvojeni subjekti. Rezultati ispitivanja uzetih uzoraka, koji se očekuju u četvrtak, definisaće prirodu zagadjenja, dodaje se u saopštenju.
Postoji još jedan izvor zagadjenja?
Količine mazuta za koje se tvrdi da su istekle iz instalacije NIS-a u Prahovu ne mogu da objasne dimenzije mrlje koja je uočena u Bugarskoj kod Vidina (dužina oko 100 kilometara, širina 300 - 400 metara). Ova činjenica, kao i verovatno prisustvo i nafte i mazuta u vodotoku, ukazuje da ili postoje dva izvora zagadjenja ili informacije dobijene u NIS-u nisu tačne, saopštilo je ministarstvoKako bi se utvrdilo šta se dogodilo, vodoprivredna inspekcija, zajedno sa predstavnicima RHMZ, nastavlja praćenje stanja vodotoka, uzorkovanja i ispitivanja kvaliteta vode i preduzeće sve zakonom predvidjene mere.
U istragu su uključeni tužilaštvo i kriminalistička policija, koji imaju zadatak, izmedju ostalog, da utvrde bilans goriva u objektu u Prahovu pre i posle pojave zagadjenja. Uključiće se i laboratorija u Nemačkoj koja može da utvrdi zagadjivača na osnovu uzoraka zagadjenja, navodi se u saopštenju.
Šef Lučke kapetanije u Prahovu Branislav Mišević odbacio je mogućnost da deo naftne mrlje koja je dospela do obala Srbije, Rumunije i Bugarske potiče sa nekog broda koji je prošao Dunavom.
"Nije bilo nikakvih havarija i indicija da je sa brodova koji su prošli Dunavom u poslednjih dva dana izbačena veća količina ulja ili nafte koja bi mogla da izazove ekološki akcident", rekao je Mišević zaječarskoj televiziji.
U Lučkoj kapetaniji na Dunavu napominju da su svi brodovi koji su prošli preko prevodnice sa rumunske ili srpske strane, "najstrože kontrolisani". Navedeno je da je u proteklih dva dana preko obe prevodnice prošlo petnaestak brodova.
Rumunska ministarka: Srbiju treba sankcionisati
Rumunska ministarka za zaštitu životne sredine Sulfina Barbu izjavila je da Srbiju treba sankcionisati zbog zagadjenja Dunava.Barbu je ranije u sredu uputila pismo srpskom ministru poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede Goranu Živkovu u kojem optužuje Srbiju što nije obavestila Rumuniuju o zagadjenju Dunava.
U oštro intoniranom pismu, Rumunija zamera Srbiji što nije obavestila rumunske zvaničnike o zagadjenju na Dunavu, kako to predvidjaju medjunarodne konvencije koje su potpisale obe zemlje, a u cilju blagovremenog preduzimanja potrebnih mera.
Kako je saopštilo rumunsko ministarstvo za zaštitu životne sredine, u pismu se Srbija se okrivljuje i zato što "nije intervenisala u otklonjenju posledica zagadjenja".
Takodje je navedeno da je "treći put da rumunska strana nije informisana o zagadjenju na Dunavu".
Na rumunskoj obali Dunava 3. oktobra konstatovana je naftna mrlja širine oko 200 metara na rečnom kilometru 819 - 833, a 2. oktobra je zabeleženo zagadjenje i na 855. kilometru.
Rumunski premijer Kalin Popesku Taričeanu zatražio je od Ministarstva zaštite životne sredine da preduzme sve potrebne mere kako bi se sprečilo da naftna mrlja na Dunavu stigne do delte Dunava.
Rumunska vlada održala je sednicu na kojoj je razmotrena situacija nastala posle izlivanja nafte, a državni sekretar u Ministarstvu za zaštitu životne sredine Lučija Varga obavestila je vladu da je količina nafte velika i da su najviše ugrožene oblasti Turnu Magurele, Korabija i Djurdju.
(agencije)
