U najmanje 106 zemalja dozvoljeno je fizičko kažnjavanje djaka u školama, a u 145 država se takva mera svakodnevno primenjuje u institucijama u kojima su smeštena deca, kao što su na primer sirotišta, navodi se u studiji Ujedinjenih nacija objavljenoj u Ženevi.
U najmanje 106 zemalja dozvoljeno je fizičko kažnjavanje djaka u školama, a u 145 država se takva mera svakodnevno primenjuje u institucijama u kojima su smeštena deca, kao što su na primer sirotišta, navodi se u studiji Ujedinjenih nacija objavljenoj u Ženevi.Fizičko kažnjavanje jedna je od mnogih formi nasilja nad decom u svim delovima sveta, a ono što se retko dešava je pucnjava u školama, istaknuto je u izveštaju koji će biti predstavljen 11. oktobra u Generalnoj skupštini UN, javljaju svetske agencije.
U izveštaju UN se navodi da je nasilje nad decom "postalo hronično", a da se podaci o sve većem broju slučajeva fizičke i psihičke torture prikrivaju što "umanjuje značaj tog velikog problema".
"Reč je o velikom problemu u svim zemljama u svetu", izjavila je u Ženevi predstavnica Svetske zdravstvene organizacije Katrin le Gales-Kami, istakavši da najmanje 53.000 dece godišnje smrtno strada u nasilju. "Ali, nasilje se može sprečiti", naglasila je ona.
Paulo Pinjeiro, nezavisni ekspert UN, koji je učestvovao u izradi studije o nasilju nad decom, smatra da se u javnosti stiče utisak kako je nasilje u školama prisutno više "nego što zapravo jeste", a ono je, kaže on, "zapravo vrlo retko".
"Stav javnosti o velikom nasilju u školama stvorili su mediji svojim isticanjem inače ekstremnih slučajeva, kao što su pucnjava ili otmice po školama", piše u studiji, prenosi agencija AP.
"Smrtno stradanje i ozbiljne povrede usled nasilja dogadjaju se deci manje u školama nego u njihovim domovima ili u društvu uopšte", naglašeno je u studiji.
Pucnjava u školama, a o takvim slučajevima po Americi su u poslednje vreme mediji opširno pisali, "nisu deo inače rutinskog nasilja nad decom", tvrdi Pinjeiro.
U studiji UN je naglašeno da pojam nasilja nad decom ne obuhvata samo fizičko kažnjavanje, već i razne forme psihičke torture, kao što su ponižavanje, vredjanje, omalovažavanje, ili još gore - seksualno zlostavljanje, ropska eksploatacija i slično.
Najveći deo žrtava nasilja krije to od javnosti, pogotovo oni koji imaju manje od 18 godina a trpe u porodicama, školama, institucijama, društvu..., piše u studiji.
Istovremeno je naglašeno da u mnogim zemljama postoje zakoni o kažnjavanju vinovnika nasilja nad decom, ali da taj problem opstaje uprkos društvenom standardu, kulturi, religiji, naciji.
Marta Santos Pais iz UNICEF-a tvrdi da se je u onim zemljama koje imaju zakone protiv fizičkog nasilja i kažnjavanja primećen napredak u odnosu na decu. "LJudi su jednostavno postali manje skloni da konflikte rešavaju nasiljem", rekla je ona.
U globalnoj studiji je, na primer, naglašeno da 15 zemalja (uključujući Austriju, Rumuniju, Bugarsku i države Skandinavije) postoje zakoni koji štite decu od fizičkog kaznjavanja u školama i kod kuće, a predvidjene su i kaznene mere koji se ogluše.
Pritom je naglašeno da fizičko kažnjavanje u porodici nije zakonom regulisano na nivou Sjedinjenih Američkih Država, ali da je 26 američkih država, sledeći globalnu inicijativu iz UN, zabranilo fizičko kažnjavanje djaka, i u državnim i u privatnim školama.
Objavljivanje Globalnog izveštaja o nasilju nad decom slučajno se podudarilo sa vestima o tragičnim slučajevima nasilja u tri škole u tri države u SAD tokom svega nedelju dana: jedan kamiondžija - razvozač mleka ubio je pet devojčica a zatim i sebe u amiškoj školi u Pensilvaniji, srednjoškolac u Viskonsinu je ubio direktora škole, dok je u Kolumbajnu u Koloradu otmičar ubio jednu devojčicu, a satim i sebi presudio.
Globalni izveštaj o nasilju nad decom uradjen je pod pokroviteljstvom generalnog sekretara UN Kofija Anana, a baziran je na istraživanjima raznih institucija koja se bave decom u 136 zemalja.
(Tanjug)
