Svoj 54. rodjendan i sedam godina na vlasti, ruski predsednik Vladimir Putin dočekao je kao najpopularniji političar u Rusiji, sa rejtingom kao na početku mandata.
Svoj 54. rodjendan i sedam godina na vlasti, ruski predsednik Vladimir Putin dočekao je kao najpopularniji političar u Rusiji, sa rejtingom kao na početku mandata.Da se danas održavaju izbori za njega bi, prema istraživanju Fondacije "Javno mnjenje", sprovedenom od 30. septembra do 1. oktobra u 200 naseljenih mesta 63 oblasti Rusije, glasalo 37 odsto birača, samo za jedan odsto manje u odnosu koliko ih je bilo u periodu od 2000-2004. godine.
Koliku popularnost uživa ruski predsednik pokazuje i podatak da je drugi na rang listi lider Komunističke partije Genadij Zjuganov, ali koji uživa tek osam odsto poveranja birača.
Poverenje u Putina i njegove aktivnosti, medjutim, ima čitavih 79 odsto stanovnika Rusije.
Da to nije slučajno, potvrdu predstavljaju i najnovije izjave političkih analitičara i pripadnika ruske intelektualne elite, od kojih mnogi smatraju da je on za sedam godina uradio toliko da može da se smatra "utemeljivačem" Rusije.
Tvrdnje o "Putinovoj epohi" najčešće se argumentuju time što nije i ne dozvoljava sukobe u zemlji i smanjuje opasnost od terorističkih akata, pre svega znatno su ublaženi sukobi sa ekstremistima u Čečeniji.
Ono što je donedavno bilo nezamislivo, danas se dogadja u glavnom gradu te republike Groznom.
Više od 50.000 mladih iz različitih oblasti Čečenije, ali i susednih Dagestana, Severne Osetije, Ingušetije, Kabardino-Balkarije, u majicama sa ruskom simbolikom pevali su u Groznom rusku himnu i čestitali Putinu rodjendan.
U zasluge aktuelnog predsednika ubraja se i koncipiranje spoljne politike - Rusija je dobila uvažavanje na medjunarodnoj sceni, održava normalne odnose sa SAD, ima vodeći položaj na postsovjetskom prostoru, postigla je strateško partnerstvo sa Kinom i Indijom i prijateljske odnose sa "starom" Evropom.
Na unutrašnjem planu analitičari izdvajaju ujedininje naroda i uredjenje odnose "centra" sa regionima.
Takodje, kao ne male ističu se Putinove zasluge u razvoju civilnog društva u Rusiji i napori da se reše životni problemi stanovništva.
Putinov nekadašnji profesor i pisac Igor Prelin tvrdi da "sve što je radio i radi, nesumnjivo je ispravno i u korist Rusije" a analitičar Gleb Pavlovski da je "za sedam godina uradio toliko da je moguće smatrati ga stvarnim osnivačem države Rusije".
Na makroekonomskom nivou privreda beleži rast, država se oslobadja ranije zaduženosti a rezerve dostižu istorijske maksimume - krajem septembra zlatne rezerve dostigle su 266,6 miliijardi dolara, a u "stabilizacioni fond" (koji treba da zaštiti privredu u slučaju pada cena nafte) slilo se do oktobra približno 70,73 milijarde dolara.
Rusi se, naravno, nerado sećaju Rusije devedesetih godina na čelu sa Borisom Jeljcinom, opljačkane, u rukama oligarha, podeljena na "feude" moćnih vlastodržaca.
Istovremeno, u ruskoj javnosti se vrlo često pokreće pitanje o mogućem produžetku mandata nekadašnjeg "prvog obaveštajca", kojeg je upravo Jeljcin "doveo niotkuda" i koji se, do tada skoro potpuno anoniman, uspeo na sam vrh ruske države.
Uprkos želji većine Rusa, iskazanoj u sve češćim anketama, Putin se u više navrata protivio menjanju Ustava da bi mogao da se kandiduje i za treći mandat, nakon što mu trenutni istekne 2008. godine.
(Tanjug)
