Ruski predsednik Putin Vladimir Putin osećaće se u Drezdenu, gde će ga ugostiti nemački kancelar Angela Merkel, kao kod kuće jer je u tom gradu proveo punih pet godina, od 1985. do 1990, kao agent sovjetske tajne službe KGB.
Ruski predsednik Putin Vladimir Putin osećaće se u Drezdenu, gde će ga ugostiti nemački kancelar Angela Merkel, kao kod kuće jer je u tom gradu proveo punih pet godina, od 1985. do 1990, kao agent sovjetske tajne službe KGB."Veoma se radujem što ću ponovo videti grad u kojem sam proveo lepe trenutke", izjavio je Putin pred polazak u zvaničnu posetu Nemačkoj tokom koje će s gospodjom Merkel razgovarati o širokoj paleti aktuelnih medjunarodnih tema - od snabdevanja Evropske unije ruskim gasom, preko severnokorejske nuklearne bombe do pitanja budućeg statusa Kosova i Metohije.
Problema u sporazumevanju sigurno neće biti jer Putin savršeno dobro govori ne samo "hohdojč" (nemački književni jezik), već i još najmanje dva dijalekta - saksonski (Drezden) i kelš (Bon, Keln).
Kad je o Kosovu i Metohiji reč, stavovi Nemačke i Rusije su oprečni - Berlin već poodavno zagovara "uslovnu nezavisnost", dok je Moskva nedavno jasno stavila do znanja da neće prihvatiti rešenje koje bi Srbiji bilo nametnuto. Moskva, sem toga, ne prihvata "argument" Zapada da je Kosovo "jedinstven" slučaj koji ne sme da važi kao presedan za druge, slične regione. Za Moskvu je taj "argument" tim manje validan što u bivšim sovjetskim republikama ima nekoliko prema Rusiji prijateljskih regiona, koji takodje žele da se otcepe.
Što se ruskog gasa, pak, tiče, Nemačka je na liniji politike Evropske unije u kojoj se od Rusije zahteva da ne pravi probleme Ukrajini (preko koje gas teče ka Zapadu) i da joj gas i dalje naplaćuje po nižoj, "privilegovanoj ceni", što Rusija odbacuje kao licemerje. Ako Zapad želi da pomogne Ukrajini, neka to čini iz sopstvene kase, a ne preko ledja Rusije, poručio je Putin nedavno u intervjuu britanskom radiju BBC.
Putin, koji je imao veoma prijateljske odnose s bivšim kancelarom Gerhardom Šrederom, neće moći da izbegne ni neprijatna pitanja Merkelove u vezi sa Čečenijom, republikom koja želi da se otcepi od Rusije, i u tom kontekstu, o nedavnom ubistvu novinarke Ane Politkovskaje. Politkovskaja je pripadala, kako ističe nemačka štampa, "sve manjoj grupi novinara koji su kritički pisali o ratu u Čečeniji", pa je to razlog što su gotovo svi zapadni džavnici požurili ovih dana da od Putina zahtevaju da taj slučaj bude što pre razjašnjen, a krivci kažnjeni.
Putin je uljudno odgovorio da vlasti čine sve što mogu, prećutno igornišući ono što u zahtevima zapadnih lidera piše "izmedju redova" - da su za sudbinu nesrećne novinarke odgovorne baš ruske vlasti. Merkelova pokušava od samog početka svoje "vladavine" (od jeseni 2005) da malo "ohladi" dotad veoma prijateljske odnose dveju zemalja, izgradjene na ličnom prijateljstvu Šredera i Putina. To je razlog što Merkelova mnogo revnosnije insistira na "poštovanju prava čoveka u Čečeniji" i ne propušta priliku da "pod lupom" osmotri svaku, iole žestoku akciju ruske vojske protiv čečenskih separatista.
(Tanjug)
