Muhamed Junus iz Bangladeša i banka Gramen koju je osnovao 1976. podelili su ovogodišnju Nobelovu nagradu za mir, saopšteno je u Oslu. Junusova banka nudi pozajmice siromašnima bez ikakvih garancija.
Muhamed Junus iz Bangladeša i banka Gramen koju je osnovao 1976. podelili su ovogodišnju Nobelovu nagradu za mir, saopšteno je u Oslu. Junusova banka nudi pozajmice siromašnima bez ikakvih garancija.
"Trajan mir ne može se postići dok velike društvene grupe ne uspeju da se izvuku iz siromaštva. Jedno od sredstava da se to postigne su mikrokrediti", saopštio je u obrazloženju svoje odluke Norveški komitet za dodelu Nobelove nagrade.
Agencije ocenjuju da je to što je nagrada u iznosu od 1,3 miliona dolara pripala dobitnicima iz Bangladeša iznenadjujući izbor izmedju 191 kandidata za Nobelovu nagradu za mir za 2006.
Junus, koji važi za jednog od ključnih ljudi u razvoju koncepta mikrokredita, prošlog meseca je dobio i Nagradu za mir u Seulu.
Mediji ga zovu "bankar siromašnih", a svoju misiju započeo je 1974. godine, kada je otvorio Gramen banku. On je omogućio veće pozajmice od onih koje siromašnima daju "tradicionalne banke".
Junus je radio kao profesor ekonomije u Čitagongu, kad su tu oblast pogodile katastrofalne monsunske kiše koje su izazvale glad. Vlasti medjutim, nisu ponudile "nikakvo rešenje osiromašenim seljacima, što je navelo Junusa da izadje iz svog kabineta i istraži uzroke siromaštva bengalskih sela".
Proučavajući položaj seljaka, Junus je zaključio da su zelenaši najveća prepreka njihovom boljitku i da je za poboljšanje njihovog položaja dovoljno im pozajmiti nekoliko dolara.
Njegova banka danas ima 6,5 miliona klijenata, a 96 odsto su žene. Banka obezbedjuje i stipendije za 28.000 studenata godišnje.
1981. Kancelarija Visokog komesarijata za izbeglice Ujedinjenih nacija
1982. Nagradu su podelili švedski ministar za razoružanje Alva Mirdal i meksički diplomata i bivši ministar inostranih poslova Alfonso Garsia Robles
1983. Leh Valensa, lider poljskog sindikata "Solidarnost"
1984. Dezmond Tutu, poglavar Anglikanske crkve u Južnoj Africi i borac protiv aparthejda
1985. Medjunarodna grupa fizičara za prevenciju nuklearnog rata, na čjem čelu su se nalazili Jevgenij Čazov kao predstavnik Sovjetskog saveza i Bernard Lon kao predstavnik SAD
1986. Eli Vizel, pisac jevrejskog porekla i borac za ljudska prava
1987. Oskar Arias Sančez, predsednik Kostarike i autor mirovnog plana za Centralnu Ameriku
1988. Mirovne snage Ujedinjenih nacija
1989. Dalaj Lama, tibetanski duhovni i politički vodja
1990. Sovjetski predsednik Mihail Gorbačov
1991. Borac za ljudska prava iz Burme, Aung San Su Kji, koja je u tom trenutku bila u zatvoru
1992. Rigoberta Menču Tum, gvatemalanski borac za ljudska prava Indijanaca
1993. Vodja afričkog Nacionalnog Kongresa Nelson Mandela i predsednik Južnoafričke republike F.W. de Klerk
1994. Premijer Izraela - Jicak Rabin, ministar inostranih poslova Šimon Peres i Jaser Arafat
1995. Džozef Rotblat, veteran anti-nuklearne borbe i njegova organizacija
1996. Rimokatolički biskup Karlos Filipe Ksimenes Belo i Hoze Ramos Horta, borac za ljudska prava u Istočnom Timoru
1997. Medjunarodni pokret za zabranu mina (ICBL) i koordinator tog pokreta Džodi Viliams
1998. Političari Severne Irske - Džon Hjum i Dejvid Trimbl
1999. Medjunarodna humanitarna organizacija "Lekari bez granica"
2000. Predsednik Južne Koreje - Kim Dae-jung
2001. Ujedinjene nacije i Generalni sekretar Kofi Anan
2002. Bivši američki predsednik Džimi Karter
2003. Iranska advokatica Širin Ebadi
2004. Zamenica kenijskog ministra za ekologiju, Vangari Matai
2005 - Medjunarodna agencija za atomsku energiju (IAEA) i njen šef Mohamed El Baradej
(MONDO/Beta)
"Trajan mir ne može se postići dok velike društvene grupe ne uspeju da se izvuku iz siromaštva. Jedno od sredstava da se to postigne su mikrokrediti", saopštio je u obrazloženju svoje odluke Norveški komitet za dodelu Nobelove nagrade.
Agencije ocenjuju da je to što je nagrada u iznosu od 1,3 miliona dolara pripala dobitnicima iz Bangladeša iznenadjujući izbor izmedju 191 kandidata za Nobelovu nagradu za mir za 2006.
Junus, koji važi za jednog od ključnih ljudi u razvoju koncepta mikrokredita, prošlog meseca je dobio i Nagradu za mir u Seulu.
Mediji ga zovu "bankar siromašnih", a svoju misiju započeo je 1974. godine, kada je otvorio Gramen banku. On je omogućio veće pozajmice od onih koje siromašnima daju "tradicionalne banke".
Junus je radio kao profesor ekonomije u Čitagongu, kad su tu oblast pogodile katastrofalne monsunske kiše koje su izazvale glad. Vlasti medjutim, nisu ponudile "nikakvo rešenje osiromašenim seljacima, što je navelo Junusa da izadje iz svog kabineta i istraži uzroke siromaštva bengalskih sela".
Proučavajući položaj seljaka, Junus je zaključio da su zelenaši najveća prepreka njihovom boljitku i da je za poboljšanje njihovog položaja dovoljno im pozajmiti nekoliko dolara.
Njegova banka danas ima 6,5 miliona klijenata, a 96 odsto su žene. Banka obezbedjuje i stipendije za 28.000 studenata godišnje.
Lista dobitnika od 1980. godine
1980. Adolfo Perez Eskivel, argentinski borac za ljudska prava1981. Kancelarija Visokog komesarijata za izbeglice Ujedinjenih nacija
1982. Nagradu su podelili švedski ministar za razoružanje Alva Mirdal i meksički diplomata i bivši ministar inostranih poslova Alfonso Garsia Robles
1983. Leh Valensa, lider poljskog sindikata "Solidarnost"
1984. Dezmond Tutu, poglavar Anglikanske crkve u Južnoj Africi i borac protiv aparthejda
1985. Medjunarodna grupa fizičara za prevenciju nuklearnog rata, na čjem čelu su se nalazili Jevgenij Čazov kao predstavnik Sovjetskog saveza i Bernard Lon kao predstavnik SAD
1986. Eli Vizel, pisac jevrejskog porekla i borac za ljudska prava
1987. Oskar Arias Sančez, predsednik Kostarike i autor mirovnog plana za Centralnu Ameriku
1988. Mirovne snage Ujedinjenih nacija
1989. Dalaj Lama, tibetanski duhovni i politički vodja
1990. Sovjetski predsednik Mihail Gorbačov
1991. Borac za ljudska prava iz Burme, Aung San Su Kji, koja je u tom trenutku bila u zatvoru
1992. Rigoberta Menču Tum, gvatemalanski borac za ljudska prava Indijanaca
1993. Vodja afričkog Nacionalnog Kongresa Nelson Mandela i predsednik Južnoafričke republike F.W. de Klerk
1994. Premijer Izraela - Jicak Rabin, ministar inostranih poslova Šimon Peres i Jaser Arafat
1995. Džozef Rotblat, veteran anti-nuklearne borbe i njegova organizacija
1996. Rimokatolički biskup Karlos Filipe Ksimenes Belo i Hoze Ramos Horta, borac za ljudska prava u Istočnom Timoru
1997. Medjunarodni pokret za zabranu mina (ICBL) i koordinator tog pokreta Džodi Viliams
1998. Političari Severne Irske - Džon Hjum i Dejvid Trimbl
1999. Medjunarodna humanitarna organizacija "Lekari bez granica"
2000. Predsednik Južne Koreje - Kim Dae-jung
2001. Ujedinjene nacije i Generalni sekretar Kofi Anan
2002. Bivši američki predsednik Džimi Karter
2003. Iranska advokatica Širin Ebadi
2004. Zamenica kenijskog ministra za ekologiju, Vangari Matai
2005 - Medjunarodna agencija za atomsku energiju (IAEA) i njen šef Mohamed El Baradej
(MONDO/Beta)
