Izraelski premijer Ehud Olmert pozvao je u ponedeljak libanskog premijera Fuada Sinioru na direktne pregovore za postizanje mirnog rešenja krize na Bliskom istoku, ali je Siniora odbacio taj poziv.
Izraelski premijer Ehud Olmert pozvao je u ponedeljak libanskog premijera Fuada Sinioru na direktne pregovore za postizanje mirnog rešenja krize na Bliskom istoku, ali je Siniora odbacio taj poziv.
Olmert je poziv uputio dva meseca posle završetka rata Izraela protiv gerilaca libanskog Hezbolaha, ocenjujući da je prošlo vreme za indirektno posredovanje izmedju dva naroda.
Olmert je, otvarajući svečano zimsko zasedanje Kneseta (parlamenta), izrazio zainteresovanost za sklapanje mira i sa Sirijom, ali je dodao da se "mir sklapa sa onima koji istinski sabotiraju teror".
On je izrazio i spremnost da se sastane sa palestinskim predsednikom Mahmudom Abasom da diskutuje o mirovnoj mapi, mirovnom planu za Bliski istok, čije je ostvarenje odavno u zastoju.
Pri tome je naglasio da Izrael pravi razliku izmedju palestinske vlade, predvodjene radikalnim islamističkim Hamasom, i Abasa, vodje umerenijeg Fataha, za koga je rekao da je čovek spreman da radi na promeni.
Palestincima je savetovao da uzmu svoju buducjnost u svoje ruke jer samo oni mogu da je izmene.
Izraleski premijer je takodje aludirao na rastuću napetost zbog razvoja iranskog nuklearnog programa, izjavivši da "nestabilni režimi koji nisu vredni poverenja razvijaju atomsko oružje".
Vodja izraelske opozicije i lider konzervativnog Likuda Benjamin Netanijahu je, u govoru posle Olmerta, jasno naglasio da "Iran predstavlja pretnju za egzistenciju Izraela", dodajući da su zbog toga podele u izraelskoj politici besmislene.
Olmert je ocenio da je Izrael postigao značajne uspehe u borbi protiv Hezbolaha, radikalne siitske organizacije, uprkos kritikama izraelske javnosti zbog vodjenja rata, u kome su gerilci ispalili gotovo 4.000 raketa na sever Izraela.
Takodje je rekao daIzrael "nije zaboravio, niti će zaboraviti" otete izraelske vojnike, što je bilo povod za početak rata protiv Hezbolaha koji je počeo 12. jula i trajao sve do prekida vatre koji je stupio na snagu 14. avgusta.
Osvrćući se na štetu tokom rata u Libanu, Olmert je obećao da će obezbediti novac za obnovu.
Dok je govorio o potrebi za jedinstvom i pozivao opozicione partije da udju u vladajuću koaliciju, ometali su ga povicima pojedini poslanici.
Predsednik Kneseta Dalija Icik morala više puta da ih pozove da se pridržavaju reda na svečanoj sednici.
U saopstenju izdatom iz kabineta premijera Siniore se podseća da je on "saopštio više puta da će Liban biti poslednja arapska zemlja koja će potpisati mir sa Izraelom".
"Stvarni mir će doći sa izraelskim prihvatanjem arapske mirovne inicijative koju je predložio (tadašnji) krunski princ Abdulah i koja je usvojena na arapskom samitu u Bejrutu u martu 2002," navedeno je u saopštenju iz kabineta libanskog premijera.
Ujedno je naglašeno da bi Izrael kao prvi korak trebalo da se povuče sa okupirane libanske zemlje, uključujući Šeba farme i u potpunosti ispuni Rezoluciju 1701. Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija.
Rezolucijom koja se pominje u saopštenju iz kancelarije libanskog premijera okončan je drugi rat izraelske vojske u Libanu koji je letos vodjen protiv gerilaca Hezbolaha.
Izraelska vojska se povukla iz južnog Libana posle skoro dve decenije okupacije u maju 2000.
Povlačenje su potvrdile UN, ali libanske vlasti tvrde da su pod okupacijom ostale Šeba farme koje je izraelska vojska osvojila od Sirije u ratu 1967.
(Tanjug)
Olmert je poziv uputio dva meseca posle završetka rata Izraela protiv gerilaca libanskog Hezbolaha, ocenjujući da je prošlo vreme za indirektno posredovanje izmedju dva naroda.
Olmert je, otvarajući svečano zimsko zasedanje Kneseta (parlamenta), izrazio zainteresovanost za sklapanje mira i sa Sirijom, ali je dodao da se "mir sklapa sa onima koji istinski sabotiraju teror".
On je izrazio i spremnost da se sastane sa palestinskim predsednikom Mahmudom Abasom da diskutuje o mirovnoj mapi, mirovnom planu za Bliski istok, čije je ostvarenje odavno u zastoju.
Pri tome je naglasio da Izrael pravi razliku izmedju palestinske vlade, predvodjene radikalnim islamističkim Hamasom, i Abasa, vodje umerenijeg Fataha, za koga je rekao da je čovek spreman da radi na promeni.
Palestincima je savetovao da uzmu svoju buducjnost u svoje ruke jer samo oni mogu da je izmene.
Izraleski premijer je takodje aludirao na rastuću napetost zbog razvoja iranskog nuklearnog programa, izjavivši da "nestabilni režimi koji nisu vredni poverenja razvijaju atomsko oružje".
Vodja izraelske opozicije i lider konzervativnog Likuda Benjamin Netanijahu je, u govoru posle Olmerta, jasno naglasio da "Iran predstavlja pretnju za egzistenciju Izraela", dodajući da su zbog toga podele u izraelskoj politici besmislene.
Olmert je ocenio da je Izrael postigao značajne uspehe u borbi protiv Hezbolaha, radikalne siitske organizacije, uprkos kritikama izraelske javnosti zbog vodjenja rata, u kome su gerilci ispalili gotovo 4.000 raketa na sever Izraela.
Takodje je rekao daIzrael "nije zaboravio, niti će zaboraviti" otete izraelske vojnike, što je bilo povod za početak rata protiv Hezbolaha koji je počeo 12. jula i trajao sve do prekida vatre koji je stupio na snagu 14. avgusta.
Osvrćući se na štetu tokom rata u Libanu, Olmert je obećao da će obezbediti novac za obnovu.
Dok je govorio o potrebi za jedinstvom i pozivao opozicione partije da udju u vladajuću koaliciju, ometali su ga povicima pojedini poslanici.
Predsednik Kneseta Dalija Icik morala više puta da ih pozove da se pridržavaju reda na svečanoj sednici.
Siniora odbacio izraelski poziv na pregovore
Libanski premijer Fuad Siniora odbacio je u ponedeljak uveče poziv izraelskog kolege Ehuda Olmerta na direktne mirovne pregovore izmedju dve zemlje.U saopstenju izdatom iz kabineta premijera Siniore se podseća da je on "saopštio više puta da će Liban biti poslednja arapska zemlja koja će potpisati mir sa Izraelom".
"Stvarni mir će doći sa izraelskim prihvatanjem arapske mirovne inicijative koju je predložio (tadašnji) krunski princ Abdulah i koja je usvojena na arapskom samitu u Bejrutu u martu 2002," navedeno je u saopštenju iz kabineta libanskog premijera.
Ujedno je naglašeno da bi Izrael kao prvi korak trebalo da se povuče sa okupirane libanske zemlje, uključujući Šeba farme i u potpunosti ispuni Rezoluciju 1701. Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija.
Rezolucijom koja se pominje u saopštenju iz kancelarije libanskog premijera okončan je drugi rat izraelske vojske u Libanu koji je letos vodjen protiv gerilaca Hezbolaha.
Izraelska vojska se povukla iz južnog Libana posle skoro dve decenije okupacije u maju 2000.
Povlačenje su potvrdile UN, ali libanske vlasti tvrde da su pod okupacijom ostale Šeba farme koje je izraelska vojska osvojila od Sirije u ratu 1967.
(Tanjug)
