Sahranjivanje posmrtnih ostataka bivšeg argentinskog predsednika Huana Dominga Perona u novom mauzoleju u senci je neočekivanih sukoba suparničkih sindikalnih grupa u kojima je povredjeno najmanje 50 ljudi.
Sahranjivanje posmrtnih ostataka bivšeg argentinskog predsednika Huana Dominga Perona, u sredu u novom mauzoleju, neočekivano je palo u senku sukoba suparničkih sindikalnih grupa u kojima je povredjeno najmanje 50 ljudi.Sukobi su izbili nekoliko časova nakon što se više hiljada gradjana okupilo na ulicama Buenos Ajresa da bi odali poštu Peronu (1895-1974), dok se kovčeg s njegovim posmrtnim ostacima na vojnom džipu kretao ka novom mauzoleju, gde je, treći put od smrti, posle velikih problema zbog nemira, ipak sahranjen.
Iako je izgradnja mauzoleja koštala 880.000 evra, lideri sindikata iz Peronističkog pokreta, koji obuhvata širok spektar od desnice do levice, smatraju da bi bivši argentinski lider trebalo da bude sahranjen na velelepnijem mestu koji više dolikuje nacionalnom heroju, a ne na urbanom groblju.
Dok su pristalice čekale na dolazak džipa s kovčegom, prekrivenim argentinskom svetloplavo-belom zastavom, na putu do mauzoleja, 45 kilometara jugozapadno od Buenos Ajresa, više desetina sindikalnih aktivista počeli su da jedan drugog gadjaju kamenjem.
Izvori lokalne bolnice saopštili su da su četiri osobe ranjene iz vatrenog oružja, što su zvaničnici demantovali mada je u televizijskim izveštajima vidjen bar jedan čovek kako puca iz pištolja, javile su agencije.
Sukobi su, navodno, izbili zbog mesta prisutnih na ceremoniji sahrane, a procesija je bila na kratko obustavljena. I kad su Peronovi posmrtni ostaci konačno sahranjeni, ispred mauzoleja besneli su sukobi.Vlasti, medjutim, nisu mogle da potvrde prave uzroke izbijanja sukoba, a lideri radničkih sindikata upiru prstom jedni u druge, optužujući se za izbijanje nasilja.
Tako je od planiranih pola miliona ljudi, za koje su organizatori verovali da će prisustvovati ceremoniji sahranjivanja, prisustvovalo samo 5.000.
I argentinski predsednik Nestor Kirhner je otkazao prisustvo iz strahovanja od širenja sukoba.
Pripadnici policije, od kojih su sindikati ranije zatražili da ne prisustvuju ovom dogadjaju, ipak su morali da reaguju i situacija je stavljena pod kontrolu.
Sukobi su podsetili na nasilje iz 1971. godine kada se Peron iz egzila u Španiji vratio u Argentinu.
Dve godine nakon toga, Peron je izabran za predsednika. Pristalice sukobljenih strana su se tada sukobili dok je Peron trebalo da sleti na međunarodni aerodrom u Buenos Ajresu.
U mauzoleju je predvidjeno mesto i za Peronovu drugu suprugu Evitu Peron, koja je preminula 1952. godine od raka i čije telo sada počiva u porodičnoj grobnici na groblju Rekoleta. Peronova porodica želi da oni počivaju zajedno, ali Evitina familija to odbija.
Peronov grob na groblju Čakarita u Buenos Ajresu je oskrnavljen 1987. godine, kada su pljačkaši ukrali njegove ruke i sablju. Počinioci nikada nisu otkriveni i ovo ostaje jedna od najvećih argentinskih misterija.
Argentinske vojne vlasti su naložile 1970-tih godina da se Peronov kovčeg premesti iz predsedničke aleje u skromniju porodičnu grobnicu. Vlasti su navele da žele da prenesu njegove posmrtne ostatke na mesto koje je podesnije za jednu o vodećih ličnosti argentinske prošlosti.
I druge stvari zasenile su ovu ceremoniju. Postojala su neslaganja oko toga ko će da joj prisustvuje, jer su "perunisti" i bivši argentinski predsednici Karlos Menem i Eduardo Dualde, baš kao i Kirhner.
A druga stvar je što su u petak veštaci sudske medicine uzeli uzorke sa Peronovog tela na analizu DNK zbog tvrdnji Marte Olgado (73) da je njegova vanbračna kći i samim tim jedino dete.
Peron, koji je tri puta bio predsednik Argentine, prvi put je izabran na taj položaj 1946. godine. Osnovao je Peronističku partiju, koja je i danas jedna od najuticajnijih i reformisao ekonomski i politički život u zemlji.
Sa drugom suprugom Evom - čuvenom Evitom Peron - privukao je siromašne mase, ali je vojnim pučem svrgnut 1955. godine, tri godine posle Evitine smrti.
Posle Peronove smrti, vlast je nasledila njegova treća supruga Isabel, koja je zbačena vojnim udarom 1976. godine, koji je bio uvod u višegodišnju krvavu diktaturu.
(Tanjug)
