Madjarski predsednik Laslo Šoljom pozvao je u nedelju na nacionalno jedinstvo povodom 50. godišnjice ustanka protiv prosovjetskog režima, istakavši da je i pored brojnih različitih interpretacija revolucija bila samo jedna.
Madjarski predsednik Laslo Šoljom pozvao je u nedelju na nacionalno jedinstvo povodom 50. godišnjice ustanka protiv prosovjetskog režima, istakavši da je i pored brojnih različitih interpretacija revolucija bila samo jedna.Na gala svečanosti u Madjarskoj državnoj operi u Budimpešti, on je rekao da ljudi selektivno i u skladu sa svojim interesima interpretiraju pobunu iz 1956. godine, prenele su agencije.
Opozicione partije i nekoliko drugih grupa najavile su bojkot dogadjaja na kojima će socijalistički premijer Ferenc Djurčanj govoriti. Protesti protiv Djurčanja počeli su još 17. septembra kada je priznao da je lagao kako bi pobedio na izborima.
Mnogi takodje dovode u pitanje pravo socijalista, naslednika Komunističke partije koja je vladala Madjarskom do 1989. posle ustanka iz 1956. koji su ugušile sovjetske trupe, da predvodi zvaničnu proslavu revolucije.
Austrijski predsednik Hajnc Fišer, koji je govorio u ime stranih gostiju, medju kojima je bio i predsednik Srbije Boris Tadić, rekao je da ustanak nije bio uzaludan i kao primer za to je naveo članstvo Madjarske u EU.
Ranije u nedelju, Šoljom, Djurčanj i predsednica skupštine Katalin Sili uručili su ordene osamdesetorici učesnika ustanka iz 1956. Neki od odlikovanih rukovali su se samo sa predsednikom, dok su premijera i predsednicu skupštine, koja je takodje član Socijalističke partije, potpuno ignorisali.
Djurčanj i Tadić otkrili su spomen-ploču na Ambasadi Srbije gde je bivši premijer Imre Nadj, koji je posle ustanka kratko bio na vlasti, od tadašnje Jugoslavije zatražio azil zajedno sa nekoliko drugih političkih lidera ustanka.
Posle dve sedmice azila, Nadju i drugima je garantovan bezbedan povratak kući, ali su ih Sovjeti zarobili i potom likvidirali.
Obeležavanju godišnjice u Budimpešti prisustvuju delegacije više od 50 zemalja, a medju gostima su predsednik Evropske komisije Žoze Manuel Barozo, generalni sekretar NATO-a Jap de Hop Shefer, španski kralj Huan Karlos, norveški kralj Harald, predsednici Češke, Nemačke, Litvanije, Austrije i Hrvatske, i premijeri Francuske i Rumunije i drugi zvaničnici. Američku delegaciju predvodio je guverner države Njujork Džordž Pataki, koji je madjarskog porekla.
Više od 2.800 Madjara i 700 sovjetskih vojnika ubijeno je u napadu Crvene armije koji je pokrenut 4. novembra 1956. Posle vojnog poraza, protesti i štrajkovi su nastavljeni nekoliko nedelja, dok ustanak konačno nije ugušen u januaru 1957. Oko 200.000 Madjara pobeglo je iz zemlje.
(Beta)
