Izricanje smrtne kazne bivšem iračkom predsedniku Sadamu Huseinu je "dobar dan za Iračane" i dokaz da je sudstvo u Iraku nezavisno, stoji u ssaopštenju iz Bele kuće.
"Ovo je dobar dan za irački narod", rekao je portparol Bele kuće Toni Snou, u kratkoj izjavi za televiziju NBC.
Presuda je izrečena samo dva dana pred održavanje izbora za američki Kongres, koji protiču u znaku kritika Bušove politike u Iraku.
Medjutim, iz Moskve poručuju da bi izvršenje smrtne kazne nad bivšim iračkim predsednikom Sadamom Huseinom imalo "katastrofalne posledice" za Irak.
U slučaju izvršenja presude, "to bi imalo katastrofalne posledice za Irak, koji se već nalazi na ivici eksplozije", rekao je predsednik komisije za spoljne odnose ruskog parlamenta Konstantin Kosačev u prvom reagovanju iz Rusije na smrtnu presudu vešanjem izrečenu Sadamu Huseinu.
"Malo je verovatno da će ta presuda biti izvršena. To je više jedna moralna odluka", ocenio je taj ruski zvaničnik za moskovski radio Eho.
Kosačev je dodao da je očigledno da će smrtna presuda još više podeliti iračko društvo i da je suniti neće priznati.
Visoki komesar za ljudska prava UN Luiz Arbur pozvala je Irak da Sadamu Huseinu obezbedi fer žalbeni proces, i apelovala na vlasti Iraka da razmotre mogućnost uvodjenje moratorijuma na izvršenje smrtne kazne, ako bude potvrdjena.
"Kredibilan žalbeni proces je suštinski deo pravičnog sudjenja. To je posebno važno u ovom slučaju, kada je doneta odluka o smrtnoj kazni", rekla je ona.
Pravo na žalbu osoba koje je Tribunal u Iraku osudio moraju se poštovati u potpunosti, rekla je Arbur, bivši sudija vrhovnog suda u Kanadi i bivša glavna tužiteljka Tribunala u Hagu.
"Ovo je dobar dan za irački narod", rekao je portparol Bele kuće Toni Snou, u kratkoj izjavi za televiziju NBC.
Presuda je izrečena samo dva dana pred održavanje izbora za američki Kongres, koji protiču u znaku kritika Bušove politike u Iraku.
Medjutim, iz Moskve poručuju da bi izvršenje smrtne kazne nad bivšim iračkim predsednikom Sadamom Huseinom imalo "katastrofalne posledice" za Irak.
U slučaju izvršenja presude, "to bi imalo katastrofalne posledice za Irak, koji se već nalazi na ivici eksplozije", rekao je predsednik komisije za spoljne odnose ruskog parlamenta Konstantin Kosačev u prvom reagovanju iz Rusije na smrtnu presudu vešanjem izrečenu Sadamu Huseinu.
"Malo je verovatno da će ta presuda biti izvršena. To je više jedna moralna odluka", ocenio je taj ruski zvaničnik za moskovski radio Eho.
Kosačev je dodao da je očigledno da će smrtna presuda još više podeliti iračko društvo i da je suniti neće priznati.
Visoki komesar za ljudska prava UN Luiz Arbur pozvala je Irak da Sadamu Huseinu obezbedi fer žalbeni proces, i apelovala na vlasti Iraka da razmotre mogućnost uvodjenje moratorijuma na izvršenje smrtne kazne, ako bude potvrdjena.
"Kredibilan žalbeni proces je suštinski deo pravičnog sudjenja. To je posebno važno u ovom slučaju, kada je doneta odluka o smrtnoj kazni", rekla je ona.
Pravo na žalbu osoba koje je Tribunal u Iraku osudio moraju se poštovati u potpunosti, rekla je Arbur, bivši sudija vrhovnog suda u Kanadi i bivša glavna tužiteljka Tribunala u Hagu.
U Iraku okupljanja za i protiv predsude
Gradjani Iraka reagovali su različtio na smrtnu kaznu Sadamu Huseinu, a okupljanja je u iračkim gradovima bilo uprkos policijskom času koji je u subotu, 4. novembra, uveden u toj zemlji.
Za šiite, koji su bili ugnjetavani tokom Sadamonog režima, presuda je bila razlog za slavlje.
U Bagdadu su se čuli pucnji iz vatrenog oružja u znak slavlja odmah po donošenju presude, a Iračani su telefonirali medjusobno, kako bi bili sigurni sa su svi čuli za presudu.
Više stotina šiita izašlo je na ulice Sadr sitija, jedne od bagdadskih četvrti, da proslave presudu pevanjem i uzvikivanjem slogana protiv Sadama.
Na jednom kontrolnom punktu u Bakubi više stotina ljudi okupilo se u znak protesta zbog presude, na šta je policija reagovala hicima upozorenja, a jedna ososba je tom prilikom povredjena, saopšteno je iz policije.
U rodnom gradu Sadama Huseina Tikritu nekoliko desetina ljudi, uglavnom tinejdžera, na ulicama je pevalo pesme podrške bivšem predsedniku, noseći njegove slike.
Sunitska manjina bila je na vlasti pod režimom Sadama Huseina.
Iračka Vlada je uvela dodatne mere bezbednosti, strahujući od nemira posle sudjenja. Vlada je stavila vojsku u stanje pripravnosti, zabranila vojnicima odsustva i napuštanje kasarne, zatvorila medjunarodni aerodrom i uvela policijski čas u Bagdadu i još dve provincije.
Za šiite, koji su bili ugnjetavani tokom Sadamonog režima, presuda je bila razlog za slavlje.
U Bagdadu su se čuli pucnji iz vatrenog oružja u znak slavlja odmah po donošenju presude, a Iračani su telefonirali medjusobno, kako bi bili sigurni sa su svi čuli za presudu.
Više stotina šiita izašlo je na ulice Sadr sitija, jedne od bagdadskih četvrti, da proslave presudu pevanjem i uzvikivanjem slogana protiv Sadama.
Na jednom kontrolnom punktu u Bakubi više stotina ljudi okupilo se u znak protesta zbog presude, na šta je policija reagovala hicima upozorenja, a jedna ososba je tom prilikom povredjena, saopšteno je iz policije.
U rodnom gradu Sadama Huseina Tikritu nekoliko desetina ljudi, uglavnom tinejdžera, na ulicama je pevalo pesme podrške bivšem predsedniku, noseći njegove slike.
Sunitska manjina bila je na vlasti pod režimom Sadama Huseina.
Iračka Vlada je uvela dodatne mere bezbednosti, strahujući od nemira posle sudjenja. Vlada je stavila vojsku u stanje pripravnosti, zabranila vojnicima odsustva i napuštanje kasarne, zatvorila medjunarodni aerodrom i uvela policijski čas u Bagdadu i još dve provincije.
Kuvajćani i Iranci srećni, Palestinci ne
Arapske zemlje su različito reagovale na vest o smrtnoj kazni za bivšeg iračkog lidera Sadama Huseina, prenele su agencije.
Dok su jedne presudu okarakterisale kao božansku pravdu koja ga je stigla, druge su oštro kritikovale Sjedinjene Američke Države, tvrdeći da je presuda nepravedna.
Pojedini analitičari naveli su da ize presude stoji poruka Vašingtona da je odlučan da završi svoju misiju u Iraku, i da ga pobunjenici neće omesti u toj nameri.
I rekcije ljudi na ulici su bile podeljene. Pojedini Arapi smatraju da je Sadama trebalo ostaviti da vodi svoju zemlju onako kako misli da je najbolje, ističući da je od invazije SAD na Irak 2003. došlo do ogromnog porasta nasilja u toj zemlji.
"Ako je Sadam osudjen na smrt, onda bi bilo fer i da osude predsednika SAD DŽordža Buša na smrt... a trebalo bi i da izraelskog Ehuda Olmerta osude na smrt zbog onog što je uradio u Libanu", rekao je zlatar iz Amana Ibrahim Hreiš.
Medjutim, kolumnistkinja bejrutskog lista "AS-Safir" Satije Nuredin smatra da je Sadam zaslužio kaznu ne samo zbog Dužaila, slučaja zbog koga je osudjen, već i zato što je "predao Irak Amerikancima kao 'sočan zalogaj' bez ikakvog otpora".
Kuvajćani, piše Rojters, koji su najviše propatili tokom sedmomesečne okupacije Iraka 1990. i 1991. godine, pozdravili su odluku suda u Bagdadu da bivši irački lider bude obešen.
U Iranu se nadaju da će Sadam, koji je osudjen za ubistvo 148 šiita u iračkom gradu Dužailu, odgovarati i za zločine koje je počinio tokom iračko-iranskog rata od 1980. do 1988. godine.
"Ezgekucija Sadama Huseina je najmanja kazna koju mu treba izreći, ali to ne znači da treba ignorisati njegove druge žločine, posebno u nametnutim ratovima", rekao je portparol ministarstva spoljnih poslova Mohamed Ali Hoseini pre izricanja kazne.
Ali Fahrudi (38), veteran iz iračko-iranskog rata, izneo je stav koji deli većina Iranaca, da je kazna preblaga.
"Ono što sam pretrpeo tokom tog rata nikada neće moći da mi se nadoknadi, čak i da ga obese 100 puta", rekao je Fahrudi.
Medjutim, Sadam i dalje uživa simpatije medju Palestincima, koji mu se dive zbog protivljenja politici SAD, kao i zbog raketiranja Izraela tokom Zalivskog rata 1991.godine.
Trgovac Osama Isa (23) sa Zapadne obale kaže: "Ovo je uvreda za arpaski svet. Sadam je napravio neke velike greške. Ali pogledajte Irak danas: krv i svakodnevni masakri".
(Beta/MONDO)
Dok su jedne presudu okarakterisale kao božansku pravdu koja ga je stigla, druge su oštro kritikovale Sjedinjene Američke Države, tvrdeći da je presuda nepravedna.
Pojedini analitičari naveli su da ize presude stoji poruka Vašingtona da je odlučan da završi svoju misiju u Iraku, i da ga pobunjenici neće omesti u toj nameri.
I rekcije ljudi na ulici su bile podeljene. Pojedini Arapi smatraju da je Sadama trebalo ostaviti da vodi svoju zemlju onako kako misli da je najbolje, ističući da je od invazije SAD na Irak 2003. došlo do ogromnog porasta nasilja u toj zemlji.
"Ako je Sadam osudjen na smrt, onda bi bilo fer i da osude predsednika SAD DŽordža Buša na smrt... a trebalo bi i da izraelskog Ehuda Olmerta osude na smrt zbog onog što je uradio u Libanu", rekao je zlatar iz Amana Ibrahim Hreiš.
Medjutim, kolumnistkinja bejrutskog lista "AS-Safir" Satije Nuredin smatra da je Sadam zaslužio kaznu ne samo zbog Dužaila, slučaja zbog koga je osudjen, već i zato što je "predao Irak Amerikancima kao 'sočan zalogaj' bez ikakvog otpora".
Kuvajćani, piše Rojters, koji su najviše propatili tokom sedmomesečne okupacije Iraka 1990. i 1991. godine, pozdravili su odluku suda u Bagdadu da bivši irački lider bude obešen.
U Iranu se nadaju da će Sadam, koji je osudjen za ubistvo 148 šiita u iračkom gradu Dužailu, odgovarati i za zločine koje je počinio tokom iračko-iranskog rata od 1980. do 1988. godine.
"Ezgekucija Sadama Huseina je najmanja kazna koju mu treba izreći, ali to ne znači da treba ignorisati njegove druge žločine, posebno u nametnutim ratovima", rekao je portparol ministarstva spoljnih poslova Mohamed Ali Hoseini pre izricanja kazne.
Ali Fahrudi (38), veteran iz iračko-iranskog rata, izneo je stav koji deli većina Iranaca, da je kazna preblaga.
"Ono što sam pretrpeo tokom tog rata nikada neće moći da mi se nadoknadi, čak i da ga obese 100 puta", rekao je Fahrudi.
Medjutim, Sadam i dalje uživa simpatije medju Palestincima, koji mu se dive zbog protivljenja politici SAD, kao i zbog raketiranja Izraela tokom Zalivskog rata 1991.godine.
Trgovac Osama Isa (23) sa Zapadne obale kaže: "Ovo je uvreda za arpaski svet. Sadam je napravio neke velike greške. Ali pogledajte Irak danas: krv i svakodnevni masakri".
(Beta/MONDO)
Pridruži se MONDO zajednici.