Decenijama nakon što je Pokret za gradjanska prava izdejstvovao ukidanje segregacionih zakona u SAD, rasna nejednakost i dalje opstaje, a prema nekim proračunima se i povećava.
Ta nejednakost posebno je izražena u zaradama, obrazovanju i vlasništvu nekretnina, pokazuju podaci koje je objavila Statistička kancelarija SAD-a.
Prihodi porodice belaca u 2005. godini bili su za dve trećine veći od zarada crnačke porodice, a za 40 odsto od zarade hispanoameričke porodice, pokazuje istraživanje američkih zajednica koje je obavila Statistička kancelarija SAD-a.
Prosečna zarada belačkih porodica u 2005. godini iznosila je 50.622 dolara, crnačkih 30.939, a hispanoameričkih 36.279 dolara.
Za odrasle belce je mnogo verovatnije da imaju fakultetsku diplomu i da su vlasnici kuće u kojoj žive nego što je to slučaj sa odraslim crncima i hispancima. Jaz izmedju crnaca i belaca kod srednjoškolskih diploma je smanjen ali se povećao kod fakultetskih.
Oko 30 odsto belaca ima najmanje višu školu, dok je kod crnaca takvih 17 odsto, a kod hispanaca 12 odsto sa višim ili visokim stepenom obrazovanja.
Daleko ispred svih su Amerikanci azijatskog porekla, kojih 49 odsto ima najmanje višu školu, a odskaču i sa prosečnim prihodom sa 60.367 dolara po domaćinstvu. Ipak, oni imaju višu stopu siromaštva od belaca i manji postotak kućevlasništva.
Stopa siromaštva takodje odražava rasnu nejednakost, pa je tako na primer u Americi u 2005. u siromaštvu živelo 8,3 odsto belaca, 24,9 odsto crnaca, 21,8 odsto Hispanoamerikanaca i 11,1 odsto Azijata.
„Rasa je toliko povezana sa klasom u SAD da, iako možda ne postoji direktna diskriminacija, i dalje postoji indirektna. No ne znači da je zbog toga manje moćna“, ocenio je profesor sociologije Dalton Konli sa Univerziteta u Njujorku, autor knjige „Biti crn, živeti u crvenom“.
Kada je reč o vlasništvu kuća i stanova, tri četvrtine belačkih domaćinstava živelo je u svom vlasništvu tokom 2005. godine naspram 46 odsto crnačkih i 48 odsto hispanoameričkih porodica.
Udeo kućevlasnika medju Amerikancima nikada nije bio veći, ali se rasni jaz povećao u poslednjih 25 godina. Kućevlasništvo stvara bogatstvo, koje omogućava porodicama da žive u dobrim četvrtima sa dobrim školama. Takodje pomaže porodicama da deci plaćaju fakultet, što vodi do bolje plaćenih poslova i krug se ponavlja.
Tomas Šapiro, profesor prava i socijalne politike, navodi da je najlakši odgovor za smanjenje rasnog jaza podsticanje kućevlasništva kroz kredite i vladine programe, što će omogućiti manjinskim porodicama da akumuliraju bogatstvo.
(MONDO/agencije)
Ta nejednakost posebno je izražena u zaradama, obrazovanju i vlasništvu nekretnina, pokazuju podaci koje je objavila Statistička kancelarija SAD-a.
Prihodi porodice belaca u 2005. godini bili su za dve trećine veći od zarada crnačke porodice, a za 40 odsto od zarade hispanoameričke porodice, pokazuje istraživanje američkih zajednica koje je obavila Statistička kancelarija SAD-a.
Prosečna zarada belačkih porodica u 2005. godini iznosila je 50.622 dolara, crnačkih 30.939, a hispanoameričkih 36.279 dolara.
Za odrasle belce je mnogo verovatnije da imaju fakultetsku diplomu i da su vlasnici kuće u kojoj žive nego što je to slučaj sa odraslim crncima i hispancima. Jaz izmedju crnaca i belaca kod srednjoškolskih diploma je smanjen ali se povećao kod fakultetskih.
Oko 30 odsto belaca ima najmanje višu školu, dok je kod crnaca takvih 17 odsto, a kod hispanaca 12 odsto sa višim ili visokim stepenom obrazovanja.
Daleko ispred svih su Amerikanci azijatskog porekla, kojih 49 odsto ima najmanje višu školu, a odskaču i sa prosečnim prihodom sa 60.367 dolara po domaćinstvu. Ipak, oni imaju višu stopu siromaštva od belaca i manji postotak kućevlasništva.
Stopa siromaštva takodje odražava rasnu nejednakost, pa je tako na primer u Americi u 2005. u siromaštvu živelo 8,3 odsto belaca, 24,9 odsto crnaca, 21,8 odsto Hispanoamerikanaca i 11,1 odsto Azijata.
„Rasa je toliko povezana sa klasom u SAD da, iako možda ne postoji direktna diskriminacija, i dalje postoji indirektna. No ne znači da je zbog toga manje moćna“, ocenio je profesor sociologije Dalton Konli sa Univerziteta u Njujorku, autor knjige „Biti crn, živeti u crvenom“.
Kada je reč o vlasništvu kuća i stanova, tri četvrtine belačkih domaćinstava živelo je u svom vlasništvu tokom 2005. godine naspram 46 odsto crnačkih i 48 odsto hispanoameričkih porodica.
Udeo kućevlasnika medju Amerikancima nikada nije bio veći, ali se rasni jaz povećao u poslednjih 25 godina. Kućevlasništvo stvara bogatstvo, koje omogućava porodicama da žive u dobrim četvrtima sa dobrim školama. Takodje pomaže porodicama da deci plaćaju fakultet, što vodi do bolje plaćenih poslova i krug se ponavlja.
Tomas Šapiro, profesor prava i socijalne politike, navodi da je najlakši odgovor za smanjenje rasnog jaza podsticanje kućevlasništva kroz kredite i vladine programe, što će omogućiti manjinskim porodicama da akumuliraju bogatstvo.
(MONDO/agencije)
Pridruži se MONDO zajednici.