Medjunarodni dan borbe protiv nasilja nad ženama, koji je prvi put ustanovljen 25. novembra 1981. godine u Bogoti, obeležava se danas u svetu.
Medjunarodni dan borbe protiv nasilja nad ženama, koji je prvi put ustanovljen 25. novembra 1981. godine u Bogoti, obeležava se danas u svetu.Tog dana feministkinje Latinske Amerike i Kariba na sastanku su govorile o porodičnom nasilju, silovanjima i seksualnom zlostavljanju, kao i o nasilju koje žene i politički zatvorenici trpe pod tadašnjim diktatorskim režimima u zemljama Južne Amerike.
Današnji dan odabran je za Medjunarodni dana borbe protiv nasilja nad ženama u znak sećanja na sestre Patriu, Minervu i Mariu Teresu Mirabel koje je brutalno ubio dikatator Rafael Truhiljo u Dominikanskoj Republici 1960. godine.
Sestre Mirabel delovale su pod imenom "Las Mariposas" (leptiri) kao političke aktivistkinje i postale simbol otpora diktatorskom režimu Truhilja.
Zbog svojih revolucionarnih aktivnosti i borbe za demokratiju i pravdu, hapšene su više puta zajedno sa svojim muževima.
Na današnji dan 1981. godine, dok su bile u vozilu na putu do zatvora da posete svoje muževe, uhapsila ih je Truhiljova policija. Sve tri su zadavljene, a njihova tela pronadjena su polomljenih kostiju.
Vest o ubistvu sestara Mirabel razbesnela je narod i dala zamah pokretu otpora protiv dikatora Truhilja, na koga je već 30.maja 1961. godine izvršen atentat. Nedugo potom Truhiljo je svrgnut sa vlasti.
U okviru medjunarodne kampanje obeležavanja Dana protiv nasilja nad ženama, biće obeležena i godišnjica Montrealskog masakra kao sećanje na 6. decembar 1989. godine kada je Mark Lepin (25), naopružan poluautomatskom puškom i noževima, ubio 14 žena i ranio 13 ljudi (devet žena i četiri muškarca) na kanadskom univerzitetu u Montrealu.
Lepin je ostavio pismo u kome objašnajva svoju mržnju prema feministkinjama.
Kanadska vlada proglasila je taj dan Nacionalnim danom sećanja i akcije protiv nasilja nad ženama.
"Koalicija 6. decembar" je 1993. godine osnovala fond za žene koje su pokušale da se izvuku iz situacija nasilja i osiguraju za sebe i decu sigurniju sredinu.
Od tih godina, nasilje nad ženama u celom svetu je u porastu.
Zbog toga su šefovi zemalja i vlada država članica Saveta Evrope (SE) na trećem samitu u Varšavi u maju 2005. godine izradili Akcioni plan u okviru koga će se parlamenti svih zemalaja članica SE ujediniti u borbi protiv nasilja nad ženama u porodici.
"Ono (nasilje) ne poznaje geografske granice, nije ograničeno godinama, nije posebna sklonost ni jedne rase i prisutno je u svim vrstama porodičnih odnosa i u svakoj društvenoj sredini...Porodično nasilje je jedno od najrasprostranjenijih oblika kršenja ljudskih prava na svetu i mora biti suzbijeno u svim državama članica Saveta Evrope", istaknuto je u izjavi šefova zemalja i vlada država članica SE.
Razvojni fond UN za žene tvrdi da u proseku svaka treća žena u svetu tokom života bude silovana, prebijena ili na neki drugi način maltretirana.
Statistika svedoči i da su čak u više od 70 odsto slučajeva ubistava žena u svetu izvršioci bili njihovi muški partneri.
(Tanjug)
