U Rigi počinje dvodnevni samit NATO na kome će lideri Aljanse razgovarati o transformaciji tog vojnog saveza, operacijama u inostranstvu, pre svega u Avganistanu, i ključnim bezbednosnim pitanjima.
U Rigi počinje dvodnevni samit NATO na kome će lideri Aljanse razgovarati o transformaciji tog vojnog saveza, operacijama u inostranstvu, pre svega u Avganistanu, i ključnim bezbednosnim pitanjima.Očekuje se da će na samitu učestvovati američki predsednik Džordž Buš, britanski premijer Toni Bler, francuski predsednik Žak Širak, nemačka kancelarka Angela Merkel i lideri drugih zemalja članica NATO.
Sa samita neće biti upućeni novi pozivi za članstvo zapadnog vojnog saveza, ali će ipak, kako se očekuje, biti potvrdjena politika "otvorenih vrata".
Na samitu jedna od ključnih tema biće Avganistan i operacija ISAF, u okviru koje 32.000 vojnika Alijanse nailaze na sve veći otpor talibana na jugu i istoku zemlje. Generalni sekretar NATO-a Jap de Hop Shefer je izjavio da očekuje dodatnih 2.500 trupa, dok će dodatne vojnike tražiti i američki predsednik Džordž Buš.
Sve više članica Alijanse osećaju, međutim, nelagodnost kad je u pitanju ideja da, zbog tamošnje teške situacije u Avganistanu, tamo bude poslato još vojnika, pa pojedine članice traže da budu “izuzete” kad je reč o razmeštanja trupa, operacija i načina suprostavljanja neprijatelju.
Na samitu će biti reči i o želji SAD da NATO ojača svoje veze sa zemljama Pacifika, poput Australije, Novog Zelanda, Južne Koreje i Japana.
Toj ideji se, međutim, suprostavlja Francuska, koja smatra da bi to vodilo ka stvaranju neke vrste “nove verzije Ujedinjenih nacija”, što bi moglo da stvori utisak da Zapad stvara savezništvo protiv onih koji ne dele njegove vrednosti i stavove.
Šefovi država će raspravljati i o odnosima s Rusijom, borbi protiv terorizma, Bliskom Istoku i Darfuru.
Samit će zvanično početi radnom večerom šefova država, dok je glavni događaj - radni sastanak - predviđen za sredu ujutru. Nakon sastanka biće objavljena zajednička deklaracija sa samita.
U Rigi su, inače, preduzete izuzetne mere bezbednosti pa je potpuno zatvoren stari, istorijski deo grada, u kojem će, između ostalog, američki predsednik Buš imati neke od svojih predviđenih sastanaka.
Za javni saobraćaj su zatvoreni i glavni mostovi, a stanovnici Rige su dobili po tri slobodna dana za vreme trajanja samita, te većina prodavnica i ustanova ne radi.
(MONDO/agencije)
