Savet bezbednosti UN jednoglasno je u utorak produžio mandat stranim trupama u Iraku, nepuna 24 časa pošto je to zatražio irački premijer Nuri al Maliki.
Savet bezbednosti UN jednoglasno je u utorak produžio mandat stranim trupama u Iraku, nepuna 24 časa pošto je to zatražio irački premijer Nuri al Maliki.
Rezolucija, koju su ranije u utorak načinile SAD, predvidja produženje mandata do 31. decembra sledeće godine, uz klauzulu dačitava medjunarodna vojna misija može biti i ranije ukinuta zahtev iračkih vlasti.
Irački premijer Nuri al Maliki zatražio je od Saveta bezbednosti da produži mandat medjunarodnih snaga u toj državi, naglašavajući da je vladi u Bagdadu potrebno još vremena da bi mogla samostalno preuzme odgovornost za bezbednost i stabilnost u zemlji.
Malikijevu molbu su odmah prihvatile SAD, koju su već načinile nacrt nove rezolucije, kojom se misija od oko 160.000 stranih vojnika, mahom Amerikanaca, produžava do 31. decembra 2007.
Al Maliki je, takodje, zatražio od Saveta bezbednosti da prestane da koristi iračke prihode od prodaje nafte za nadoknadjivanje štete žrtvama iračke invazije na Kuvajt 1992. godine, kao i za plaćanje inspektora UN, koji su tokom vladavine Sadama Huseina kontrolisali naoružanje te države.
U nacrtu rezolucije, u skladu sa tekućom debatom u SAD o mogućem postepenom povlačenju trupa tokom naredne godine, uvrštena je i formulacija da medjunarodna vojna misija može biti ukinuta na zahtev iračkih vlasti.
Diplomate u UN ne očekuju da će produženje misije predstavljati bilo kakav problem za Savet bezbednosti, jer je Irak samoinicijativno zatražio produženje mandata, a i medju državama članicama tog tela nema nikakvog spora oko suštine čitave operacije.
Produženje mandata okupacionih trupa u Iraku nije predmet nikakvog spora, ali je ta država već duboko zagazila u gradjanski rat, što glavnog tvorca čitave politike prema Iraku, američkog predsednika Džordža Buša, dovodi u neprijatan položaj na medjunarodnoj sceni i domaćem terenu, ocenjuju politički analitičari.
Američka javnost duboko je podeljena oko Bušove iračke avanture, ali znatno brojnija, liberalna javnost smatra da SAD nemaju više šta da traže u Iraku i da što pre treba da povuku većinu od 144.000 vojnika.
Istovremeno, Iran preti da preuzme dominantnu ulogu na Bliskom istoku što na poslednjih izborima žestoko poražene američke konzervativce posebno uzbudjuje, pošto se ta država smatra izvoznikom svih zala u tom regionu.
Buš će se, u pokušaju da situaciju u Iraku bar približi normalnosti, već u četvrtak sastati sa Al Malikijem, ali u Amanu, pošto se smatra da je Bagdad u ovom trenutku previše opasan za takav poduhvat.
Generalni sekretar UN Kofi Anan ocenio je u ponedeljak da se Irak nalazi na ivici gradjanskog rata i pozvao medjunarodnu zajednicu na odlučnu akciju kako bi se sprečilo da ta država potone dublje u tragediju.
"Imajući u vidu razvoj situacije, ukoliko se hitno ne povuku drastični potezi da se zaustavi sve lošija situacija, to bi se moglo dogoditi. U stvari, to se već skoro desilo", rekao je Anan novinarima na Ist Riveru.
Posmatrači, pak, smatraju da je opisivanje Iraka kao države koja se nalazi na ivici gradjanskog rata neobično blago, s obzirom na stepen nasilja i broj žrtava sukoba beznadežno zavadjenih strana.
Poverljivi izveštaj Korpusa načinjen je da bi se identifikovalo stanje stvari na terenu, ali i upozorilo da je sve veća popularnost Al Kaide, suštinski, proizvod pogroma nad iračkim sunitima, koji se, strahujući za goli opstanak, sve više okreću pokretu Osame bin Ladena.
"Sunitima su se ostvarili najveći strahovi - Iran kontroliše Bagdad, a stanovnici provincije Anbar, većinom suniti, su marginalizovani…Suniti, takodje, drže da nije mudro pouzdati se u pomoć američkih trupa, jer smatraju da će se SAD povući pre nego što se situacija u Iraku normalizuje", navodi se u izveštaju.
Provincija Anbar, sa većinskim sunitskim stanovništvom i bez izvora nafte, smatra se nukleusom pobune protiv Amerikanaca. Od početka septembra, u tom regionu ubijeno je najmanje 90 američkih vojnika.
Opisujući stanje u kojem se trenutno nalaze suniti, stručnjaci Korpusa mornaričke pešadije navode da je ta grupa "uplašena, očajna i osiromašena, napuštena od verskih i političkih lidera, koji su napustili zemlju".
Marinci, takodje, tvrde da je Al Kaida uspostavila ilegalnu trgovinu naftom, od koje finansira akcije širom Iraka, kao i da vlada u Bagdadu novac od trgovine nafte koristi za zadovoljavanje šiita.
Navodi se i da centralne iračke vlasti ne plaćaju službenike u Anbaru, što u ogromnoj meri onemogućava bilo kakvu normalizaciju stanja, što vešto koriste operativci Al Kaide, infiltrirajući se u sve pore tamošnjeg društva.
(Tanjug)
Rezolucija, koju su ranije u utorak načinile SAD, predvidja produženje mandata do 31. decembra sledeće godine, uz klauzulu dačitava medjunarodna vojna misija može biti i ranije ukinuta zahtev iračkih vlasti.
Irački premijer Nuri al Maliki zatražio je od Saveta bezbednosti da produži mandat medjunarodnih snaga u toj državi, naglašavajući da je vladi u Bagdadu potrebno još vremena da bi mogla samostalno preuzme odgovornost za bezbednost i stabilnost u zemlji.
Malikijevu molbu su odmah prihvatile SAD, koju su već načinile nacrt nove rezolucije, kojom se misija od oko 160.000 stranih vojnika, mahom Amerikanaca, produžava do 31. decembra 2007.
Al Maliki je, takodje, zatražio od Saveta bezbednosti da prestane da koristi iračke prihode od prodaje nafte za nadoknadjivanje štete žrtvama iračke invazije na Kuvajt 1992. godine, kao i za plaćanje inspektora UN, koji su tokom vladavine Sadama Huseina kontrolisali naoružanje te države.
U nacrtu rezolucije, u skladu sa tekućom debatom u SAD o mogućem postepenom povlačenju trupa tokom naredne godine, uvrštena je i formulacija da medjunarodna vojna misija može biti ukinuta na zahtev iračkih vlasti.
Diplomate u UN ne očekuju da će produženje misije predstavljati bilo kakav problem za Savet bezbednosti, jer je Irak samoinicijativno zatražio produženje mandata, a i medju državama članicama tog tela nema nikakvog spora oko suštine čitave operacije.
Produženje mandata okupacionih trupa u Iraku nije predmet nikakvog spora, ali je ta država već duboko zagazila u gradjanski rat, što glavnog tvorca čitave politike prema Iraku, američkog predsednika Džordža Buša, dovodi u neprijatan položaj na medjunarodnoj sceni i domaćem terenu, ocenjuju politički analitičari.
Američka javnost duboko je podeljena oko Bušove iračke avanture, ali znatno brojnija, liberalna javnost smatra da SAD nemaju više šta da traže u Iraku i da što pre treba da povuku većinu od 144.000 vojnika.
Istovremeno, Iran preti da preuzme dominantnu ulogu na Bliskom istoku što na poslednjih izborima žestoko poražene američke konzervativce posebno uzbudjuje, pošto se ta država smatra izvoznikom svih zala u tom regionu.
Buš će se, u pokušaju da situaciju u Iraku bar približi normalnosti, već u četvrtak sastati sa Al Malikijem, ali u Amanu, pošto se smatra da je Bagdad u ovom trenutku previše opasan za takav poduhvat.
Generalni sekretar UN Kofi Anan ocenio je u ponedeljak da se Irak nalazi na ivici gradjanskog rata i pozvao medjunarodnu zajednicu na odlučnu akciju kako bi se sprečilo da ta država potone dublje u tragediju.
"Imajući u vidu razvoj situacije, ukoliko se hitno ne povuku drastični potezi da se zaustavi sve lošija situacija, to bi se moglo dogoditi. U stvari, to se već skoro desilo", rekao je Anan novinarima na Ist Riveru.
Posmatrači, pak, smatraju da je opisivanje Iraka kao države koja se nalazi na ivici gradjanskog rata neobično blago, s obzirom na stepen nasilja i broj žrtava sukoba beznadežno zavadjenih strana.
Marinci SAD nemoćni u Iraku
Američka vojska više nije u stanju da porazi pobunjenike na zapadu Iraka i suprotstavi se rastućoj popularnosti Al Kaide, navodi se u poverljivom izveštaju Korpusa mornaričke pešadije SAD, popularnih marinaca, koji su u utorak objavili američki mediji.Poverljivi izveštaj Korpusa načinjen je da bi se identifikovalo stanje stvari na terenu, ali i upozorilo da je sve veća popularnost Al Kaide, suštinski, proizvod pogroma nad iračkim sunitima, koji se, strahujući za goli opstanak, sve više okreću pokretu Osame bin Ladena.
"Sunitima su se ostvarili najveći strahovi - Iran kontroliše Bagdad, a stanovnici provincije Anbar, većinom suniti, su marginalizovani…Suniti, takodje, drže da nije mudro pouzdati se u pomoć američkih trupa, jer smatraju da će se SAD povući pre nego što se situacija u Iraku normalizuje", navodi se u izveštaju.
Provincija Anbar, sa većinskim sunitskim stanovništvom i bez izvora nafte, smatra se nukleusom pobune protiv Amerikanaca. Od početka septembra, u tom regionu ubijeno je najmanje 90 američkih vojnika.
Opisujući stanje u kojem se trenutno nalaze suniti, stručnjaci Korpusa mornaričke pešadije navode da je ta grupa "uplašena, očajna i osiromašena, napuštena od verskih i političkih lidera, koji su napustili zemlju".
Marinci, takodje, tvrde da je Al Kaida uspostavila ilegalnu trgovinu naftom, od koje finansira akcije širom Iraka, kao i da vlada u Bagdadu novac od trgovine nafte koristi za zadovoljavanje šiita.
Navodi se i da centralne iračke vlasti ne plaćaju službenike u Anbaru, što u ogromnoj meri onemogućava bilo kakvu normalizaciju stanja, što vešto koriste operativci Al Kaide, infiltrirajući se u sve pore tamošnjeg društva.
(Tanjug)
