Svake godine milioni ljudskih bića bivaju predmet kupoprodaje da bi potom bili držani u uslovima jednakim ropstvu, uprkos mnogobrojnim međunarodnim konvencijama, deklaracijama i zakonima o pravima čoveka.
Milioni muškaraca, žena i dece završavaju, na prevaru ili nasilno, kao "belo roblje" u kandžama organizacija mafijaškog tipa koje ih primoravaju na prostituciju, prosjačenje i kradju. Mnogi su, pak, primorani na danonoćan rad u rudnicima, na gradjevinama i plantažama ili kao posluga...
Procenjuje se da se broj žena koje svake godine bivane prodate ili kupljene samo zarad prostitucije kreće izmedju 700.000 i četiri miliona, od toga samo u Evropi izmedju 120.000 i 500.000.
Region Jugoistočne Evrope, posebno Balkan, već duže vreme neslavno prednjače kao jedno od glavnih područja tranzita za trgovinu ljudima, odnosno kao "izvorište belog roblja", prenele su agencije.
Prema podacima MOR, prisilnim radom u ropskim uslovima najviše su pogodjene žene. One čine 56 posto svih žrtava prisilne ekonomske eksploatacije i čak 98 odsto svih žrtava prisilne eksploatacije radi komercijalnog seksa, navedeno je u jednom izveštaju MOR.
Prema procenama MOR, u svetu najmanje 12,3 miliona ljudi danas rade kao pravi robovi. Te procene su, medjutim, daleko od stvarne situacije jer, priznaju i sami istraživači MOR, u svetu danas legalno radi blizu 100 miliona adolescenata.
Istovremeno, podaci o sasvim maloj deci primorani na ropski rad nisu nikome poznati, mada se zna da ih ima po rudnicima Afrike, na plantažama Južne Amerike i po kućama Azije...
Posebno brine što decu upošljavaju na uslovima, gde su propisi o bezbednosti i zaštiti zdravlja slabi ili uopšte ne postoje, navedeno je u jednom izveštaju MOR.
I u raznim izveštajima UN je upozoreno na ropski rad dece koja su pri tom suočena i s raznim vidovima nasilja - verbalnog i fizičkog, kao i sa seksualnim zlostavljanjem, ukjučujući u ekstremnim slučajevima silovanje pa čak i - ubistvo!
Svetski dan borbe protiv ropstva, 2. decembar, ustanovljen je u UN kao sećanje na 2. decembar 1949. godine, kada je usvojena Konvencija o suzbijanju trgovine ljudima.
Datum je izabran u znak sećanja na dan kada je 1859. godine u SAD obešen DŽon Braun, vodja pokreta protiv onih koji su se borili za ukidanje ropstva. Bio je to istorijski dan u SAD - prekretnica koja je dovela do gradjanskog rata i potonjeg ukidanja ropstva.
Tačka na ropstvo u SAD je stavljena 18. decembra 1865. kada je proglašena ratifikacija XIII Amandmana na Ustav SAD. Taj amandman je ubrzo postao garancija protiv prisilnog rada.
Ropstvo je, inače, najpre ukinuto u jednoj francuskoj koloniji - na francuskom delu karipskog ostrva Santo Domingo 1793. godine, neposredno posle trijumfa Francuske revolucije. Poslednje zemlje u kojima je ropstvo ukinuto su Kuba (1886) i Brazil (1888).
U ostalim francuskim kolonijama, ropstvo je zvanicnco ukinuto 27. aprila 1848. godine posle novog talasa gradjanskih nemira ne samo u Francuskoj, već i u celoj Evropi, pošto nova, sazrela i imućna gradjanska klasa nije više želela da toleriše aristokratske privilegije.
Dekretom francuske vlade iz te godine, slobodu je dobilo više od 260.000 robova u kkolonijama te zemlje.
Zanimljivo je, medjutim, da je taj datum počeo da se u Francuskoj obeležava tek od nedavno - odlukom predsednika republike Žaka Širaka.
U Francuskoj se, u tom smislu, više obeležava jedan drugi datum - 10. maj, dan kada je 2001. godine Narodna skupština usvojila zakon kojim su trgovina ljudima i ropstvo žigosani kao zločin protiv čovečnosti.
MOR je na početku 21. veka objavila izveštaj pod naslovom "Globalno savezništvo protiv prisilnog rada" u kojem je preporučena globalna akcija.
Svet, medjutim, nije mnogo video od te preporučene akcije, pa je sve uglavnom ostalona rečima - a pogotovu, na žalost, na kontinentima na kojima su ljudi najčešće žrtve ropstva.
Kampanja MOR je usmerena, pre svega, na uskladjivanje zakona svih država s konvencijama protiv prisilnog rada kojih ima puno - od Medjunarodnog sporazuma za zaštitu od zločinačke trgovine poznate, pod imenom trgovina belim robljem od 18. maja 1904. godine do sijaset današnjih konvencija, deklaracija, sporazuma i zakona.
(Tanjug)
Milioni muškaraca, žena i dece završavaju, na prevaru ili nasilno, kao "belo roblje" u kandžama organizacija mafijaškog tipa koje ih primoravaju na prostituciju, prosjačenje i kradju. Mnogi su, pak, primorani na danonoćan rad u rudnicima, na gradjevinama i plantažama ili kao posluga...
Procenjuje se da se broj žena koje svake godine bivane prodate ili kupljene samo zarad prostitucije kreće izmedju 700.000 i četiri miliona, od toga samo u Evropi izmedju 120.000 i 500.000.
Region Jugoistočne Evrope, posebno Balkan, već duže vreme neslavno prednjače kao jedno od glavnih područja tranzita za trgovinu ljudima, odnosno kao "izvorište belog roblja", prenele su agencije.
Prema podacima MOR, prisilnim radom u ropskim uslovima najviše su pogodjene žene. One čine 56 posto svih žrtava prisilne ekonomske eksploatacije i čak 98 odsto svih žrtava prisilne eksploatacije radi komercijalnog seksa, navedeno je u jednom izveštaju MOR.
Prema procenama MOR, u svetu najmanje 12,3 miliona ljudi danas rade kao pravi robovi. Te procene su, medjutim, daleko od stvarne situacije jer, priznaju i sami istraživači MOR, u svetu danas legalno radi blizu 100 miliona adolescenata.
Istovremeno, podaci o sasvim maloj deci primorani na ropski rad nisu nikome poznati, mada se zna da ih ima po rudnicima Afrike, na plantažama Južne Amerike i po kućama Azije...
Posebno brine što decu upošljavaju na uslovima, gde su propisi o bezbednosti i zaštiti zdravlja slabi ili uopšte ne postoje, navedeno je u jednom izveštaju MOR.
I u raznim izveštajima UN je upozoreno na ropski rad dece koja su pri tom suočena i s raznim vidovima nasilja - verbalnog i fizičkog, kao i sa seksualnim zlostavljanjem, ukjučujući u ekstremnim slučajevima silovanje pa čak i - ubistvo!
Svetski dan borbe protiv ropstva, 2. decembar, ustanovljen je u UN kao sećanje na 2. decembar 1949. godine, kada je usvojena Konvencija o suzbijanju trgovine ljudima.
Datum je izabran u znak sećanja na dan kada je 1859. godine u SAD obešen DŽon Braun, vodja pokreta protiv onih koji su se borili za ukidanje ropstva. Bio je to istorijski dan u SAD - prekretnica koja je dovela do gradjanskog rata i potonjeg ukidanja ropstva.
Tačka na ropstvo u SAD je stavljena 18. decembra 1865. kada je proglašena ratifikacija XIII Amandmana na Ustav SAD. Taj amandman je ubrzo postao garancija protiv prisilnog rada.
Ropstvo je, inače, najpre ukinuto u jednoj francuskoj koloniji - na francuskom delu karipskog ostrva Santo Domingo 1793. godine, neposredno posle trijumfa Francuske revolucije. Poslednje zemlje u kojima je ropstvo ukinuto su Kuba (1886) i Brazil (1888).
U ostalim francuskim kolonijama, ropstvo je zvanicnco ukinuto 27. aprila 1848. godine posle novog talasa gradjanskih nemira ne samo u Francuskoj, već i u celoj Evropi, pošto nova, sazrela i imućna gradjanska klasa nije više želela da toleriše aristokratske privilegije.
Dekretom francuske vlade iz te godine, slobodu je dobilo više od 260.000 robova u kkolonijama te zemlje.
Zanimljivo je, medjutim, da je taj datum počeo da se u Francuskoj obeležava tek od nedavno - odlukom predsednika republike Žaka Širaka.
U Francuskoj se, u tom smislu, više obeležava jedan drugi datum - 10. maj, dan kada je 2001. godine Narodna skupština usvojila zakon kojim su trgovina ljudima i ropstvo žigosani kao zločin protiv čovečnosti.
MOR je na početku 21. veka objavila izveštaj pod naslovom "Globalno savezništvo protiv prisilnog rada" u kojem je preporučena globalna akcija.
Svet, medjutim, nije mnogo video od te preporučene akcije, pa je sve uglavnom ostalona rečima - a pogotovu, na žalost, na kontinentima na kojima su ljudi najčešće žrtve ropstva.
Kampanja MOR je usmerena, pre svega, na uskladjivanje zakona svih država s konvencijama protiv prisilnog rada kojih ima puno - od Medjunarodnog sporazuma za zaštitu od zločinačke trgovine poznate, pod imenom trgovina belim robljem od 18. maja 1904. godine do sijaset današnjih konvencija, deklaracija, sporazuma i zakona.
(Tanjug)
Pridruži se MONDO zajednici.