Američki predsednik Džordž Buš razmatra mogućnost promene politike SAD u Iraku, u skladu sa preporukama koje je bivši ministar odbrane Donald Ramsfeld izneo u poverljivom memorandumu pre nego što je podneo ostavku.
Ramsfeld je, dva dana pre nego što je saopštio da se povlači sa funkcije ministra odbrane, Beloj kući uputio tajni memorandum u kojem se navodi da je vreme za "značajne promene" u Iraku, koje bi trebalo da uključe i smanjivanje broja američkih vojnika.
Savetnik za nacionalnu bezbednost u Beloj kući Stiven Hedli izjavio je da će Buš uzeti u obzir taj memorandum, koji je prvi put objavljen u dnevniku "Njujork tajms", kada bude odlučivao o izmenama američke politike u Iraku.
Hedli je rekao da se Buš složio sa Ramsfeldom da "se stvari ne odvijaju dovoljno dobro ili brzo u Iraku", dodajući da je neophodno napraviti odredjene izmene koje bi omogućile napredak.
Američki predsednik će, takodje, razmotriti i predloge Studijske grupe za Irak, na čijem je čelu bivši državni sekretar Džejms Bejker, a čine je predstavnici i Demokratske i Republikanske stranke.
Očekuje se da bi Studijska grupa trebalo da u sredu iznese svoje predloge i preporuke za aktuelnu situaciju u Iraku.
Prema Hedlijevim rečima, Buš će uzeti u obzir i mišljenja lidera demokrata i republikanaca u američkom Kongresu kao i ciljeve koje želi da ostvari iračka vlada.
"Sve te stvari on će zajedno uzeti u obzir u cilju postizanja napretka u Iraku", rekao je Hedli.
Više od 2.800 američkih vojnika i na desetine hiljada Iračana ubijeno je od početka američke invazije na Irak 2003. godine. Prema podacima UN-a, samo u oktobru ove godine oko 3.700 civila poginulo je u toj zemlji.
Ramsfeld je, dva dana pre nego što je saopštio da se povlači sa funkcije ministra odbrane, Beloj kući uputio tajni memorandum u kojem se navodi da je vreme za "značajne promene" u Iraku, koje bi trebalo da uključe i smanjivanje broja američkih vojnika.
Savetnik za nacionalnu bezbednost u Beloj kući Stiven Hedli izjavio je da će Buš uzeti u obzir taj memorandum, koji je prvi put objavljen u dnevniku "Njujork tajms", kada bude odlučivao o izmenama američke politike u Iraku.
Hedli je rekao da se Buš složio sa Ramsfeldom da "se stvari ne odvijaju dovoljno dobro ili brzo u Iraku", dodajući da je neophodno napraviti odredjene izmene koje bi omogućile napredak.
Američki predsednik će, takodje, razmotriti i predloge Studijske grupe za Irak, na čijem je čelu bivši državni sekretar Džejms Bejker, a čine je predstavnici i Demokratske i Republikanske stranke.
Očekuje se da bi Studijska grupa trebalo da u sredu iznese svoje predloge i preporuke za aktuelnu situaciju u Iraku.
Prema Hedlijevim rečima, Buš će uzeti u obzir i mišljenja lidera demokrata i republikanaca u američkom Kongresu kao i ciljeve koje želi da ostvari iračka vlada.
"Sve te stvari on će zajedno uzeti u obzir u cilju postizanja napretka u Iraku", rekao je Hedli.
Više od 2.800 američkih vojnika i na desetine hiljada Iračana ubijeno je od početka američke invazije na Irak 2003. godine. Prema podacima UN-a, samo u oktobru ove godine oko 3.700 civila poginulo je u toj zemlji.
Anan: Bilo je bolje pod Sadamom
Odlazeći Generalni sekretar UN Kofi Anan izjavio je da je trenutna situacija u Iraku izuzetno opasna nazvavši je "mnogo gorom" od gradjanskog rata.
On je u intervjuu za britanski Bi-Bi-Si (BBC) pozvao medjunarodnu zajednicu da pomogne da se ponovo izgradi Irak jer, kako je rekao, nije siguran da je ta zemlja u stanju da to sama učini.
"Uzimajući u obzir stepen nasilja, ubistava, gorčine i načina na koji su snage bile usmerene jedna protiv druge, nekoliko godina ranije, kada smo imali razdor u Libanu i na drugim mestima, to smo zvali gradjanskim ratom; ovo je mnogo gore od toga", izjavio je Anan.
Generalni sekretar UN se u razgovoru za BBC složio sa onim Iračanima koji misle da im je život sada teži nego u vreme vladavine bivšeg diktatora Sadama Huseina.
"Mislim da su oni u pravu, ako govorimo o prosečnom životu Iračana. Da sam ja Iračanin, očito je da bih napravio isto poredjenje, da su imali diktatora koji je bio brutalan, ali imali su svoje ulice na koje su mogli da izadju, njihova deca su mogla da idu u školu i da se vraćaju kući a njihovi roditelji nisu morali da brinu o tome 'Da li ću ponovo videti svoje dete?'", kazao je Anan.
On je naglasio da iračka vlada nije u stanju da stavi nasilje pod kontrolu i dodao da je društvu neophodna bezbednost, jer bez toga neće biti moguća nikakva obnova i izgradnja.
(MONDO/agencije)
On je u intervjuu za britanski Bi-Bi-Si (BBC) pozvao medjunarodnu zajednicu da pomogne da se ponovo izgradi Irak jer, kako je rekao, nije siguran da je ta zemlja u stanju da to sama učini.
"Uzimajući u obzir stepen nasilja, ubistava, gorčine i načina na koji su snage bile usmerene jedna protiv druge, nekoliko godina ranije, kada smo imali razdor u Libanu i na drugim mestima, to smo zvali gradjanskim ratom; ovo je mnogo gore od toga", izjavio je Anan.
Generalni sekretar UN se u razgovoru za BBC složio sa onim Iračanima koji misle da im je život sada teži nego u vreme vladavine bivšeg diktatora Sadama Huseina.
"Mislim da su oni u pravu, ako govorimo o prosečnom životu Iračana. Da sam ja Iračanin, očito je da bih napravio isto poredjenje, da su imali diktatora koji je bio brutalan, ali imali su svoje ulice na koje su mogli da izadju, njihova deca su mogla da idu u školu i da se vraćaju kući a njihovi roditelji nisu morali da brinu o tome 'Da li ću ponovo videti svoje dete?'", kazao je Anan.
On je naglasio da iračka vlada nije u stanju da stavi nasilje pod kontrolu i dodao da je društvu neophodna bezbednost, jer bez toga neće biti moguća nikakva obnova i izgradnja.
(MONDO/agencije)
Pridruži se MONDO zajednici.