Tri odsto stanovništva Severne Amerike, odnosno oko sedam miliona osoba, nalazi se iza rešetaka ili na uslovnoj kazni – ili kraće, svaki 33. Amerikanac je u zatvoru!
Naime, prema izveštaju američkog ministarstva pravosudja, sedam miliona muškaraca i žena, ili tri odsto stanovništva SAD, trenutno je zatvoreno ili na uslovnoj slobodi, što je novi rekord koji SAD stavlja u svetski vrh po broju utamničenih osoba.
Osim visoke cene držanja toliko mnogo ljudi iza rešetaka, a računa se da je godišnji trošak po zatvoreniku 20.000 dolara, stručnjaci kažu da postoji ozbiljna sociološka i etička zabrinutost zbog trajnog uticaja takve kaznene politike na američke zajednice.
„Gotovo svaki veći američki grad ima neko područje ili četvrt sa koncentracijom 15 do 25 odsto muškaraca koji su bili u zatvoru u poslednjih par godina“, izjavio je Tod Klir sa Fakulteta za kriminalistiku "Džon Džej" u Njujorku.
Oslobodjeni zatvorenici susreću se sa nizom problema povezanih sa asimilacijom u društvo, od traženja posla, pada prihoda, nalaženja stana, povećane stope razvoda, školskih problema njihove dece i maloletničkog kriminala, te zdravstvenih i problema sa zavisnošću.
Posebno je visoka stopa zatvaranja medju manjinskim grupama. Prema kriminalistima, stopa zatvaranja crnačke muške populacije je osam puta veća nego belačke. U izveštaju Ministarstva pravosudja se navodi da 60 odsto zatvorenika čine crnci ili Latinoamerikanci.
Rasna nejednakost može imati i veliki uticaj na politički proces u SAD. Mnoge države svojim zakonima oduzimaju osudjenim osobama pravo glasa. U Kentakiju, na primer, skoro 25 odsto afroameričkih muškaraca nema pravo glasa zbog kriminalne prošlosti. Osim u Kentakiju, osudjenim zločincima pravo glasa trajno se oduzima u Virdžiniji i na Floridi.
Grupe pravnika koje se zalažu za smanjivanje stope zatvaranja, kao što su Projekat izricanja kazni i Udruženje za pravo obrane i obrazovanje, predlažu vraćanje prava glasa, jer se ovakvom politikom bivši zatvorenici pretvaraju u gradjane drugog reda.
„Stopa zatvaranja raste od 1973. godine tempom od šest do osam odsto godišnje, dok je dotad bila stabilna“, objasnio je Alferd Blumstajn, profesor Fakulteta za javnu upravu i menadžment sa Univerziteta "Karnegi Melon".
Prema Blumstajnu, političke kampanje suzbijanja kriminala izazvale su porast zatvaranja, a pojava krek kokaina 80-ih dodatno je povećala tu stopu, posebno medju afroameričkim muškarcima, dilerima te droge.
(agencije/MONDO)
Naime, prema izveštaju američkog ministarstva pravosudja, sedam miliona muškaraca i žena, ili tri odsto stanovništva SAD, trenutno je zatvoreno ili na uslovnoj slobodi, što je novi rekord koji SAD stavlja u svetski vrh po broju utamničenih osoba.
Osim visoke cene držanja toliko mnogo ljudi iza rešetaka, a računa se da je godišnji trošak po zatvoreniku 20.000 dolara, stručnjaci kažu da postoji ozbiljna sociološka i etička zabrinutost zbog trajnog uticaja takve kaznene politike na američke zajednice.
„Gotovo svaki veći američki grad ima neko područje ili četvrt sa koncentracijom 15 do 25 odsto muškaraca koji su bili u zatvoru u poslednjih par godina“, izjavio je Tod Klir sa Fakulteta za kriminalistiku "Džon Džej" u Njujorku.
Oslobodjeni zatvorenici susreću se sa nizom problema povezanih sa asimilacijom u društvo, od traženja posla, pada prihoda, nalaženja stana, povećane stope razvoda, školskih problema njihove dece i maloletničkog kriminala, te zdravstvenih i problema sa zavisnošću.
Posebno je visoka stopa zatvaranja medju manjinskim grupama. Prema kriminalistima, stopa zatvaranja crnačke muške populacije je osam puta veća nego belačke. U izveštaju Ministarstva pravosudja se navodi da 60 odsto zatvorenika čine crnci ili Latinoamerikanci.
Rasna nejednakost može imati i veliki uticaj na politički proces u SAD. Mnoge države svojim zakonima oduzimaju osudjenim osobama pravo glasa. U Kentakiju, na primer, skoro 25 odsto afroameričkih muškaraca nema pravo glasa zbog kriminalne prošlosti. Osim u Kentakiju, osudjenim zločincima pravo glasa trajno se oduzima u Virdžiniji i na Floridi.
Grupe pravnika koje se zalažu za smanjivanje stope zatvaranja, kao što su Projekat izricanja kazni i Udruženje za pravo obrane i obrazovanje, predlažu vraćanje prava glasa, jer se ovakvom politikom bivši zatvorenici pretvaraju u gradjane drugog reda.
„Stopa zatvaranja raste od 1973. godine tempom od šest do osam odsto godišnje, dok je dotad bila stabilna“, objasnio je Alferd Blumstajn, profesor Fakulteta za javnu upravu i menadžment sa Univerziteta "Karnegi Melon".
Prema Blumstajnu, političke kampanje suzbijanja kriminala izazvale su porast zatvaranja, a pojava krek kokaina 80-ih dodatno je povećala tu stopu, posebno medju afroameričkim muškarcima, dilerima te droge.
(agencije/MONDO)
Pridruži se MONDO zajednici.