Britanski premijer Toni Bler (Tony Blair) označio je Iran kao "najveću pretnju" za stabilnost Bliskog istoka i ocenio da su mali izgledi da se Teheran angažuje u zaustavljanju krvoprolića u Iraku.
Americka Studijska grupa za Irak nedavno je predložila da se u cilju okončanja nasilja u Iraku, angažuju i susedne zemlje Iran i Sirija.
Administracija predsednika SAD DŽordža Buša (George W. Bush), medjutim, za sada ne pokazuje znake promene politike izolacije te dve zemlje.
"Ne vidim svrhu u sakrivanju činjenice da Iran predstavlja najveću stratešku pretnju za koheziju celog regiona", rekao je Bler na konferenciji za novinare u Londonu.
Bler, koji planira da uskoro poseti Bliski istok, ipak je sugerisao da su mogući razgovori o Iraku sa Iranom i Sirijom, ali samo ako te dve zemlje prestanu da "podržavaju terorizam" i ako Teheran obustavi svoj nuklarni program.
On smatra da nema svrhe da se dve zemlje uključe u napore da se pomogne Iraku, ako nisu spremne da zauzmu konstruktivnu ulogu.
"Sve što Iran radi, negativno je", rekao je britanski premijer i dodao da Iran namerno prouzrokuje probleme umerenim vladama u regionu.
Bler je, medjutim, naglasio da Iran i Siriju ne treba posmatrati kao jedno: "Verujem da su te dve zemlje različite".
U Damasku je nedavno boravio Blerov savetnik za spoljnu politiku sa ciljem da Siriji ponudi "strateški izbor", odnosno da poruči da će biti izolovana, ako nastavi da podržava terorizam i ne saradjuje sa medjunarodnom zajednicom.
Bler je, takodje, kritikovao Iran zbog organizovanja medjunarodne konferencije, na kojoj je osporen holokaust i na kojoj je bio bivši vodja američke rasističke organizacije Kju Kluks Klana.
Americka Studijska grupa za Irak nedavno je predložila da se u cilju okončanja nasilja u Iraku, angažuju i susedne zemlje Iran i Sirija.
Administracija predsednika SAD DŽordža Buša (George W. Bush), medjutim, za sada ne pokazuje znake promene politike izolacije te dve zemlje.
"Ne vidim svrhu u sakrivanju činjenice da Iran predstavlja najveću stratešku pretnju za koheziju celog regiona", rekao je Bler na konferenciji za novinare u Londonu.
Bler, koji planira da uskoro poseti Bliski istok, ipak je sugerisao da su mogući razgovori o Iraku sa Iranom i Sirijom, ali samo ako te dve zemlje prestanu da "podržavaju terorizam" i ako Teheran obustavi svoj nuklarni program.
On smatra da nema svrhe da se dve zemlje uključe u napore da se pomogne Iraku, ako nisu spremne da zauzmu konstruktivnu ulogu.
"Sve što Iran radi, negativno je", rekao je britanski premijer i dodao da Iran namerno prouzrokuje probleme umerenim vladama u regionu.
Bler je, medjutim, naglasio da Iran i Siriju ne treba posmatrati kao jedno: "Verujem da su te dve zemlje različite".
U Damasku je nedavno boravio Blerov savetnik za spoljnu politiku sa ciljem da Siriji ponudi "strateški izbor", odnosno da poruči da će biti izolovana, ako nastavi da podržava terorizam i ne saradjuje sa medjunarodnom zajednicom.
Bler je, takodje, kritikovao Iran zbog organizovanja medjunarodne konferencije, na kojoj je osporen holokaust i na kojoj je bio bivši vodja američke rasističke organizacije Kju Kluks Klana.
Nemačka i Izrael za oštriji kurs prema Iranu
Nemački kancelar Angela Merkel i izraelski premijer Ehud Olmert koji se prvi put nalazi u poseti Berlinu, založili su se za oštriji pristup prema Iranu.
Oni smatraju da je došlo vreme da Savet bezbednosti UN preduzme neodložne sankcije prema toj zemlji, naglasivši da Iran mora da se spreči od proizvodnje atomske bombe.
Olmertova izjava kojom je posredno nagovestio da Izrael poseduje atomsku bombu izazvala je veliku pažnju u nemačkoj javnosti.
Izrael je prvi put svoju zemlju postavio u red atomskih sila kao što su SAD, Francuska i Rusija i time, prema tumačenju nemačke štampe, prekršio tabu izraelske politike da se proizvodnja nuklearnog naoružanja zvanično ne potvrdjuje.
Olmert je, pokušavajući da razjasni svoju izjavu, rekao da je pogrešno shvaćen i da je samo naglasio dosadašnju izraelsku politiku, po kojoj jevrejska država nikada neće kao prva zemlja na Bliskom istoku upotrebiti atomsko oružje.
Merkelova je još u ponedeljak uveče, kada je Olmert stigao u Berlin, tri sata nezvanično razgovarala s njim, i tada je oštro osudila kontroverznu Konferenciju o holkaustu, u Teheranu.
Pokušaj da se genocid nad Jevrejima negira, pokazuje, kako je ocenila Merkel, pod kakvom pretnjom mora Izrael živeti.
Olmert je, komenatarišući tu konferenciju, ocenio da ona pokazuje ''neprihvatljiv karakter iranskog režima, koji je opasnost za celu zapadnu kulturu''.
Za razliku od Olmerta, koji pred dolazak u Berlin nije isključio vojni postupak protiv Teherana, Merkelova je vojna sredstva odbacila.
''Za mene vojna opcija nije na stolu'', rekla je Merkel i takodje, odbacila kritike Olmerta na putovanje šefa diplomatije Franka Valtera Štajnmajera u Damask.
Ta poseta je bila dogovorena i bilo je vredno pokušati da li se Damask može uključiti u pregovore, rekla je Merkel i izrazila žaljenje što rezultati posete nisu bili pozitivni.
(agencije)
Oni smatraju da je došlo vreme da Savet bezbednosti UN preduzme neodložne sankcije prema toj zemlji, naglasivši da Iran mora da se spreči od proizvodnje atomske bombe.
Olmertova izjava kojom je posredno nagovestio da Izrael poseduje atomsku bombu izazvala je veliku pažnju u nemačkoj javnosti.
Izrael je prvi put svoju zemlju postavio u red atomskih sila kao što su SAD, Francuska i Rusija i time, prema tumačenju nemačke štampe, prekršio tabu izraelske politike da se proizvodnja nuklearnog naoružanja zvanično ne potvrdjuje.
Olmert je, pokušavajući da razjasni svoju izjavu, rekao da je pogrešno shvaćen i da je samo naglasio dosadašnju izraelsku politiku, po kojoj jevrejska država nikada neće kao prva zemlja na Bliskom istoku upotrebiti atomsko oružje.
Merkelova je još u ponedeljak uveče, kada je Olmert stigao u Berlin, tri sata nezvanično razgovarala s njim, i tada je oštro osudila kontroverznu Konferenciju o holkaustu, u Teheranu.
Pokušaj da se genocid nad Jevrejima negira, pokazuje, kako je ocenila Merkel, pod kakvom pretnjom mora Izrael živeti.
Olmert je, komenatarišući tu konferenciju, ocenio da ona pokazuje ''neprihvatljiv karakter iranskog režima, koji je opasnost za celu zapadnu kulturu''.
Za razliku od Olmerta, koji pred dolazak u Berlin nije isključio vojni postupak protiv Teherana, Merkelova je vojna sredstva odbacila.
''Za mene vojna opcija nije na stolu'', rekla je Merkel i takodje, odbacila kritike Olmerta na putovanje šefa diplomatije Franka Valtera Štajnmajera u Damask.
Ta poseta je bila dogovorena i bilo je vredno pokušati da li se Damask može uključiti u pregovore, rekla je Merkel i izrazila žaljenje što rezultati posete nisu bili pozitivni.
(agencije)
Pridruži se MONDO zajednici.