Britanski narednik Danijel Džejms optužen je za špijunažu u korist Irana, a sudjenje mu je u sredu počelo u Londonu. Džejms (44) je proteklih meseci bio prevodilac britanskom generalu Dejvidu Ričardsu, koji je komandant NATO snaga u Avganistanu.
Majka britanskog narednika je Iranka i on poznaje ne samo farsi jezik nego i druge dijalekte izvedene iz persijskog, tako da je u Avganistanu bio prevodilac generalu Ričardsu za paštunski jezik.
Narednik je uhapšen posle nedavnog povratka iz Avganistana. On je optužen po Zakonu o državnim tajnama iz 1911. godine, a sudjenje u Londonu je tajno, zbog čega se i ne zna za šta konkretno je optužen.
Sudjenje je u političkim krugovima izazvalo izvesno iznenadjenje jer se verovalo da su takva sudjenja prošlost i da posle hladnog rata nema više takvih izazova.
Poslednje sudjenje po Zakonu iz 1911. godine je održano 1984. godine, kada je oficir službe bezbednosti MI5 Majkl Betani osudjen na 23 godine zatvora zbog odavanja tajni Sovjetskom Savezu.
Mnogi komentatori sudjenje naredniku Džejmsu dovode i u direktnu vezu sa pozivom koji je uputio premijer Toni Bler za "stvaranje alijanse protiv Irana". Sumnja se da bi i sudjenje moglo imati "političku pozadinu", i to u funkciji politike prema Iranu.
Ta "metodologija", primećuje "Tajms", podseća i na optužbe i istragu protiv britanskog majora Miloša Stankovića, koji je bio savetnik i prevodilac komandantu snaga Ujedinjenih nacija u Bosni i Hercegovini, britanskom generalu Majklu Rouzu.
Major Stanković je 1997. godine optužen za odavanje tajni bosanskim Srbima. Posle dvadesetomesečne istrage on je oslobodjen svih optužbi i Ministarstvo odbrane je moralo da plati veliku odštetu, ali je Stankoviću uništena briljantna vojna karijera. Posle se pokazalo da je čitav slučaj imao "političku pozadinu".
(Tanjug)
Majka britanskog narednika je Iranka i on poznaje ne samo farsi jezik nego i druge dijalekte izvedene iz persijskog, tako da je u Avganistanu bio prevodilac generalu Ričardsu za paštunski jezik.
Narednik je uhapšen posle nedavnog povratka iz Avganistana. On je optužen po Zakonu o državnim tajnama iz 1911. godine, a sudjenje u Londonu je tajno, zbog čega se i ne zna za šta konkretno je optužen.
Sudjenje je u političkim krugovima izazvalo izvesno iznenadjenje jer se verovalo da su takva sudjenja prošlost i da posle hladnog rata nema više takvih izazova.
Poslednje sudjenje po Zakonu iz 1911. godine je održano 1984. godine, kada je oficir službe bezbednosti MI5 Majkl Betani osudjen na 23 godine zatvora zbog odavanja tajni Sovjetskom Savezu.
Mnogi komentatori sudjenje naredniku Džejmsu dovode i u direktnu vezu sa pozivom koji je uputio premijer Toni Bler za "stvaranje alijanse protiv Irana". Sumnja se da bi i sudjenje moglo imati "političku pozadinu", i to u funkciji politike prema Iranu.
Ta "metodologija", primećuje "Tajms", podseća i na optužbe i istragu protiv britanskog majora Miloša Stankovića, koji je bio savetnik i prevodilac komandantu snaga Ujedinjenih nacija u Bosni i Hercegovini, britanskom generalu Majklu Rouzu.
Major Stanković je 1997. godine optužen za odavanje tajni bosanskim Srbima. Posle dvadesetomesečne istrage on je oslobodjen svih optužbi i Ministarstvo odbrane je moralo da plati veliku odštetu, ali je Stankoviću uništena briljantna vojna karijera. Posle se pokazalo da je čitav slučaj imao "političku pozadinu".
(Tanjug)
Pridruži se MONDO zajednici.