Bivši čileanski diktator Augusto Pinoče naveo je, u pismu naciji koje je objavljeno posthumno, da bi voleo da nije morao da izvrši krvavi državni udar 1973. godine, posle kojeg je došao na vlast, a svoju sudbinu je opisao kao sudbinu čoveka koji je proganjan i nezamislivo samotan, prenose agencije.
Pinoče (91), koji je umro 10. decembra, istakao je u pismu na šest strana da su državnim udarom izbegnuti gradjanski rat i marksistička diktatura i da njegov režim od 1973. do 1990. godine nikada nije imao "institucionalan plan" za kršenje ljudskih prava.
"Bilo je neophodno delovati sa maksimalnom strogošću kako bi se izbeglo širenje konflikta", naveo je Pinoče.
Smatra se da je tokom Pinočeove vladavine iz političkih razloga ubijeno 3.197 ljudi, oko 28.000 je bilo podvrgavano raznim oblicima mučenja, a mnogi Čileanci su izbegli iz zemlje, podsetio je AP.
Pinoče je napisao da je ovo "poruka svim njegovim sunarodnicima koja će biti objavljena posle njegove smrti". Sadržaj pisma je u javnost iznela Pinočeova fondacija, koju čini grupa njegovih bivših saradnika i sledbenika.
Predsednik Fonadacije Ernan Hilof je izjavio da je tekst pisma dobio od Pinočea 2004. godine i da je odlučio da ga javno objavi na, kako je kazao, dan mira - Badnje veče.
Pinoče je napisao da mu je sudbina takva da je bio proganjan i samotan, više nego što je mogao i da zamisli. On je naveo da je udar protiv tadašnjeg predsednika Salvadora Aljendea izvršen u kontekstu "hladnog rata" i da je vojska verovala da je njena dužnost da reaguje jer je alternativa bila "gradjanski rad i uvodjenje takozvane diktature proleterijata sa totalnim gubitkom slobode i pravne države".
"Tako bih voleo da vojna akcija 11. septembra 1973. godine nije bila neophodna. Tako bih voleo da marksističko-lenjinistička ideologija nikada nije kročila u našu domovinu", naglasio je u pismu Pinoče.
Pinoče je ostao čvrsto pri stavu da su kršenja ljudskih prava tokom njegove vladavine bila neizbežna i da je bilo neophodno primeniti "odredjene procedure vojne kontrole" jer bi se u suprotnom vojna akcija "završila fijaskom, a to bi dovelo do negativnih i izuzetno bolnih posledica po narod, koje bi trajale godinama".
Prema njegovim rečima, takva oštrina nije mogla da se umanji sve dok je "ideološki i oružani fanatizam ugrožavao stabilnost zemlje". "Izjavljujem da sam ponosan na veliku akciju koju smo preduzeli kako bismo sprečili marksiste i lenjiniste da se domognu totalne vlasti", naveo je Pinoče, ali je i priznao da bi, "ako bi se iskustvo moglo ponoviti, želeo da je posedovao veću mudrost".
(Tanjug)
Pinoče (91), koji je umro 10. decembra, istakao je u pismu na šest strana da su državnim udarom izbegnuti gradjanski rat i marksistička diktatura i da njegov režim od 1973. do 1990. godine nikada nije imao "institucionalan plan" za kršenje ljudskih prava.
"Bilo je neophodno delovati sa maksimalnom strogošću kako bi se izbeglo širenje konflikta", naveo je Pinoče.
Smatra se da je tokom Pinočeove vladavine iz političkih razloga ubijeno 3.197 ljudi, oko 28.000 je bilo podvrgavano raznim oblicima mučenja, a mnogi Čileanci su izbegli iz zemlje, podsetio je AP.
Pinoče je napisao da je ovo "poruka svim njegovim sunarodnicima koja će biti objavljena posle njegove smrti". Sadržaj pisma je u javnost iznela Pinočeova fondacija, koju čini grupa njegovih bivših saradnika i sledbenika.
Predsednik Fonadacije Ernan Hilof je izjavio da je tekst pisma dobio od Pinočea 2004. godine i da je odlučio da ga javno objavi na, kako je kazao, dan mira - Badnje veče.
Pinoče je napisao da mu je sudbina takva da je bio proganjan i samotan, više nego što je mogao i da zamisli. On je naveo da je udar protiv tadašnjeg predsednika Salvadora Aljendea izvršen u kontekstu "hladnog rata" i da je vojska verovala da je njena dužnost da reaguje jer je alternativa bila "gradjanski rad i uvodjenje takozvane diktature proleterijata sa totalnim gubitkom slobode i pravne države".
"Tako bih voleo da vojna akcija 11. septembra 1973. godine nije bila neophodna. Tako bih voleo da marksističko-lenjinistička ideologija nikada nije kročila u našu domovinu", naglasio je u pismu Pinoče.
Pinoče je ostao čvrsto pri stavu da su kršenja ljudskih prava tokom njegove vladavine bila neizbežna i da je bilo neophodno primeniti "odredjene procedure vojne kontrole" jer bi se u suprotnom vojna akcija "završila fijaskom, a to bi dovelo do negativnih i izuzetno bolnih posledica po narod, koje bi trajale godinama".
Prema njegovim rečima, takva oštrina nije mogla da se umanji sve dok je "ideološki i oružani fanatizam ugrožavao stabilnost zemlje". "Izjavljujem da sam ponosan na veliku akciju koju smo preduzeli kako bismo sprečili marksiste i lenjiniste da se domognu totalne vlasti", naveo je Pinoče, ali je i priznao da bi, "ako bi se iskustvo moglo ponoviti, želeo da je posedovao veću mudrost".
(Tanjug)
Pridruži se MONDO zajednici.