Predsednik SAD Džordž Buš najavio je slanje još 21.000 vojnika u SAD, napravivši potez koji je javnost ocenila kao "arogantan", "neodgovoran" i "kockarski". Tradicionalni saveznici SAD podržali su Bušov plan, obični Iračani strahuju od novog nasilja, a ruski zvaničnici naglašavaju da Bušu u Iraku ne može pomoći ni 60.000 dodatnih vojnika.
Predsednik SAD Džordž Buš najavio je slanje još 21.500 američkih vojnika u Irak i pokretanje široke američko-iračke ofanzive protiv pobunjenika u Bagdadu i sunitskoj provinciji Anbar, naglašavajući da bi neuspeh u Iraku predstavljao podstrek za širenje radikalnog islamizma i pokretanje novih napada na SAD.
Buš je rekao da se vlada iračkog premijera Nurija al Malikija obavezala da u Bagdad uputi čak 18 brigada vojske i brojne policijske jedinice, kojima će se, u pokretanju odlučne ofanzive, priključiti i pet brigada iz SAD. Dodatnih 4.000 marinaca će biti upućeno u provinciju Anbar, kako bi se uništila mreža pobunjenika Al kaide.
"Pobeda u Iraku je ključ za razvoj slobode i demokratije na čitavom Bliskom Istoku...Ona će doneti nešto sasvim novo - demokratsku državu u tom regionu", rekao je Buš predstavljajući novu, agresivnu, strategiju za rat u Iraku i priznajući sopstvenu odgovornost za dosadašnje neuspehe u tom sukobu.
"Poslednja" ofanziva predsednika Buša obuhvatiće dve zone, prestonicu Bagdad i provinciju Anbar, u kojima će u narednom periodu biti koncentrisana većina iračkih i američkih vojnika, sa jedinstvenim ciljem neutralisanja šiitskih i sunitskih milicija, koje su tu državu pretvorile u poprište krvavih sukoba.
"Iračka vlada se obavezala da do novembra preuzme odgovornost za bezbednost, preraspodeli prihode od prodaje nafte, uloži 10 milijardi dolara u otvaranje novih radnih mesta i raspiše vanredne izbore do kraja godine", rekao je Buš i dodao: "Ukoliko ne učine tako, izgubiće podršku SAD".
Bušova nova taktika u Iraku tumači se kao pokušaj predsednika SAD da u istoriju udje kao pobednik, a ne kao vodja nacije koji je dozvolio da jedna malo jača oluja zbriše sa lica zemlje jedan od najzabavnijih gradova u Americi, kao čovek koji je godinama zabavljao javnost nespretnim izjavama, te kao osoba koja je odvela hiljade Amerikanaca u smrt.
Svaka reč Bušovog govora pažljivo je odabrana, a čitava je predstava, za svaki slučaj, ponovljena nekoliko puta, kako bi predsednikove reči ubedile Amerikance da, uprkos njihovim željama, u Irak treba poslati još američkih vojnika, čije će rasporedjivanje koštati bezmalo devet milijardi dolara.
Buš je pobedu nad pobunjenicima u Iraku opisao kao imperativ za bezbednost SAD, navodeći da će, u slučaju da se Amerikanci povuku iz te države, radikalni islamisti iskoristiti takav razvoj situacije za regrutaciju novih pristalica, te uspostavljanje logističke baze za napade na SAD.
Američki predsednik je, takodje, oštro zapretio Iranu i Siriji da će nova ofanziva snaga SAD prekinuti njihove pokušaje da, doturanjem oružja i pomoći, destabilizuju mladu iračku demokratiju, navodeći da je u tu svrhu u region upućen još jedan nosač aviona, kao i protivraketni odbrambeni sistem "Patriot".
"Sprečićemo pokušaje da Iran postane dominantna sila u regionu", rekao je Buš.
Prema njegovim rečima, američko povlačenje iz Iraka značilo bi "kolaps vlade, raspad zemlje i početak užasno krvavih sukoba". "Ovakva vremena predstavljaju test za karakter nacije", zaključio je Buš.
Američke demokrate, koje su početkom godine preuzele kontrolu nad oba doma parlamenta, oštro su se obrušili na novu iračku strategiju, rekavši da su njegove smernice u suprotnostima za željama birača u SAD. "Eskalacija rata nije promena za koju su Amerikanci glasali na poslednjim izborima", rekao je senator Dik Durbin, predstavljajući zvaničan odgovor na Bušovu najavu žestoke ofanzive protiv pobunjenika u Iraku.
"Amerikanci žele promenu kursa u Iraku. Mi ćemo nastaviti da pritiskamo predsednika da to i ispuni", navodi se u saopštenju demokrata u američkom Kongresu. "Buš se ponaša kao kockar koji je sve izgubio, ali pokušava da se izvuče tako što će još jednom udvostručiti uloge. Problem je jedino u tome što se kocka životima drugih ljudi. Nema vojnog rešenja problema u Iraku i Buš mora da prihvati realnost", rekao je demokrata iz Njujorka Hose Serano.
Velika Britanija, za razliku od SAD, neće slati dodatne vojne snage u Irak, izjavila je u Londonu ministarka inostranih poslova Margaret Beket.
Premijer Toni Bler je u sredu u parlamentu najavio da će britanske oružane snage predati kontrolu nad gradom Basrom "za nekoliko nedelja", ali nije spomenuo eventualnu promenu broja vojnika.
"Dejli telegraf" tvrdi, medjutim, da će to biti prilika i za smanjivanje broja britanskih vojnika u Iraku. Prema dokumentu, koji su, kako se tvrdi, videli novinari tog lista, Britanija će do 31. maja, kada bude redovna smena britanskih jedinica u južnom Iraku, iz ove zemlje povući oko 3.000 vojnika i svoje vojno prisustvo svesti na 4.000 ljudi.
Beketova i Ministarstvo odbrane su dbacili pisanje "Dejli telegrafa" kao "špekulacije", ali je šefica Forin ofisa primetila da će sve zavisiti od razvoja situacije na terenu. Ona je pozdravila američku odluku o slanju dodatnih američkih vojnika u Irak i to ocenila kao "odlučnost Amerike" da se "nosi sa bezbednosnom situacijom" u toj zemlji.
Većina britanskih novinskih komentatora smatra, medjutim, da je odluka predsednika Džordža Buša da pošalje dodatne snage u Iraku "put u katastrofu".
Husein al Faludži, poslanik iz redova sunitske manjine, koja se smatra najodgovornijom za dugotrajno nasilje, izjavio je da je trebalo da SAD, umesto o pojačanju snaga, donesu odluku o povlačenju iz Iraka i založe se za direktan dijalog s pobunjenicima.
>b>"Više američkih vojnika značiće samo više prolivene krvi i više mrtvih", ocenio je sunit Osama Ahmed (50), zaposlen u iračkom ministarstvu obrazovanja.
Šiitski zvaničnici, uz izvestan oprez, podržavaju Bušov plan, podsećajući da je protiv njega i Demokratska stranka SAD.
Šiitski trgovac Abdel Karim Jašim kaže da se nadao nečemu drugom od Buša, ističući da "slanje novih vojnika neće rešiti problem Iraka".
Tradicionalni američki saveznici Japan, Australija i Južna Koreja saopštili su da je američki predsednik napravio dobar potez i najavili nastavak podrške realizaciji amerčkih planova u Iraku.
"Čvrsto verujem da će novi američki napor doprineti stabilizaciji u Iraku", izjavio je japanski ministar spoljnih poslova Taro Aso. On je dodao da će Japan, koji je nadavno smanjio kontigent svojih vojnika u Iraku, nastaviti da pruža humanitarnu i materijalnu pomoć toj zemlji.
Nepokolebljivu podršku SAD dao je i Ro Mu-hjun, predsednik Južne Koreje, čiji je kontigent od 2.300 vojnika u Iraku, najveći posle američkog i britanskog.
Australijski premijer Džon Hauard je i ovoga puta odlučno stao uz Amerikance, naglašavajući da bi eventualno povlačenje SAD iz Iraka "moglo da ima loše konsekvence za stabilnost Bliskog Istoka kao i da izazove bujanje terorizma u tom delu sveta".
Kritika nove strategije Vašingtona stigla je iz ekstremnih verskih grupa u Pakistanu, poznatih po vrlo izraženom antiamerikanizmu, ali i po protivljenju predsedniku Pervezu Mušarafu, savezniku SAD. "Ovo (američki plan) će povećati mržnu prema SAD i njihovim saveznicima, gde god da se nalaze, u Iraku, Pakistanu ili Avganistanu", izjavio je jedan od lidera tog saveza.
Analitičari na Bliskom Istoku, uglavnom, s pesimizmom gledaju na novo američko prilagodjavanje situaciji u Iraku. Mustafa al Ani, analitičar iz Dubaija, zamera američkom planu što ne ističe potrebu odlučnog obračuna sa šiitskom milicijom Moktade al Sadra, već takav cilj postavlja samo u odnosu na Al Kaidu i pobunjene sunite. Njegov kolega iz Egipta, Galal Naser, pribojava se da će Amerikanci sada samo dodatno izazvati militantne grupe u Iraku.
"Stanje u Iraku je vrlo teško i ne popravlja se", rekao je predsednik Dume Boris Grizlov, dodajući da Rusija "podržava poteze SAD u borbi protiv medjunarodnog terorizma", ali da nikada nije podržavala uvodjenje vojske u Irak.
Ističući da je rat u Iraku bio praćen mnogobrojnim greškama američke politike, predsednik spoljnopolitičkog odbora Dume Konstantin Kosačov je rekao da jačanje vojne moći SAD u Iraku predstavlja "ponavljanje i jačanje strateških grešaka" Vašingtona na Bliskom istoku. Prema njegovom mišljenju, strategija koju je izneo Buš predstavlja nastavak primene "metoda batine" i namenjen je za unutrašnjepolitičku upotrebu u SAD, dok se "Irak nalazi u stanju poluraspada".
Savetnik ruskog ministra odbrane Vladimir Šamanov je, komentarišući Bušovo obraćanje naciji, rekao da nova strategija aktivnosti u Iraku neće radikalno izmeniti stanje. Prema rečima savetnika Sergeja Ivanova, trenutno je u Iraku stacionirano 150.000 vojnika SAD i njihovih saveznika, ali nije rešen glavni zadatak - osiguranje mira i bezbednosti iračkog naroda. To je pre svega zato što su vojnici razmešteni u Bagdadu i nekoliko većih gradova, dok saobraćajne komunikacije sa provincijama ne kontrolišu i na njima vlada potpuno bezvlašće.
"Kako priznaju sami američki generali, koji su ili i dalje u Iraku ili su bili tamo, čak i dodatnih 60.000 vojnika neće rešiti zadatak stabilnog funkcionisanja vlasti na teritoriji cele zemlje", rekao je Šamanov, dodajući da nisu pripremljeni ni kadrovi za obavljanje poslova u iračkoj vojsci i policiji.
Savetnik ruskog ministra je procenio da SAD pokušavaju da ublaže sve jači "vijetnamski sindrom" u Iraku, kao i da predstoje i oštre nesuglasice izmedju administracije u Vašingtonu i američkog Kongresa.
Buš je najavio da će povećati broj vojnika za više od 20.000, uz već postojećih 132.000. Osnovni deo kontingenta - 17.500, biće razmešten u Bagdadu i okolini, a 4.000 u pobunjenoj provinciji Anbar.
Za gotovo četiri godine prisustva, u Iraku je ubijeno više od 3.000 vojnika iz SAD, blizu 23.000 je ranjeno, a poginulo je oko 58.000 Iračana.
(Tanjug/MONDO)
Buš je rekao da se vlada iračkog premijera Nurija al Malikija obavezala da u Bagdad uputi čak 18 brigada vojske i brojne policijske jedinice, kojima će se, u pokretanju odlučne ofanzive, priključiti i pet brigada iz SAD. Dodatnih 4.000 marinaca će biti upućeno u provinciju Anbar, kako bi se uništila mreža pobunjenika Al kaide.
"Pobeda u Iraku je ključ za razvoj slobode i demokratije na čitavom Bliskom Istoku...Ona će doneti nešto sasvim novo - demokratsku državu u tom regionu", rekao je Buš predstavljajući novu, agresivnu, strategiju za rat u Iraku i priznajući sopstvenu odgovornost za dosadašnje neuspehe u tom sukobu.
"Poslednja" ofanziva predsednika Buša obuhvatiće dve zone, prestonicu Bagdad i provinciju Anbar, u kojima će u narednom periodu biti koncentrisana većina iračkih i američkih vojnika, sa jedinstvenim ciljem neutralisanja šiitskih i sunitskih milicija, koje su tu državu pretvorile u poprište krvavih sukoba.
"Iračka vlada se obavezala da do novembra preuzme odgovornost za bezbednost, preraspodeli prihode od prodaje nafte, uloži 10 milijardi dolara u otvaranje novih radnih mesta i raspiše vanredne izbore do kraja godine", rekao je Buš i dodao: "Ukoliko ne učine tako, izgubiće podršku SAD".
Bušova nova taktika u Iraku tumači se kao pokušaj predsednika SAD da u istoriju udje kao pobednik, a ne kao vodja nacije koji je dozvolio da jedna malo jača oluja zbriše sa lica zemlje jedan od najzabavnijih gradova u Americi, kao čovek koji je godinama zabavljao javnost nespretnim izjavama, te kao osoba koja je odvela hiljade Amerikanaca u smrt.
Svaka reč Bušovog govora pažljivo je odabrana, a čitava je predstava, za svaki slučaj, ponovljena nekoliko puta, kako bi predsednikove reči ubedile Amerikance da, uprkos njihovim željama, u Irak treba poslati još američkih vojnika, čije će rasporedjivanje koštati bezmalo devet milijardi dolara.
Buš je pobedu nad pobunjenicima u Iraku opisao kao imperativ za bezbednost SAD, navodeći da će, u slučaju da se Amerikanci povuku iz te države, radikalni islamisti iskoristiti takav razvoj situacije za regrutaciju novih pristalica, te uspostavljanje logističke baze za napade na SAD.
Američki predsednik je, takodje, oštro zapretio Iranu i Siriji da će nova ofanziva snaga SAD prekinuti njihove pokušaje da, doturanjem oružja i pomoći, destabilizuju mladu iračku demokratiju, navodeći da je u tu svrhu u region upućen još jedan nosač aviona, kao i protivraketni odbrambeni sistem "Patriot".
"Sprečićemo pokušaje da Iran postane dominantna sila u regionu", rekao je Buš.
Prema njegovim rečima, američko povlačenje iz Iraka značilo bi "kolaps vlade, raspad zemlje i početak užasno krvavih sukoba". "Ovakva vremena predstavljaju test za karakter nacije", zaključio je Buš.
Demokrate: Buš kao kockar koji je izgubio sve
Bivši američki predsednik Bil Klinton optužio je Bušovu administraciju za nesposobnost i aroganciju u rešavanju iračke krize, naglašavajući da nova strategija ne predstavlja odgovor na želje američkih birača. "Nova strategija ne predstavlja odgovor na želju američkog naroda za promenom kursa, izraženu na izborima", navodi se u saopštenju Klintonove kancelarije.Američke demokrate, koje su početkom godine preuzele kontrolu nad oba doma parlamenta, oštro su se obrušili na novu iračku strategiju, rekavši da su njegove smernice u suprotnostima za željama birača u SAD. "Eskalacija rata nije promena za koju su Amerikanci glasali na poslednjim izborima", rekao je senator Dik Durbin, predstavljajući zvaničan odgovor na Bušovu najavu žestoke ofanzive protiv pobunjenika u Iraku.
"Amerikanci žele promenu kursa u Iraku. Mi ćemo nastaviti da pritiskamo predsednika da to i ispuni", navodi se u saopštenju demokrata u američkom Kongresu. "Buš se ponaša kao kockar koji je sve izgubio, ali pokušava da se izvuče tako što će još jednom udvostručiti uloge. Problem je jedino u tome što se kocka životima drugih ljudi. Nema vojnog rešenja problema u Iraku i Buš mora da prihvati realnost", rekao je demokrata iz Njujorka Hose Serano.
Velika Britanija, za razliku od SAD, neće slati dodatne vojne snage u Irak, izjavila je u Londonu ministarka inostranih poslova Margaret Beket.
Premijer Toni Bler je u sredu u parlamentu najavio da će britanske oružane snage predati kontrolu nad gradom Basrom "za nekoliko nedelja", ali nije spomenuo eventualnu promenu broja vojnika.
"Dejli telegraf" tvrdi, medjutim, da će to biti prilika i za smanjivanje broja britanskih vojnika u Iraku. Prema dokumentu, koji su, kako se tvrdi, videli novinari tog lista, Britanija će do 31. maja, kada bude redovna smena britanskih jedinica u južnom Iraku, iz ove zemlje povući oko 3.000 vojnika i svoje vojno prisustvo svesti na 4.000 ljudi.
Beketova i Ministarstvo odbrane su dbacili pisanje "Dejli telegrafa" kao "špekulacije", ali je šefica Forin ofisa primetila da će sve zavisiti od razvoja situacije na terenu. Ona je pozdravila američku odluku o slanju dodatnih američkih vojnika u Irak i to ocenila kao "odlučnost Amerike" da se "nosi sa bezbednosnom situacijom" u toj zemlji.
Većina britanskih novinskih komentatora smatra, medjutim, da je odluka predsednika Džordža Buša da pošalje dodatne snage u Iraku "put u katastrofu".
Podrška zvaničnog Bagdada, strepnja Iračana
Vlada u Bagdadu je pozdravila plan za slanje još 21.500 marinaca u Irak, ali mnogi obični Iračani strahuju da će to pojačati krvoproliće u zemlji.Husein al Faludži, poslanik iz redova sunitske manjine, koja se smatra najodgovornijom za dugotrajno nasilje, izjavio je da je trebalo da SAD, umesto o pojačanju snaga, donesu odluku o povlačenju iz Iraka i založe se za direktan dijalog s pobunjenicima.
>b>"Više američkih vojnika značiće samo više prolivene krvi i više mrtvih", ocenio je sunit Osama Ahmed (50), zaposlen u iračkom ministarstvu obrazovanja.
Šiitski zvaničnici, uz izvestan oprez, podržavaju Bušov plan, podsećajući da je protiv njega i Demokratska stranka SAD.
Šiitski trgovac Abdel Karim Jašim kaže da se nadao nečemu drugom od Buša, ističući da "slanje novih vojnika neće rešiti problem Iraka".
Tradicionalni američki saveznici Japan, Australija i Južna Koreja saopštili su da je američki predsednik napravio dobar potez i najavili nastavak podrške realizaciji amerčkih planova u Iraku.
"Čvrsto verujem da će novi američki napor doprineti stabilizaciji u Iraku", izjavio je japanski ministar spoljnih poslova Taro Aso. On je dodao da će Japan, koji je nadavno smanjio kontigent svojih vojnika u Iraku, nastaviti da pruža humanitarnu i materijalnu pomoć toj zemlji.
Nepokolebljivu podršku SAD dao je i Ro Mu-hjun, predsednik Južne Koreje, čiji je kontigent od 2.300 vojnika u Iraku, najveći posle američkog i britanskog.
Australijski premijer Džon Hauard je i ovoga puta odlučno stao uz Amerikance, naglašavajući da bi eventualno povlačenje SAD iz Iraka "moglo da ima loše konsekvence za stabilnost Bliskog Istoka kao i da izazove bujanje terorizma u tom delu sveta".
Kritika nove strategije Vašingtona stigla je iz ekstremnih verskih grupa u Pakistanu, poznatih po vrlo izraženom antiamerikanizmu, ali i po protivljenju predsedniku Pervezu Mušarafu, savezniku SAD. "Ovo (američki plan) će povećati mržnu prema SAD i njihovim saveznicima, gde god da se nalaze, u Iraku, Pakistanu ili Avganistanu", izjavio je jedan od lidera tog saveza.
Analitičari na Bliskom Istoku, uglavnom, s pesimizmom gledaju na novo američko prilagodjavanje situaciji u Iraku. Mustafa al Ani, analitičar iz Dubaija, zamera američkom planu što ne ističe potrebu odlučnog obračuna sa šiitskom milicijom Moktade al Sadra, već takav cilj postavlja samo u odnosu na Al Kaidu i pobunjene sunite. Njegov kolega iz Egipta, Galal Naser, pribojava se da će Amerikanci sada samo dodatno izazvati militantne grupe u Iraku.
"Bušu ne može pomoći ni 60.000 vojnika"
Ruski zvaničnici kritikovali su najavu Džordža Buša da će SAD pojačati vojno prisustvo u Iraku, ističući da je potrebno omogućiti Iračanima da samostalno grade svoju državu i brinu o bezbednosti zemlje."Stanje u Iraku je vrlo teško i ne popravlja se", rekao je predsednik Dume Boris Grizlov, dodajući da Rusija "podržava poteze SAD u borbi protiv medjunarodnog terorizma", ali da nikada nije podržavala uvodjenje vojske u Irak.
Ističući da je rat u Iraku bio praćen mnogobrojnim greškama američke politike, predsednik spoljnopolitičkog odbora Dume Konstantin Kosačov je rekao da jačanje vojne moći SAD u Iraku predstavlja "ponavljanje i jačanje strateških grešaka" Vašingtona na Bliskom istoku. Prema njegovom mišljenju, strategija koju je izneo Buš predstavlja nastavak primene "metoda batine" i namenjen je za unutrašnjepolitičku upotrebu u SAD, dok se "Irak nalazi u stanju poluraspada".
Savetnik ruskog ministra odbrane Vladimir Šamanov je, komentarišući Bušovo obraćanje naciji, rekao da nova strategija aktivnosti u Iraku neće radikalno izmeniti stanje. Prema rečima savetnika Sergeja Ivanova, trenutno je u Iraku stacionirano 150.000 vojnika SAD i njihovih saveznika, ali nije rešen glavni zadatak - osiguranje mira i bezbednosti iračkog naroda. To je pre svega zato što su vojnici razmešteni u Bagdadu i nekoliko većih gradova, dok saobraćajne komunikacije sa provincijama ne kontrolišu i na njima vlada potpuno bezvlašće.
"Kako priznaju sami američki generali, koji su ili i dalje u Iraku ili su bili tamo, čak i dodatnih 60.000 vojnika neće rešiti zadatak stabilnog funkcionisanja vlasti na teritoriji cele zemlje", rekao je Šamanov, dodajući da nisu pripremljeni ni kadrovi za obavljanje poslova u iračkoj vojsci i policiji.
Savetnik ruskog ministra je procenio da SAD pokušavaju da ublaže sve jači "vijetnamski sindrom" u Iraku, kao i da predstoje i oštre nesuglasice izmedju administracije u Vašingtonu i američkog Kongresa.
Buš je najavio da će povećati broj vojnika za više od 20.000, uz već postojećih 132.000. Osnovni deo kontingenta - 17.500, biće razmešten u Bagdadu i okolini, a 4.000 u pobunjenoj provinciji Anbar.
Za gotovo četiri godine prisustva, u Iraku je ubijeno više od 3.000 vojnika iz SAD, blizu 23.000 je ranjeno, a poginulo je oko 58.000 Iračana.
(Tanjug/MONDO)
