Plan ofanzive protiv pobunjenika u Iraku, američkog predsednika Džordža Buša, počeće da se ostvaruje već prve sedmice februara, do kada će u tu državu stići prethodnica svežih 21.500 vojnika iz SAD, rekao je američki sekretar za odbranu Robert Gejts.
Plan ofanzive protiv pobunjenika u Iraku, američkog predsednika Džordža Buša, počeće da se ostvaruje već prve sedmice februara, do kada će u tu državu stići prethodnica svežih 21.500 vojnika iz SAD, rekao je američki sekretar za odbranu Robert Gejts.Gejts, koji objašnjavajući Bušov plan već drugi dan zaredom prolazi kroz ispitivanja parlamentarnog komiteta za oružane snage, izjavio je da će prva od pet novih brigada američke vojske u Bagdad stići već sredinom meseca, ali da će ozbiljna akcija početi početkom februara.
Novi ministar odbrane je, ipak, uspeo da razjari sve protivnike nove Bušove strategije, izjavivši da, čak ni u slučaju neuspeha nove ofanzive, neće predložiti povlačenje američkih trupa iz Iraka, navodeći da bi takav potez ozbiljno ugrozio američke interese.
Buš je najavio pokretanje ozbiljne ofanzive protiv šiitskih milicija i sunitskih pobunjenika u Bagdadu i provinciji Anbar, nadajući se da bi odlučna i agresivna akcija protiv tih grupa mogla zaustaviti talas nasilja koji već pune dve godine potresa Irak.
Planom je predvidjeno da veliki teret akcije preuzmu iračke snage bezbednosti, koje će, kako je najavljeno, u ofanzivi učestvovati sa čak 18 brigada vojske i kompletnom policijom.
Američke demokrate, koji su početkom godine preuzeli kontrolu nad oba doma parlamenta, Senatom i Predstavničkim domom, oštro su se suprotstavili novoj Bušovoj inicijativi, smatrajući da će predsednikov plan prerasti u "najveću glupost u američkoj spoljnoj politici od Vijetnamskog rata".
Suštinski, demokrate, ali i sve više republikanaca, smatraju da se iz Iraka treba povući na vreme, odnosno dok stvari potpuno ne izmaknu kontroli, kako se to desilo tokom rata u Vijetnamu.
Dodatan problem uverljivosti Bušovog plana predstavlja sumnjiva čvrstina njegovog najznačajnijeg saveznika u Iraku, premijera Nurija al Malikija, koji se u izveštajima američkih diplomata sve češće opisuje kao "lider bez dovoljno uticaja i veštine da ozbiljnije utiče na razvoj situacije".
Maliki je, tokom poslednje sedmice, u više navrata uveravao predsednika Buša da takvi navodi, jednostavno, ne predstavljaju realnu sliku stvarnosti, da će se vladi lojalne jedinice svom žestinom uključiti u novu ofanzivu.
Vojni analitičari, medjutim, smatraju da su ruke predsednika Buša prilično vezane kada je u pitanju uticanje na iračku krizu, navodeći da jedino ozbiljna, žestoka i dobro isplanirana ofanziva protiv pobunjenika može naterati lokalne lidere da prekinu ciklus nasilja i okrenu se političkom načinu rešavanja problema.
Ipak, upozoravaju stručnjaci, broj od 21.500 svežih uz 132.000 vojnika koji se već nalaze u Iraku, mogao bi se pokazati nedovoljnim za uspešno neutralisanje čak 38 raznih oružanih grupa, koliko su ih identifikovale američke obaveštajne službe.
Jednako uznemirenje u SAD predstavlja i ozbiljno zaoštravanje odnosa izmedju SAD i Irana, dovlačenje pojačanja u Persijski zaliv, kao i najave da bi neka vrsta vojne operacije protiv Teherana, kao poslednji u nizu loših saveta neokonzervativaca, mogla biti pokrenuta najkasnije do avgusta.
(Tanjug)
