Širom sveta je raznim manifestacijama obeležen Medjunarodni dan sećanja na stradanje Jevereja za vreme Drugog svetskog rata. Pre tačno 62 godine, Crvena armija oslobodila je koncentracioni logor Aušvic-Birkenau na jugu Poljske blizu Krakova, a Ujedinjene nacije zato su 27. januar proglasile Medjunarodnim danom sećanja na žrtve holokausta.
Širom sveta je raznim manifestacijama obeležen Medjunarodni dan sećanja na stradanje Jevereja za vreme Drugog svetskog rata.
Pre tačno 62 godine, Crvena armija oslobodila je koncentracioni logor Aušvic-Birkenau na jugu Poljske blizu Krakova, a Organizacija Ujedinjenih nacija je zato 27. januar proglasila Medjunarodni dan sećanja na žrtve holokausta.
U Aušvicu su nacisti ubili preko 1,1 milion ljudi, prvenstveno Jevreja i Roma, ali i Poljaka i pripadnika drugih evropskih naroda i sovjetskih vojnih zarobljenika.
Bivši nacistički kompleks koncentracionog logora, 1947. je uz moto "da se više nikada ne ponovi", pretvoren u državni muzej, koji je samo prošle godine obišlo skoro milion posetilaca.
Da se na svoje oči uvere u monstruoznost nacističkog plana "konačnog rešenja jevrejskog pitanja" u paklu gasnih komora, u nekadašnju najveću nacističku fabriku smrti, sada muzej, došlo je prošle godine rekordnih 989.500 ljudi. To je dva puta više nego 2001. godine kada su kompleks logora obišle 492.500 posetilaca.
Najviše je bilo Poljaka, a najbrojnije grupe iz inostranstva dolazile su iz SAD, Velike Britanije, Italije, Nemačke, Francuske, Izraela i iz Južne Koreje.
Polaganjem venaca, paljenjem sveća i mnogobrojnim manifestacijama i komemoracijama, Dan sećanja na žrtve holokausta obeležen je u Nemačkoj.
Bivši nemački predsednik Roman Hercog je današnji dan 1996. proglasio nacionalnim Danom sećanja na žrtve holokausta.
Termin holokaust, hebrejska reč s grčkim korenom, koristi se za opis genocida i drugih zločina protiv čovečnosti i medjunarodnog prava.
Posle Drugog svetskog rata upotrebljava se isključivo za zločine počinjene protiv evropskih Jevreja za vreme vladavina nacista, od 1933. do 1945. godine.
Medju 56 vidjenih Poljaka koje, zbog njihovog jevrejskog porekla, bilbord "proteruje" iz Poljske su, izmedju ostalih, i braća blizanci Kačinjski, premijer Jaroslav i predsednik Poljske Leh.
Tu su, takodje, i legendarni vodja nezavisnih sindikata Solidarnost, bivši poljski predsednik Leh Valensa, zatim, duhovni otac poljske tranzicije ekonomista Lešek Balcerovič, režiser Andžej Vajda, pesnikinja nobelovka Vislava Šimborska ili generalni direktor poljske javne televizije Bronjislav Vildštajn.
Bilbord je istaknut pored crkve Svetog Duha, što je posebno ogorčilo Poljsku katoličku crkvu i, po svemu sudeći, postavio ga je poljski umetnik sa pseudonimom Peter Fus, koji je poznat po ilegalnim šokantnim instalacijama na osetljive teme u poljskom javnom životu.
Upravo je Fusu u obližnjoj galeriji "Scena" u Košalinu postavio izložbu "Isus kralj Poljske".
"Bilbord je bila nezavisna akcija odraslog umetnika za koju galerija ne preuzima odgovornost", rekao je novinarima šef galerije Robert Knut.
Galerista, koji priznaje da ni on ne zna kako umetnik izgleda jer stalno nosi masku, rekao je policiji da "bilbord nije propagiranje antisemitskih i nacionalističkih sadržaja, već glas o ksenofobiji i antisemitizmu u Poljskoj".
Fusova izložba ukazuje na problem rasističkog šovinističkog radikalnog nacionalizma u nekim poljskim krugovima.
Na izložbi je i spisak 2.000 vidjenih Poljaka kojima radikalni šovinistički interent portal Polonika.net pripisuje, s pravom ili ne, jevrejsko poreklo, a 56 likova na bilbordu potiče upravo sa tog spiska.
Poljska policija naredila je da se šokantni bilbord pokrije i pronadje umetnik, ali ne zbog širenja antisemitskog sadržaja, već na osnovu paragrafa po kojima je vredjanje najviših poljskih zvaničnika, na čelu sa šefom države, krivično delo za koje preti kazna od tri godine zatvora.
(agencije/MONDO)
Pre tačno 62 godine, Crvena armija oslobodila je koncentracioni logor Aušvic-Birkenau na jugu Poljske blizu Krakova, a Organizacija Ujedinjenih nacija je zato 27. januar proglasila Medjunarodni dan sećanja na žrtve holokausta.
U Aušvicu su nacisti ubili preko 1,1 milion ljudi, prvenstveno Jevreja i Roma, ali i Poljaka i pripadnika drugih evropskih naroda i sovjetskih vojnih zarobljenika.
Bivši nacistički kompleks koncentracionog logora, 1947. je uz moto "da se više nikada ne ponovi", pretvoren u državni muzej, koji je samo prošle godine obišlo skoro milion posetilaca.
Da se na svoje oči uvere u monstruoznost nacističkog plana "konačnog rešenja jevrejskog pitanja" u paklu gasnih komora, u nekadašnju najveću nacističku fabriku smrti, sada muzej, došlo je prošle godine rekordnih 989.500 ljudi. To je dva puta više nego 2001. godine kada su kompleks logora obišle 492.500 posetilaca.
Najviše je bilo Poljaka, a najbrojnije grupe iz inostranstva dolazile su iz SAD, Velike Britanije, Italije, Nemačke, Francuske, Izraela i iz Južne Koreje.
Polaganjem venaca, paljenjem sveća i mnogobrojnim manifestacijama i komemoracijama, Dan sećanja na žrtve holokausta obeležen je u Nemačkoj.
Bivši nemački predsednik Roman Hercog je današnji dan 1996. proglasio nacionalnim Danom sećanja na žrtve holokausta.
Termin holokaust, hebrejska reč s grčkim korenom, koristi se za opis genocida i drugih zločina protiv čovečnosti i medjunarodnog prava.
Posle Drugog svetskog rata upotrebljava se isključivo za zločine počinjene protiv evropskih Jevreja za vreme vladavina nacista, od 1933. do 1945. godine.
Kontroverzni bilbord u Poljskoj
U poljskom gradu Košalin osvanuo je u subotu, kontroverzni bilbord sa slikama poljske umetničke, novinarske i političke elite i natpisom: "Jevreji, napolje iz katoličke zemlje".Medju 56 vidjenih Poljaka koje, zbog njihovog jevrejskog porekla, bilbord "proteruje" iz Poljske su, izmedju ostalih, i braća blizanci Kačinjski, premijer Jaroslav i predsednik Poljske Leh.
Tu su, takodje, i legendarni vodja nezavisnih sindikata Solidarnost, bivši poljski predsednik Leh Valensa, zatim, duhovni otac poljske tranzicije ekonomista Lešek Balcerovič, režiser Andžej Vajda, pesnikinja nobelovka Vislava Šimborska ili generalni direktor poljske javne televizije Bronjislav Vildštajn.
Bilbord je istaknut pored crkve Svetog Duha, što je posebno ogorčilo Poljsku katoličku crkvu i, po svemu sudeći, postavio ga je poljski umetnik sa pseudonimom Peter Fus, koji je poznat po ilegalnim šokantnim instalacijama na osetljive teme u poljskom javnom životu.
Upravo je Fusu u obližnjoj galeriji "Scena" u Košalinu postavio izložbu "Isus kralj Poljske".
"Bilbord je bila nezavisna akcija odraslog umetnika za koju galerija ne preuzima odgovornost", rekao je novinarima šef galerije Robert Knut.
Galerista, koji priznaje da ni on ne zna kako umetnik izgleda jer stalno nosi masku, rekao je policiji da "bilbord nije propagiranje antisemitskih i nacionalističkih sadržaja, već glas o ksenofobiji i antisemitizmu u Poljskoj".
Fusova izložba ukazuje na problem rasističkog šovinističkog radikalnog nacionalizma u nekim poljskim krugovima.
Na izložbi je i spisak 2.000 vidjenih Poljaka kojima radikalni šovinistički interent portal Polonika.net pripisuje, s pravom ili ne, jevrejsko poreklo, a 56 likova na bilbordu potiče upravo sa tog spiska.
Poljska policija naredila je da se šokantni bilbord pokrije i pronadje umetnik, ali ne zbog širenja antisemitskog sadržaja, već na osnovu paragrafa po kojima je vredjanje najviših poljskih zvaničnika, na čelu sa šefom države, krivično delo za koje preti kazna od tri godine zatvora.
(agencije/MONDO)
