Ruski predsednik Vladimir Putin našao se na meti gneva većine zapadnih listova pošto je u subotu u Minhenu, na medjunarodnoj konferenciji o bezbednosti, osudio "unipolarni svet" kojim dominiraju SAD i u kojem se "niko ne oseća bezbednim".
Ruski predsednik Vladimir Putin našao se na meti gneva većine zapadnih listova pošto je u subotu u Minhenu, na medjunarodnoj konferenciji o bezbednosti, osudio "unipolarni svet" kojim dominiraju SAD i u kojem se "niko ne oseća bezbednim"."Putinov napad na SAD i NATO bio je na granici provokacije... Po svemu sudeći, Zapadu neće od sada biti nimalo lako da sa Rusijom razgovara radi rešenja medjunarodnih problema", ocenio je konzervativni "Frankfurter algemajne cajtung".
U istom tonu piše i većina ostalih nemačkih listova, uz ironične opaske kako Rusija nikako ne može biti smatrana "podobnom" za posao medjunarodnog "menadžera kriza", aludirajući na probleme Moskve sa separatistički nastrojenom Čečenijom.
Austrijski "Standard" i minhenski "Zidojče cajtung", medjutim, upozoravaju Zapad da ne sme zaboraviti da je Rusija "i dalje važan globalan igrač" i da se njena reč mora uvažavati.
"Zapadu će biti pametnije ako ozbiljno uzme u obzir brige i potrebe Rusije i ako potom bude ozbiljnije razmislio o svom ponašanju prema Moskvi", upozorava "Standard", dodajući da Rusija "možda jeste malo načeta" kao svetska sila, ali "to ni u kom slučaju ne znači da je i nestala".
"Zidojče cajtung", takodje, konstatuje da se Moskva mora više uvažavati jer, kako ističe, "Rusija se, svesna svoje snage, ponovo javila za reč".
Putin se, u Minhenu, požalio na svet kojim dominiraju Amerikanci, u kojem se niko ne oseća sigurnim i koji, kako je istakao, "nema nikakve veze sa demokratijom".
On se, istovremeno, požalio da, uspostavljajući antinuklearni "štit" u bivšim komunističkim zemljama, poput Poljske i Češke, NATO nastoji da "opkoli" Rusiju.
Američki ministar odbrane Robert M. Gejts je, kako piše "Njujork tajms", pokušao da razuveri Putina, ističući da je "štit" postavljen da bi se zaštitile zemlje u kojima je postavljen, ali nije odgovorio na Putinovo pitanje protiv koga je ta zaštia uperena niti na pitanje koja je svrha širenja NATO-a do samih granica Rusije.
Zanimljivo je da, kako podseća pariski "Figaro", Putin nije bio jedini učesnik minhenske konferencije koji se izjasnio protiv "unipolarnog sveta".
"Domaćin skupa, nemački kancelar Angela Merkel, takođe se zauzela za multilateralan pristup globalnim problemima - ali na drugačiji način od Putina, pa njen govor nije izazvao polemiku", podseća "Figaro".
Londonski "Dejli telegraf" navodi da su učesnici konferencije sa "zaprepašćenjem" slušali Putinove optužbe da Amerika pokušava da potčini svet i da neobuzdano korišćenje vojne sile gura svet u ponore permamentnog sukoba.
I mada se, ističe list, mnogi učesnici skupa sa Putinom privatno možda i slažu, oni su se u strahovanju od Rusije ipak ujedinili u osudi Putinovih kritika. Zapadne diplomate, na koje se poziva list, procenjuju da je Putinov istup u Minhenu izraz "slabosti Rusije koliko i njene snage".
To je, tvrde te neimenovane diplomate, i "priznanje da je Amerika jača u nuklearnom oružju od Rusije".
Ako je suditi po onome šta pišu britanski komentatori, na Zapadu još dominiraju stare predrasude o Rusiji kao da se u svetu u proteklih 16 godina nije ništa desilo.
Putinove kritike, možda, jesu prve izrečene na takav način od jednog predsednika Rusije, ali nisu jedine u svetskoj politici. Na nedavnom Svetskom ekonomskom forumu u Davosu nemačka kancelarka Angela Merkel je upozorila Zapad i Ameriku da treba da se prilagode i shvate novu realnost u svetu.
U toj novoj realnosti, ocenila je ona, Zapad i Amerika gube moć, nemaju više kapacitet da svetu nametnu svoju volju. Moć se sa Zapada, zajedno sa novcem, ukazala je Merkelova, preselila u druge delove sveta, u Aziju i Rusiju, jer tamo je otišao i novac.
Zanimljivo je da taj deo njenog govora u Davosu niko u Britaniji nije objavio. Na to šta je govorila Merkelova, potom, je upozorio i londonski Medjunarodni institut za strateške studije.
U redovnom godišnjem izveštaju Institut je ocenio da SAD i Zapad nemaju više moć. Oni, navedeno je u izveštaju, još mogu da nametnu "politički dnevni red", ali nemaju više snage da i sprovedu svoju politiku.
Doduše, tvrdi Institut, ni zemlje koje su dovoljno jake da se odupru Americi i Zapadu još nemaju kapacitet da svetu ponude alternativu, tako da je, u stvari, u medjunarodnim odnosima trenutno prazan prostor.
(Tanjug)
