Američki Senat odbacio je u subotu rezoluciju kojom se otvara put za okončanje učešća snaga SAD u gradjanskom ratu u Iraku.
Američki Senat odbacio je u subotu rezoluciju kojom se otvara put za okončanje učešća snaga SAD u gradjanskom ratu u Iraku.Samo četiri glasa nedostajala su demokratima da u gornjem domu parlamenta u potpunosti sruše jedinstvo rivalskih republikanaca i još jednom osude plan američkog predsednika Džordža Buša da u Irak pošalje dodatnih više od 20.000 vojnika.
Rezolucija je dan ranije prošla u Predstavničkom domu Kongresa.
Demokratama je, svakako, za utehu da je tokom prepodneva za "njihovu stvar" glasalo čak sedam republikanaca, ili pet više nego kada je pre nekoliko sedmica Bušova administracija nevidjenom političkom gimnastikom uspela da izbegne javnu raspravu o ratu u Iraku.
Za prihvatanje inicijative demokrata, koja je uključivala definiciju nastavka rata u Iraku kao "suprotnu američkim interesima", bilo je potrebno 60 glasova senatora, ali je već i sama rasprava o ponudjenim dokumentima izazvala ozbiljne podele izmedju rivalskih stranaka, uglavnom na štetu ionako okrnjenog ugleda predsednika Buša.
"Senat, u ime američkog naroda, mora jasno da stavi do znanja vrhovnom komandantu (Bušu) da za operacije u Iraku više nema odrešene ruke", rekao je lider demokrata u Senatu Heri Rid.
Republikanci, koji u poslednje vreme zaziru od bilo kakvih ozbiljnijih analiza ratova u Iraku i Avganistanu, oštro su se obrušili na demokratsku inicijativu, usmerenu na povlačenje trupa iz Iraka, optužujući ih za defetizam i nedostatak podrške vojnicima rasporedjenim van granica SAD.
Predstavnički dom američkog parlamenta u petak je, ubedljivom većinom glasova, usvojio neobavezujuću rezoluciju kojom se osudjuje Bušova politika prema krizi u Iraku, što će dodatno zakomplikovati nastojanja predsednika Buša da u Irak pošalje novih više od 20.000 vojnika, u sklopu odlučujuće ofanzive protiv pobunjenika u toj državi.
"Usvajanje ovog dokumenta predstavlja promenu puta koji će okončati borbe i dovesti naše vojnike kući", rekla je pred glasanje Nensi Pelosi, prva žena na čelu donjeg doma američkog parlamenta.
Demokrate smatraju da ni najavljena pojačanja neće značajnije uticati na dugoročni razvoj situacije u Iraku, uzdrmanom krvavim sukobima izmedju šiita i sunita i neprijateljstvom obe te verske grupacije prema američkim okupacionim snagama.
Istovremeno, rezultat glasanja u Senatu označio je i konačan rascep izmedju Bušove politike u Iraku i nastojanja demokrata da čitavu četiri godine dugu avanturu, koja je Ameriku koštala više od 3.100 života i odnela milijarde dolara, privedu kraju.
Republikanci, čiji se redovi ozbiljno osipaju kako iračka kriza nastavlja da se komplikuje, pokušali su da odbrane politiku predsednika Buša optužujući demokrate za pokretanje talasa dogadjaja koji će na kraju dovesti do poraza Amerike u sukobu koji SAD ne smeju da izgube.
Velika većina Amerikanaca - 63 odsto, kako se navodi u istraživanju javnog mnejnja koje su objavili agencija AP i agencija Ipsis, protivi se slanju novih snaga u Irak, dok tvrdu struju podrške Bušovoj politici predstavljaju dobrostojeći gradjani, mahom iz predgradja.
(Tanjug)
