Francuz Moris Papon, osudjen za saradnju s nacistima i deportacije Jevreja u Drugom svetskom ratu, tražio je da bude sahranjen sa ordenom Legije časti, saopštio je njegov advokat. Papon, jedini francuski zvaničnik koji je osudjen zbog učestvovanju u deportaciji Jevreja, umro je u 96. godini u privatnoj bolnici posle operacije srca.
Francuz Moris Papon, osudjen za saradnju s nacistima i deportacije Jevreja u Drugom svetskom ratu, tražio je da bude sahranjen sa ordenom Legije časti, saopštio je njegov advokat. Papon, jedini francuski zvaničnik koji je osudjen zbog učestvovanju u deportaciji Jevreja, umro je u 96. godini u privatnoj bolnici posle operacije srca."Lično ću osigurati da u grobu bude sa ordenom Komandanta Legije časati, koju je na večnost primio iz ruku (bivšeg predsednika) Šarla de Gola", rekao je advokat Francis Viljemin.
Bernar Akoje, vodja stranke desnog centra predsednika Žaka Širaka (Jacques Ćirac) u parlamentu, ocenio je da je to saopštenje "šokantno". On je izjavio da je siguran da će predsednik Širak, kao predsedavajući saveta Legije časti, "obezbediti da se, s jedne strane, zakon poštuje, a da, s druge, ništa ne okalja ovo priznanje".
Opoziciona Socijalistička partija ocenila je da bi, ako bi Papon bio sahranjen sa ordenom, to bila uvreda za žrtve i njihove porodice. "Takav gest nema drugog cilja osim da ponudi Morisu Paponu vrstu posthumne rehabilitacije ili da porekne ozbiljne i šokantne činjenice zbog kojih je osudjen", ocenili su socijalisti u saopštenju.
Paponu, otkada je 1998. godine osudjen za učestvovanju u zločinu protiv čovečnosti, nije dozvoljeno da nosi orden. Pre tri godine morao je da plati 2.500 evra zato što se pojavio sa ordenom u javnosti.
Viljemin je rekao da bi Papon mogao biti sahranjen ove nedelje. On je, takodje, rekao da se država nije odrekla Papona, nastavivši isplate penzije posle 2003. godine, uz odredbu da se polovina isplaćuje porodicama žrtava. "Papon je umro kao slobodan čovek", rekao je Viljemin.
Papon je bio uspešan političar, koji je posle rata čak bio i prefekt Pariza i ministar, dok nije obelodanjena njegova uloga u ratu.
Kao viši zvaničnik režima u Višiju, u neokupiranoj, ali Nemačkoj potčinjenoj južnoj Francuskoj, Papon je odobrio transport više od 1.500 Jevreja u tranzitne logore na putu ka zloglasnom nacističkom koncentracionom logoru Aušvic.
Osudjen je na deset godina zatvora, ali je 2002. pušten zbog lošeg zdravstvenog stanja.
Mišel Slitinski, koji je pokrenuo zakonski proces protiv Papona 1981. godine, rekao je da je za žaljenje to što je Paponu omogućeno da umre kao slobodan čovek i da je umakao pravdi.
Tokom rata, više od 75.000 francuskih Jevreja poslato je u logore, a samo 2.500 se vratilo. U sudjenju Paponu, ocenjuje Rojters, Francuska je otkrila tamnu stranu svog kolaboracionističkog državnog aparata u toku Drugog svetskog rata. Pri tome se ne zaboravlja da je tri četvrtine francuskih Jevreja uspelo da pobegne nacistima zahvaljujući pomoći sugradjana.
(Beta)
