Senatori i poslanici donjeg doma francuskog parlamenta izglasali su u ponedeljak na zajedničkoj sednici izmena Ustava Francuske, čime je u ustav uneta odredba o zabrani smrtne kazne, kao i član koji omogučava opoziv predsednika.
Senatori i poslanici donjeg doma francuskog parlamenta izglasali su u ponedeljak na zajedničkoj sednici izmena Ustava Francuske, čime je u ustav uneta odredba o zabrani smrtne kazne, kao i član koji omogučava opoziv predsednika.Dva doma parlamenta zasedali su na posebnoj sednici u palati u Versaju gde su sa 828 za i 26 glasa protiv izglasali ustavnu zabranu smrtne kazne.
Odredba koja garantuje imunitet predsedniku države, ali omogućava njegov opoziv, bila je znatno spornija. Ovaj član je izglasan sa 449 glasa za i 203 glasa protiv. Za izglasavanje je bilo potrebno 392 glasa što je potrebna tropetinska većina.
Predsednik Žak Širak, inače, predmet istrage zbog nelegalnog finasiranja stranke, obećao je takav zakon u kampanji za ponovni izbor 2002. godine.
Treći član lako je usvojen sa 724 glasa za i 90 protiv, a tiče se glasačkog tela u Novoj Kaledoniji. Ljudima koji su došli na ovu teritoriju posle 1998. godine uskraćuje se pravo glasanja.
Unošenje zabrane smrtne kazne u ustav smatra se značajnim dogadjajem. Smrtna kazna u Francuskoj je ukinuta 1981. godine, ali zabrana tada nije uneta u ustav.
"Mi ispunjavamo želju Viktora Igoa iz 1848. godine, čistim, prostim, nepovratnim ukidanjem" smrtne kazne, poručio je poslanicima bivši ministar pravde Rober Badinter.
Ukidanje smrtne kazne 1981. godine bila je jedna od prvih političkih odluka u 14 godina dugom predsednikovanju Fransoa Miterana.
