Predsednik Italije Djordjo Napolitano započeo je političke konsultacije o budućnosti države nakon političke krize i ostavke premijera Romana Prodija.
Predsednik Italije Djordjo Napolitano započeo je političke konsultacije o budućnosti države nakon političke krize i ostavke premijera Romana Prodija.
Prodi je u sredu podneo ostavku pošto vlada prethodno nije uspela da u gornjem domu parlamenta obezbedi podršku većine za svoju spoljnu politiku.
Prema ustavu, predsednik države može da zatraži od oba doma parlamenta glasanje o poverenju Prodijevoj vladi levog centra, koja je formirana pre devet meseci, ili da od premijera zatraži da formira nov kabinet, ali i da raspusti oba parlamenta i raspiše izbore.
Iako prema italijanskom ustavu, Prodi nije morao da podnese ostavku, pre glasanja u senatu šef diplomatije Masimo D'Alema nagovestio je da će vlada otići ukoliko ne uspe da obezbedi podršku većine za svoju spoljnu politiku.
Italijanska vlada nije uspela da u gornjem domu parlamenta obezbedi podršku većine za svoju politiku u Avganistanu, za šta su joj nedostajala samo dva glasa.
Rezultat glasanja u Senatu pokazao je slabost Prodijeve vlade na polju spoljne politike, koju otvoreno osporavaju koalicioni partneri iz redova radikalne levice - komunisti i zeleni.
Oni zahtevaju da se odredi vremenski okvir za povlačenje italijanskih vojnika iz Avagnistana i žestoko se protive proširenju američke baze u Vićenci, na severu Italije, iako je premijer Prodi prošlog meseca na to pristao.
Prodi je na tom položaju bio devet meseci, a došao je na vlast pošto je na aprilskim izborima 2006. koalicija na čijem je čelu za dlaku pobedila blok Centra desnice Silvija Berluskonija.
Berluskoni je bio atipičan slučaj pošto je uspeo da premijersku fotelju zadrži rekordnih pet godina.
Agencija Rojters objavila je kratku hronologiju smena u italijanskoj vladi od 1994. godine do danas:
- 18. januar 1994: Predsednik Oskar Luidji Sklalfaro raspustio je parlament posle dve godine korupcijskih skandala.
- 28. mart: Medijski magnat, multimilioner Silvio Berluskoni odnosi pobedu sa svojom Koalicijom Kuća slobode.
- 22. decembar: Berluskonijeva vlada je pala pošto se Liga za sever povukla iz koalicije.
- 13. januar 1995: Predsednik Sklafaro imenuje bivšeg ministra finansija Lamberta Dinija za premijera na čelu tehnokratske vlade.
- 11. januar 1996: Dini nema većinu i Sklafaro raspušta parlament.
- april-maj 1996: Koalicija levog centra Romana Prodija dobija na izborima i on formira vladu koja traje 28 meseci.
- 9. oktobar 1997: Prodijevoj vladi nije izglasano poverenje pošto su mu komunisti uskratili podršku za izglasavanje budžeta i Prodi podnosi ostavku.
- 21. oktobar: Masimo D'Alema na čelu koalicije Levog centra postaje prvi premijer iz redova bivših komunista.
- 18. decembar 1999: D'Alema podnosi ostavku, čime je prestala da postoji 56. po redu posleratna italijanska vlada, a zatim ulazi u pregovore za formiranje nove vlade.
- 23. decembar:D'Alemi je izglasano poverenje u parlamentu i on u Kvirinalu (predsednička palata) dobija mandat za formiranje nove vlade.
- 19. april 2000: D'Alema podnosi ostavku posle poraza na regionalnim izborima.
- 26. april: Djulijano Amato, koji predvodi novu koaliciju Levog centra, stupa na dužnost 58. posleratnog premijera.
- 13. maj 2001: Berluskoni pobedjuje na parlamentarnim izborima i formira 59. vladu.
- 20. april 2005: Berluskoni podnosi ostavku pošto dva njegova koaliciona partnera traže promenu na kormilu posle poraza partija desnog centra na regionalnim izborima.
- 23. april: Zakletvu je položila 60. posleratna vlada koalicije novog desnog centra s Berluskonijem na čelu.
- 19. april 2006: Vrhovni sud Italije potvrdio je da je levi centar Romana Prodija pobedio na parlamentarnim izborima 9. i 10. aprila, odbacivši žalbu Berluskonija na neregularnost izbora.
- 2. maj:Berluskoni podnosi ostavku.
-17. maj: Lider levog centra Romano Prodi polaže zakletvu na čelu 61. italijanske vlade od 1945. godine.
-21. februara 2007. godine: Predsednik Djordjo Napolitano prihvata Prodijevu ostavku posle poraza njegove spoljne politike u Senatu.
(agencije/MONDO)
Prodi je u sredu podneo ostavku pošto vlada prethodno nije uspela da u gornjem domu parlamenta obezbedi podršku većine za svoju spoljnu politiku.
Prema ustavu, predsednik države može da zatraži od oba doma parlamenta glasanje o poverenju Prodijevoj vladi levog centra, koja je formirana pre devet meseci, ili da od premijera zatraži da formira nov kabinet, ali i da raspusti oba parlamenta i raspiše izbore.
Iako prema italijanskom ustavu, Prodi nije morao da podnese ostavku, pre glasanja u senatu šef diplomatije Masimo D'Alema nagovestio je da će vlada otići ukoliko ne uspe da obezbedi podršku većine za svoju spoljnu politiku.
Italijanska vlada nije uspela da u gornjem domu parlamenta obezbedi podršku većine za svoju politiku u Avganistanu, za šta su joj nedostajala samo dva glasa.
Rezultat glasanja u Senatu pokazao je slabost Prodijeve vlade na polju spoljne politike, koju otvoreno osporavaju koalicioni partneri iz redova radikalne levice - komunisti i zeleni.
Oni zahtevaju da se odredi vremenski okvir za povlačenje italijanskih vojnika iz Avagnistana i žestoko se protive proširenju američke baze u Vićenci, na severu Italije, iako je premijer Prodi prošlog meseca na to pristao.
Do danas ostavke podnela 61 italijanska vlada
Sa ostavkom koju je u sredu podneo italijanski premijer Romano Prodi, pošto Senat nije podržao spoljnu politiku njegovog kabineta, prestala je da postoji 61. vlada po redu u Italiji od 1945. godine.Prodi je na tom položaju bio devet meseci, a došao je na vlast pošto je na aprilskim izborima 2006. koalicija na čijem je čelu za dlaku pobedila blok Centra desnice Silvija Berluskonija.
Berluskoni je bio atipičan slučaj pošto je uspeo da premijersku fotelju zadrži rekordnih pet godina.
Agencija Rojters objavila je kratku hronologiju smena u italijanskoj vladi od 1994. godine do danas:
- 18. januar 1994: Predsednik Oskar Luidji Sklalfaro raspustio je parlament posle dve godine korupcijskih skandala.
- 28. mart: Medijski magnat, multimilioner Silvio Berluskoni odnosi pobedu sa svojom Koalicijom Kuća slobode.
- 22. decembar: Berluskonijeva vlada je pala pošto se Liga za sever povukla iz koalicije.
- 13. januar 1995: Predsednik Sklafaro imenuje bivšeg ministra finansija Lamberta Dinija za premijera na čelu tehnokratske vlade.
- 11. januar 1996: Dini nema većinu i Sklafaro raspušta parlament.
- april-maj 1996: Koalicija levog centra Romana Prodija dobija na izborima i on formira vladu koja traje 28 meseci.
- 9. oktobar 1997: Prodijevoj vladi nije izglasano poverenje pošto su mu komunisti uskratili podršku za izglasavanje budžeta i Prodi podnosi ostavku.
- 21. oktobar: Masimo D'Alema na čelu koalicije Levog centra postaje prvi premijer iz redova bivših komunista.
- 18. decembar 1999: D'Alema podnosi ostavku, čime je prestala da postoji 56. po redu posleratna italijanska vlada, a zatim ulazi u pregovore za formiranje nove vlade.
- 23. decembar:D'Alemi je izglasano poverenje u parlamentu i on u Kvirinalu (predsednička palata) dobija mandat za formiranje nove vlade.
- 19. april 2000: D'Alema podnosi ostavku posle poraza na regionalnim izborima.
- 26. april: Djulijano Amato, koji predvodi novu koaliciju Levog centra, stupa na dužnost 58. posleratnog premijera.
- 13. maj 2001: Berluskoni pobedjuje na parlamentarnim izborima i formira 59. vladu.
- 20. april 2005: Berluskoni podnosi ostavku pošto dva njegova koaliciona partnera traže promenu na kormilu posle poraza partija desnog centra na regionalnim izborima.
- 23. april: Zakletvu je položila 60. posleratna vlada koalicije novog desnog centra s Berluskonijem na čelu.
- 19. april 2006: Vrhovni sud Italije potvrdio je da je levi centar Romana Prodija pobedio na parlamentarnim izborima 9. i 10. aprila, odbacivši žalbu Berluskonija na neregularnost izbora.
- 2. maj:Berluskoni podnosi ostavku.
-17. maj: Lider levog centra Romano Prodi polaže zakletvu na čelu 61. italijanske vlade od 1945. godine.
-21. februara 2007. godine: Predsednik Djordjo Napolitano prihvata Prodijevu ostavku posle poraza njegove spoljne politike u Senatu.
(agencije/MONDO)
