Deset godina posle postizanja sporazuma o zabrani nagaznih mina u Otavi, predstavnici 47 vlada sastali su se u Oslu da bi zaključili medjunarodni sporazum kojim bi bila zabranjena upotreba kasetnih bombi.
Deset godina posle postizanja sporazuma o zabrani nagaznih mina u Otavi, predstavnici 47 vlada sastali su se u Oslu da bi zaključili medjunarodni sporazum kojim bi bila zabranjena upotreba kasetnih bombi.Kasetne bombe koje su korišćene u sukobima od Vijetnama do Iraka, dovele su do ubistva i invaliditeta velikog broja civila
Neekslodirane kasetne bombe su odgovorne i za stradanja ljudi i životinja dugo vremena posle konflikta, preneo je Rojters.
"Došlo je vreme da se složimo da to oružje, koje može da izazove velike patnje ne treba više da bude korišćeno", rekao je norveški ministar inostranih poslova Jonas Gar Store.
Prema sporazumu iz Otave, koji je potpisalo 155 država, zabranjena je upotreba nagaznih mina.
"Ne vidim razlog zašto države, koje su potpisale taj sporazum (iz Otave) ne bi potpisale ovaj, jer je i ovde reč o minama koje ugrožavaju civile", istakao je norveški ministar.
Kasetne bombe mogu biti bačene iz vazduha ili iz artiljerijskog oružja.
Kasetne bombe sadrže na stotine čestica municije koje ubijaju neprijateljske vojnike ili uništavaju njihovo naoružanje.
Ponekad one ne eksplodiraju tokom borbi i predstavljaju kasnije opasnost za civile.
Prema podacima organizacije Hendikep Internešenal, u proteklih 30 godina od kasetnih bombi ubijeno je ili učinjeno invalidima preko 11.000 ljudi.
