Na konferenciji u Oslu 46 zemalja usvojilo je deklaraciju kojom se poziva na uvodjenje zabrane korišćenja kasetnih bombi počev od 2008. godine.
Na konferenciji u Oslu 46 zemalja usvojilo je deklaraciju kojom se poziva na uvodjenje zabrane korišćenja kasetnih bombi počev od 2008. godine.Od 49 zemalja učesnica dvodnevne konferencije u Oslu, samo tri - Poljska, Rumunija i Japan -nisu podržale usvajanje konačne verzije deklaracije, rekao je zamenik šefa norveške diplomatije Rejmond Johansen.
Neke od zemalja koji su najveći proizvodjači oružja - SAD, Rusija, Kina i Izrael odbile su da prisustvuju konferenciji.
Organizatori skupa su, ipak, pozvali druge zemlje da usaglase deklaraciju kako bi se izbegla "humanitarna katastrofa" koju izazivaju neeksplodirane kasetne bombe.
U deklaraciji, predstavljenoj poslednjeg dana skupa, zemlje sveta se pozivaju da "sprovedu do 2008. obavezujuće medjunarodne instrumente", kako bi zabranile upotrebu kasetnih bombi.
Sporazumom se "zabranjuje upotreba, proizvodnja, prebacivanje i skladištenje kasetne municije koja priuzrokuje neprihvatljivu štetu po civile".
Takodje, zemlje se pozivaju da preduzmu mere na nacionalnom nivou pre nego što sporazum stupi na snagu. Norveška, koja je pokretač te inicijative, već je zabranila korišćenje kasetnih bombi, dok je Austrija na početku konferencije najavila moratorijum na tu vrstu oružja.
Norveška se nada da će sporazum o zabrani kasetnih bombi na medjunarodnom nivou bili sličan sporazumu o zabrani nagaznih mina iz 1997. godine.
Medjutim, ključne zemlje koje nisu potpisale taj sporazum, SAD, Rusija i Kina sada se protive inicijativi zabrane kasetnih bombi. Pored tih zemalja, konferenciji nisu prisustvovali ni Australija, Izrael, Indija i Pakistan.
Stiv Gus (Steve Goose), predstavnik organizacije Hjuman rajts voč rekao je da velike sile ne moraju da budu uključene u sporazum da bi on imao značaj. Aktivisti smatraju da je suština u tome da se "stigmatizuje upotreba tog oružja".
"Ako vam treba dokaz da možete sprovesti sporazum bez SAD, Rusije i Kine, pogledajte sporazum o nagaznim minama", rekao je Gus. On je podsetio da su velike sile, iako su odbacile taj sporazum, prestale da koriste nagazne mine i da je broj civilnih žrtava prepolovljen od 1997. godine.
Kasetne bombe su jedno od najnehumanijih oružja. One imaju i odloženo dejstvo, jer mogu da ostanu neeksplodirane godinama i predstavljaju stalnu opasnost.
Prema zvaničnim podacima UN, čak 60 odsto žrtava kasetnih bombi u jugoistočnoj Aziji su deca. To oružje korišćčeno je u Iraku, Avganistanu, Libanu, ali i tokom NATO bombardovanja SRJ.
UN procenjuju da je tokom sukoba Izraela i Libana bačeno je čak četiri miliona kasetnih bombi.
(MONDO)
