Medjunarodna polarna godina, veliki naučno-istraživački program s ciljem da se očuvaju bogatstva i otkriju nepoznanice sveukupnog života na planeti Zemlji, zapisane u večitom ledu Arktika i Antarktika, počinje 1. marta i trajaće do marta 2008. godine.
Medjunarodna polarna godina, veliki naučno-istraživački program s ciljem da se očuvaju bogatstva i otkriju nepoznanice sveukupnog života na planeti Zemlji, zapisane u večitom ledu Arktika i Antarktika, počinje 1. marta i trajaće do marta 2008. godine.To je četvrta Medjunarodna polarna godina, poduhvat koji organizuju Medjunarodni savet za nauku (ISCU) i Svetska meteorološka organizacija (WMO). Prethodne Medjunarodne polarne godine bile su 1882-1883, 1932-1933 i 1957-1958.
Smatra se da je godina posvećena izučavanju dešavanja na "ledenim kapama" planete Zemlje od temeljnog značaja za nauku i naučna predvidjanja budućnosti života, zbog osetljive ravnoteže Sunca i voda i leda na našoj planeti. Naučnici veruju da Severni i Južni pol imaju suštinski značaj za život na Zemlji.
Tokom ove Medjunarodne polarne godine biće naučno posmatran, beležen i analiziran ukupan godišnji životni ciklus na Arktiku i na Antarktiku. Planirano je više od 200 projekata u kojima će učestvovati više hiljada naučnika iz oko 60 zemalja.
U naučnim projektima će učestvovati stručnjaci iz raznih oblasti - od biologa, lekara, meterologa, fizičara do onih koji se bave razvojem društva. Cilj im je da steknu zaključke od koristi za budućnost Zemlje, proučavajući lokalne ekološke, hidrološke, priobalne i druge parametre, kao i živi svet na oba Zemljina pola.
Globalno otopljavanje, odnosno efekat "staklene bašte", najdrastičnije se ogleda upravo u dešavanjima u večitom ledu i snegu i kroz brzinu kojom se tope te Zemljine "ledene kape". Lane su dokumentovani dokazi znatnog topljenja na oba pola.
Smatra se da globalno otopljavanje može do kraja veka da izazove podizanje nivoa svetskih okeana i mora za nekoliko metara, medjutim, naučnici su iznenadjeni podatkom da nivo Arktičkog okeana opada za dva milimetra godišnje. Podaci su dobijeni na osnovu snimaka sa evropskog satelita ERS-2.
U poslednjih pola veka se, zbog topljenja polova, naučnicima "otvorio" ogroman prostor od više od 10.000 kvadratnih kilometara na kome je, izmedju ostalog, već snimljen život više od 1.000 retkih vrsta, od kojih je 19 dosad bilo nepoznato, a medju kojima su račići, školjke, meduze, čak i ribe sa sistemom protiv zaledjivanja.
Evropski parlament će u Strazburu organizovati hepening posvećen Zemljinim polovima, a vlade takozvanih polarnih naroda, kao i Škotska baza na Antarktiku, koja je u januaru proslavila 50 godina, prirediće simultani ručak na više tačaka od Osla do Svalbard arhipelaga, a njima će se pridružiti i Južna Afrika.
U Evropi će, pored osatlog, biti premijera Antarktičke simfonije koju će ser Piter Maksvel Dejvis i Severnoholandski orkestar iz Levardena izvesti u Holandiji tokom Polarnog simpozijuma.
Organizatori Medjunarodne polarne godine, ISCU i WMO, pozvali u i decu širom Zemlje da 1. marta, povodom početka ovog značajnog naučnog projekta, puste uvis šarene balone kako bi svi bili, kako je saopšteno, "zajedno na mapi sveta u akciji za očuvanje planete".
(Tanjug)
