Jevreji danas slave Purim, dan radosti i veselja u spomen izbavljenja tog naroda od masovnog pokolja, koji je, prema predanju, pripremao Aman, veliki vezir persijskog kralja Ahašveroša.
Jevreji danas slave Purim, dan radosti i veselja u spomen izbavljenja tog naroda od masovnog pokolja, koji je, prema predanju, pripremao Aman, veliki vezir persijskog kralja Ahašveroša.Rabin Cadik Danon je zapisao da se Purim tako naziva po hebrejskoj reči pur, koja znači žreb ili kocka, jer je Aman kockom odredio dan pokolja.
Taj praznik vezan je za legendu o Esteri, opisanoj u biblijskoj Knjizi o Esteri, a za taj dogadjaj se smatra da se dogodio izmedju 484. i 464. godine pre n.e. Veruje se da je Estera pridobila poverenje persijskog kralja Ahašveroša, koji je, po nagovoru Amana, hteo da pogubi sve Jevreje. Zahvaljujući Esteri, izbegnut je pokolj, a stradao je sam veliki vezir.
"Purim se provodi u gozbi i veselju. Razmenjuju se darovi, daju se pokloni sirotinji, organizuju poklade, a u sinagogama čitaju posebne molitve", zapisao je rabin Danon.
Za taj praznik treba izvršiti pet dobrih dela: post uoči praznika, prisustvo javnom čitanju molitve u hramu, slanje darova rodbini i prijateljima, darivanje dece i sirotinje i prisustvo purimskoj zabavi.
Purim se smatra najveselijim jevrejskim praznikom. Neki stručnjaci za judaizam Purim ne uzimaju samo kao verski praznik, već i kao priliku da se jednom godišnje ljudi prepuste jelu, piću, zabavi i dobrom raspoloženju. Glavno obeležje proslave Purima u Jerusalimu je maskenbal.
(Beta)
