Pre tačno četiri godine počela je invazija koalicionih snaga predvodjenih SAD na Irak.
Pre tačno četiri godine počela je invazija koalicionih snaga predvodjenih SAD na Irak.Invazija na Irak počela je sat i po nakon isteka ultimatuma koje su SAD postavile Sadamu Huseinu. Od njega se tražilo da on i njegovi sinovi napuste Irak u roku od 48 časova ili će se suočiti sa vojnom akcijom.
Nekoliko sati nakon početka napada na Bagdad irački predsednik je u obraćanju javnosti posredstvom državne televizije pozvao naciju na otpor i obećao pobedu.
On je tada rekao da je "mali kriminalac Buš počinio zločin protiv čovečnosti" i obraćanje naciji završio rečima: "Živeli džihad i Irak, poraz agresorima". Pre obraćanja Sadama Huseina, irački ministar informisanja je proglasio džihad.
Džordž Buš je u obraćanju naciji posle početka napada poručio da su se SAD odlučile da snažno napadnu na početku intervencije u Iraku u nadi da će tako ograničiti trajanje sukoba.
Koalicione snage su zauzele Bagdad 9. aprila. Sadam Husein, koji je posle zauzimanja glavnog grada nestao, zarobljen je u blizini grada Tikrit 13. decembra.
Početkom 2006. godine zaoštravaju se sukobi izmedju sunita koji su podržavali Sadama Huseina i većinskih šiita. Sadam Husein je 5. novembra zbog zločina protiv čovečnosti osudjen na smrtnu kaznu vešanjem, a pogubljen je 30. decembra.
Prema podacima Pentagona ukupno 850.000 pripadnika vojske SAD je učestvovalo u operacijama u Iraku, otkada je marta 2003. godine 120.000 američkih vojnika umarširalo u tu zemlju.
U sukobima je od početka invazije poginulo oko 60.000 iračkih civila. Broj poginulih pripadnika koalicionih snaga je oko 3.500, dok je poginulih američkih vojnika 3.220.
Prema visokom komesarijatu UN za izbeglice oko 2.000.000 Iračana je napustilo zemlju, dok je oko 1.800.000 interno raseljeno.
Posle četiri godine odsustva Sadama Huseina sa vlasti i nove vlade Iraka potpomognute snagama SAD, manje od petine Iračana ima poverenja u koalicione snage predvodjene SAD, dok iračku vladu trenutno podržava polovina stanovnika zemlje.
Rezultati ankete sprovedene uoči četvorogodišnjice napada pokazuju znatno pesimističnije raspoložne Iračana u pogledu svoje budućnosti nego što su to pokazivale slične ankete sprovedene pre dve godine.
Istraživanja sprovedena u SAD pokazuju da američki predsednik ima najmanju podršku birača od kako je izabran, kao i da se sve više Amerikanaca protivi ratu u Iraku i Bušovom predlogu za slanje dodatnih 30.000 vojnika u tu zemlju.
U kratkom obraćanju iz Bele kuće, povodom četvrte godišnjice od početka rata u Iraku, Buš je branio svoju politiku, uz priznanje da "postizanje pobede (u Iraku) neće biti lako".
"Četiri godine od početka rata, borba je teška, ali možemo pobediti. Pobedićemo ako budemo hrabri i odlučni da istrajemo", rekao je Buš posle video-konferencije sa iračkim predsednikom Nurijem Al-Malikijem.
(Beta)
