Kontroverzni australijski taliban i nekadašnji pripadnik Oslobodilačke vojske Kosova (UČK) Dejvid Hiks, priznao je pred američkom vojnom komisijom u bazi Guantanamo na Kubi, krivicu za pružanje materijalne podrške teroristima u Avganistanu, otvarajući vrata nagodbi koja će mu obezbediti da kaznu odsluži u Australiji.
Kontroverzni australijski taliban i nekadašnji pripadnik Oslobodilačke vojske Kosova (UČK) Dejvid Hiks, priznao je pred američkom vojnom komisijom u bazi Guantanamo na Kubi, krivicu za pružanje materijalne podrške teroristima u Avganistanu, otvarajući vrata nagodbi koja će mu obezbediti da kaznu odsluži u Australiji.Hiks, protiv koga je početkom marta podignuta optužnica za "pružanje materijalne podrške teroristima", što znači da bi mogao biti osudjen na dožiovotnu robiju, je prvi "strani vojni zarobljenik" kome se sudi u okviru novih kontroverznih vojnih komisija formiranih kako bi se vodili procesi protiv navodnih terorista.
"Slučaj Hiks", od decembra 2001. godine kada je bivši lovac na kengure i pripadnik Oslobodilačke vojske Kosova, uhvaćen u Avganistanu, potresa inače idilične odnose izmedju Kanbere i Vašingtona, te izaziva prave izlive nezadovoljstva pravnih stručnjaka i boraca za ljudska prava, s obzirom na vreme koje je Amerikancima bilo potrebno za podizanje optužnice.
Ukoliko bude osudjen, vojna komisija može Hiksa poslati na doživotnu robiju bez prava na pomilovanje, ali su Vašington i Kanbera još ranije sklopili dogovor da "australijskog talibana", ukoliko bude osudjen, prebace na izdržavanje kazne u Australiju.
Hiks, medjutim, tvrdi da je tokom boravka u tajnim zatvorima Centralne obaveštajne agencije (CIA) bio "silovan, premlaćivan i drogiran", što su američke vlasti odlučno odbacile.
Pre odlaska u Avganistan, Hiks je izvesno vreme proveo u kampovima za obuku OVK na severu Albanije, ali njegov branilac, major Majkl Mori, tvrdi da je Australijanac, jednostavno, avanturista koji je po svaku cenu želeo da učestvuje u nekom ratu, za šta nikada nije dobio priliku.
Mori, koji po službenoj dužnosti brani Hiksa, takodje je izjavio da, obzirom na pravila koja važe u novoformiranim vojnim komisijama, Australijanac teško može očekivati fer sudjenje, sa čim se, suštinski, slaže i većina pravnika u SAD, jer su takvi sudovi izdvojeni iz regularnog američkog pravosudja.
Osim ozbiljne izolacije, višegodišnjeg pritvora bez prava žalbe, kontroverznih metoda ispitivanja u bazi Gvantanamo na Kubi, Hiksu je uskraćeno i nekoliko pravnih lekova na kojima se, suštinski, zasniva nepristrasnost američkog pravosudja, uključujući instituciju "habeas korpusa", koja bi mu omogućila da zatraži preispitivanje jurisdikcije vojnog pravosudja.
Administracija predsednika Džordža Buša je, oktobra prošle godine, uz buru negodovanja liberala u SAD, "progurala" zakon o takvim, kontroverznim sudovima, kojim se vojsci SAD omogućuje da bez ikakvog vremenskog ograničenja drži zarobljenike u pritvoru, ograničava im pristup braniocima, te otvara vrata mučenju, kao sasvim legitimnom načinu prikupljanja dokaza.
Pre uspostavljanja vojnih komisija, Hiks je bio optužen za ratne zločine pred sličnim sudom, koji je ugašen nakon što je Vrhovni sud ustanovio da je takva institucija u suprotnostima sa Ustavom SAD.
(Tanjug)
