Predsednik Venecuele Ugo Čaves, koga SAD smatraju pretnjom globalnom ekonomskom sistemu neoliberalnih boja, ima najozbiljniju nameru da u svojoj zemlji uvede društveno-ekonomski poredak ako ne istovetan kubanskom, a ono sigurno inspirisan socijalističkim idejama koje je na Kubi uspostavio njen lider Fidel Kastro.
Predsednik Venecuele Ugo Čaves, koga SAD smatraju pretnjom globalnom ekonomskom sistemu neoliberalnih boja, ima najozbiljniju nameru da u svojoj zemlji uvede društveno-ekonomski poredak ako ne istovetan kubanskom, a ono sigurno inspirisan socijalističkim idejama koje je na Kubi uspostavio njen lider Fidel Kastro, ocenili su analitičari u Karakasu.Prema oceni istoričara Alberta Garida, Čaves odavno ima - najmanje 15 godina već - vrlo jasnu, doslednu predstavu društva koje želi da uspostavi u svojoj zemlji.
Čaves je te ideje prvi put izneo 1992. godine kada je, zajedno s drugim levičarskim oficirima, pokušao da izvede državni udar. Puč nije uspeo, a Čaves je dobio oproštaj sa najvišeg mesta u državi, da bi kasnije, 1998. godine, pobedio na predsedničkim izborima.
Amerikancima se Čaves nije mnogo dopao, pa su na svaki način pokušavali da ga se otarase - organizovanjem velikih štrajkova, poput onih kojima su 1973. godine došli glave socijalističkom predsedniku Čilea Salvadoru Aljendeu, a bilo je i pokušaja puča za koje je Čaves okrivio Vašington.
Čaves je sve to preživeo, uključujući referendum za njegov opoziv, pa je još dva puta trijumfalno pobedio na izborima za šefa države - 2000. i 2006. godine.
Da bi bolje shvatili Čavesove ideje, analitičari u Karakasu, ali i u Vašingtonu, izvukli su iz "naftalina" dekrete koje je njegova revolucionarna vlada trebalo da primeni pre 15 godina - da je kojim slučajem puč uspeo.
Jedna od prvih tada najavljenih mera bila je nacionalizacija naftnog bogatstva, što se sada i ostvaruje, ali nešto drugo sada izaziva pažnju analitičara - Čavesov plan da uspostavi "narodnu demokratiju", sistem utemeljen na vlasti opštinskih skupština.
Reč je o telima kojima treba da bude povereno upravljanje najvažnijim pitanjima, uključujući razvojne projekte vredne milijarde dolara, utemeljene, naravno, na prihodu od izvoza onoga čega Venecuela ima najviše, nafte.
"Uspostavljanje tog oblika vlasti se može slobodno smatrati najvećim Čavesovim pokušajem preraspodele političke moći", ocenio je profesor Garido, kako je preneo Rojters.
Čavesovi kritičari su ga namah optužili da želi da uspostavi diktaturu, ali venecuelanski predsednik kaže da njega ne interesuje vlast radi vlasti.
"Opštinska vlast, država utemeljena na socijalnoj pravdi - to je društvo koje je neophodno ovoj namučenoj zemlji, a ne neoliberalna ekonomija zasnovana na surovoj eksploataciji čoveka i njegovog rada", rekao je Čaves, obraćajući se svojim pristalicama na jednom mitingu u februaru.
Čaves, inspirisan ne samo primerom koji je Latinskoj Americi dao Fidel Kastro, već i slobodarskim duhom Simona Bolivara (on svoj pokret naziva bolivarskom revolucijom"), namerava da u Venecueli zasnuje društvo na temelju "participativne demokratije", ideje koju je prvi put izneo prilikom kampanje za predsedničke izbore 1998. godine.
"Narodna, bolivarska demokratija biće rodjena iz opština... Blagotvorna vitalnost tih tela biće proširena na sve društvene strukture nacije", može se pročitati u Čavesovoj "Plavoj knjizi", dokumentu od pre 15 godina koji analitičari danas smatraju Čavesovim političkim manifestom.
Venecuelanski predsednik je doista prešao sa reči na dela, pa sistem opštinskih skupština polako postaje stvarnost. Ove godine, tim telima, a ne tradicionalnim oblicima lokalne vlasti, namenjeno je rekordnih tri milijarde dolara!
Čaves je dosad preduzeo i druge mere radi uspostavljanja društva koje on shvata kao pravedno - poput kontrole cena i valutnog kursa ili, pak, nacionalizacije telefonske kompanije "Kantv".
Cilj svega, kako sam Čaves ne prestaje da ponavlja, jeste otklanjanje svih velikih boljki koje muče ne samo njegovu zemlju, već i celu Latinsku Ameriku - gladi, nepismenosti, siromaštva...
"Grdno se varaju oni koji misle da ja improvizujem stvari... Ja tačno znam šta želim za ovu zemlju namučenu siromaštvom, korupcijom i stranom eksploatacijom", izjavio je Čaves februara ove godine.
Amerikanci imaju puno razloga da na Čavesa gledaju popreko - izmedju ostalog zato što je on vrlo loš primer za druge lidere "zelenog kontinenta", one koji vrlo poslušno slede ekonomske recepte Vašingtona.
Čaves se, sem toga, snažno zalaže za neposrednu, intenzivnu ekonomsku saradnju sa drugim siromašnim zemljama sveta, naročito sa onima iz Latinske Amerike, gde on želi da na vlasti vidi ljude slične sebi.
Njegova želja se polako ispunjava, pa je tako, na primer, na predsedničkim izborima u Boliviji prošle godine pobedio Čavesov istomišljenik Evo Morales.
(Tanjug)
