Britanski vojnici koje je Iran u sredu oslobodio posle dvanaestodnevnog zatočeništva, vratili su se u Britaniju. Redovnim letom "Britiš ervejza" iz Teherana, 15 mornara i marinaca sletelo je na aerodrom Hitrou odakle su helipokterom prebačeni u bazu Kraljevskih marinaca Čivenor, u Devonu, 320 kilometara jugozapadno od Londona.
Britanski vojnici koje je Iran u sredu oslobodio posle dvanaestodnevnog zatočeništva, vratili su se u Britaniju. Redovnim letom "Britiš ervejza" iz Teherana, 15 mornara i marinaca sletelo je na aerodrom Hitrou odakle su helipokterom prebačeni u bazu Kraljevskih marinaca Čivenor, u Devonu, 320 kilometara jugozapadno od Londona.
U vojnoj bazi će imati privatni susret s porodicama a onda sledi vojna procedura takozvanog bezbednosnog debrifinga kao i eventualna pomoć psihologa što može potrajati i nekoliko dana.
Vojnici su uhapšeni 23. marta u morskom kanalu Šat al-Arab na iransko-iračkoj granici.
Teheran tvrdi da su bili u iranskim teritorijalnim vodama a Britanija je uporna u stavu da to nije tačno i da su uhapšeni na iračkoj teritoriji.
Britanski premijer Toni Bler je izrazio zadovoljstvo što su se vojnici vratili kući ali je poručio da "nije bilo trgovine" s Iranom za njihovo oslobadjanje.
Oduševljenje povratkom vojnika kući je, medjutim, pod senkom pogibije četiri britanska vojnika u blizini Basre, na jugu Iraka.
Bler je to nazvao "otrežnjavajućom i ružnom realnošću" i uprkos zadovoljstvu iranskim oslobadjanjem vojnika vratio se, kako primećuje "Bi-Bi-Si", "staroj retorici". Bler je rekao da "ima elemenata u iranskom režimu koji finansiraju, naoružavaju i podržavaju terorizam u Iraku".
Većina analitičara smatra da je u ovoj fazi Iran izašao kao pobednik, mada podsećaju da će se šire posledice pokazati tek kasnije. Mornari i marinci su slobodni ali je Britanija ponižena, smatra "Dejli telegraf".
Na širem planu svi se analitičari slažu da je kriza s Iranom još jednom potvrdila da je stara praksa direktnih diplomatskih i kontakata iza scene još najefikasnije sredstvo rešavanja medjunarodnih kriza. U tom smislu i ovaj slučaj je opomena onima koji misle da samo silom i jednostranim potezima mogu da reše probleme. Medju takve, podsećaju analitičari, spada i aktuelna britanska vlada koja je, ipak, u krizi s Iranom morala da se osloni na staru diplomatsku praksu i da traži pomoć drugih.
Još se javno ne zna ko je pružio ključnu pomoć ali se spekuliše da su "ključni igrači" bili Francuska, Turska, Sirija, Katar i po svemu sudeći Irak.
Komentator "Gardijana" sugeriše da su "ti igrači" imalu presudnu ulogu jer, tvrdi, oslobadjanjem vojnika su najviše bili iznenadjeni sami Britanci i to ponajviše oni koji su se zvanično bavili tim problemom. Na tu ukazuje i "Fajnenšel tajms" ocenom da su krajni rezultat doneli "ovlašćeni predstavnici obeju strana".
U brojnim novinskim analizama se veruje da je u sadašnjoj fazi kao pobednik izašao Iran, koji je u regionu Bliskog istoka ojačao svoje pozicije. Da je to i bio jedan od ciljeva Teherana govori i to što su, kako se u Britaniji ocenjuje, ponižavajući snimci priznanja britanskih vojnika uglavnom emitovani na iranskoj satelitskoj televiziji "Al-Alam" na arapskom jeziku. Drugim rečima, namenjeni su pre svega arapskim susedima.
Kakav god da je bio dogovor Irana i Britanije, ili Irana i Zapada, vreme će pokazati kakve će posledice imati, ali istorija uči da takvi dogovori obično ne traju dugo.
(Tanjug)
U vojnoj bazi će imati privatni susret s porodicama a onda sledi vojna procedura takozvanog bezbednosnog debrifinga kao i eventualna pomoć psihologa što može potrajati i nekoliko dana.
Vojnici su uhapšeni 23. marta u morskom kanalu Šat al-Arab na iransko-iračkoj granici.
Teheran tvrdi da su bili u iranskim teritorijalnim vodama a Britanija je uporna u stavu da to nije tačno i da su uhapšeni na iračkoj teritoriji.
Britanski premijer Toni Bler je izrazio zadovoljstvo što su se vojnici vratili kući ali je poručio da "nije bilo trgovine" s Iranom za njihovo oslobadjanje.
Oduševljenje povratkom vojnika kući je, medjutim, pod senkom pogibije četiri britanska vojnika u blizini Basre, na jugu Iraka.
Bler je to nazvao "otrežnjavajućom i ružnom realnošću" i uprkos zadovoljstvu iranskim oslobadjanjem vojnika vratio se, kako primećuje "Bi-Bi-Si", "staroj retorici". Bler je rekao da "ima elemenata u iranskom režimu koji finansiraju, naoružavaju i podržavaju terorizam u Iraku".
...dileme ostale
Dok oduševljenje oslobadjanjem vojnika pod pritiskom "ružne realnosti" polako nestaje, britanski analitičari počinju da šire analiziraiju pozadinu celog dogadjaja i njegove moguće posledice.Većina analitičara smatra da je u ovoj fazi Iran izašao kao pobednik, mada podsećaju da će se šire posledice pokazati tek kasnije. Mornari i marinci su slobodni ali je Britanija ponižena, smatra "Dejli telegraf".
Na širem planu svi se analitičari slažu da je kriza s Iranom još jednom potvrdila da je stara praksa direktnih diplomatskih i kontakata iza scene još najefikasnije sredstvo rešavanja medjunarodnih kriza. U tom smislu i ovaj slučaj je opomena onima koji misle da samo silom i jednostranim potezima mogu da reše probleme. Medju takve, podsećaju analitičari, spada i aktuelna britanska vlada koja je, ipak, u krizi s Iranom morala da se osloni na staru diplomatsku praksu i da traži pomoć drugih.
Još se javno ne zna ko je pružio ključnu pomoć ali se spekuliše da su "ključni igrači" bili Francuska, Turska, Sirija, Katar i po svemu sudeći Irak.
Komentator "Gardijana" sugeriše da su "ti igrači" imalu presudnu ulogu jer, tvrdi, oslobadjanjem vojnika su najviše bili iznenadjeni sami Britanci i to ponajviše oni koji su se zvanično bavili tim problemom. Na tu ukazuje i "Fajnenšel tajms" ocenom da su krajni rezultat doneli "ovlašćeni predstavnici obeju strana".
U brojnim novinskim analizama se veruje da je u sadašnjoj fazi kao pobednik izašao Iran, koji je u regionu Bliskog istoka ojačao svoje pozicije. Da je to i bio jedan od ciljeva Teherana govori i to što su, kako se u Britaniji ocenjuje, ponižavajući snimci priznanja britanskih vojnika uglavnom emitovani na iranskoj satelitskoj televiziji "Al-Alam" na arapskom jeziku. Drugim rečima, namenjeni su pre svega arapskim susedima.
Kakav god da je bio dogovor Irana i Britanije, ili Irana i Zapada, vreme će pokazati kakve će posledice imati, ali istorija uči da takvi dogovori obično ne traju dugo.
(Tanjug)
